Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u poreskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu privrednog društva i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Upravni postupak pred Poreskom upravom trajao je preko sedam godina, što je posledica neefikasnog postupanja prvostepenog organa čija su rešenja više puta poništavana.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2551/2014
26.05.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva "PHONECO" d.o.o. iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba privrednog društva "PHONECO" d.o.o. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Novi Sad - Filijala "A" Subotica u predmetu broj 316-47-9-124/2006-20/IV-010 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo "PHONECO" d.o.o. iz Subotice je, 19. marta 2014. godine, preko punomoćnika Radovana Cvejića, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Novi Sad - Filijala "A" Subotica u predmetu broj 316-47-9-124/2006-20/IV-010, kao i protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 9915/11 od 30. januara 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Sud usvoji njegovu ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu. Podnosilac je postavio zahtev za naknadu štete u visini iznosa koji je platio na ime kamate na poreski dug. Podnosilac nije postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Novi Sad - Filijala "A" Subotica broj 316-47-9-124/2006-20/ IV-010, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Novi Sad - Filijala "A" Subotica broj 316-47-9-124/2006-20-19-010 od 17. novembra 2006. godine podnosiocu ustavne žalbe je utvrđena poreska obaveza na način i u iznosu bliže navedenim u tom rešenju.

Rešenjem drugostepenog organa broj 47-5172/06 od 4. jula 2007. godine poništeno je prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku prvostepeni organ je doneo rešenje broj 316-47-9-124/2006-20/2-010 od 5. novembra 2008. godine, kojim je podnosiocu ustavne žalbe naloženo da izvrši uplatu poreza na promet proizvoda, u iznosu bliže određenom u tom rešenju, kao i kamatu.

U postupku po žalbi, drugostepeni organ je rešenjem broj 47-564/08 od 4. februara 2009. godine poništio prvostepeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak i odlučivanje.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje broj 316-47-9-124/2006-20/3-010 od 9. jula 2010. godine kojim je podnosiocu ustavne žalbe naložena uplata poreza na promet proizvoda u iznosu bliže navedenom u tom rešenju, kao i kamatu.

U postupku po žalbi, drugostepeni organ je rešenjem broj 47-260/2010 od 20. decembra 2010. godine poništio prvostepeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak i odlučivanje.

Prvostepeni organ je 19. maja 2011. godine doneo rešenje broj 316-47-9-124/2006-20/IV-010 kojim je podnosiocu ustavne žalbe, u cilju otklanjanja nepravilnosti u postupku terenske kontrole poslovanja za 2003. i 2004. godinu, utvrđen i za uplatu naložen porez na promet proizvoda u iznosu bliže navedenom u tom rešenju, sa pripadajućom kamatom.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 6. juna 2011. godine izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa broj 47-224/2011 od 25. jula 2011. godine.

Podnosilac je protiv navedenog konačnog upravnog akta podneo tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 9915/11 od 30. januara 2014. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba pokrenut 2006. godine, a da je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 9915/11 od 30. januara 2014. godine. Iz navedenog proizlazi da je postupak okončan za nešto više od sedam godina.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi može ukazivati da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, odnosno sudova, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom upravnom postupku činjenično stanje bilo donekle složeno.

Ustavni sud je ocenio da je podnosilac imao legitiman interes da se predmetni poreski postupak okonča u razumnom roku. Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je iz spisa predmeta i priložene dokumentacije utvrdio da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dugom trajanju osporenog postupka.

Ispitujući postupanje upravnih organa i nadležnih sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je postupanje prvostepenog organa uprave prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Naime, Ustavni sud ukazuje da su za sedam godina u ovom postupku doneta četiri rešenja prvostepenog organa, četiri rešenja drugostepenog organa uprave i da je vođen jedan upravni spor. Drugostepeni upravni organ je, postupajući po žalbi podnosioca, čak tri puta poništavao rešenja prvostepenog organa i predmet vraćao tom organu na ponovni postupak i odlučivanje. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. predmet Pavlyulynets protiv Ukrajine, predstavka broj 70767/01 od 6. septembra 2005. godine i Cvetković protiv Srbije, predstavka br oj 17271/04 od 10. juna 2008. godine). Ustavni sud je, takođe, ocenio da se ni postupanje Upravnog suda ne može oceniti kao efikasno, imajući u vidu da je o tužbi koju je podnosilac podneo protiv konačnog upravnog akta tad sud odlučio nakon više od dve godine.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

Kako podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je samo donošenje ove odluke vid pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava.

6. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenom presudom suda povređeno pravo na pravično suđenje , Ustavni sud konstatuje da podnosilac napred navedenu povredu obrazlaže time da Upravni sud nije ocenio sve navode tužbe. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da rešavanje suda u upravnom sporu ima svoje osobenosti, koje se, između ostalog, ogledaju u načelu zakonitosti i načelu oslanjanja suda na utvrđeno činjenično stanje u upravnom postupku. S obzirom na to da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u kom postupku su ti navodi ocenjeni. Po oceni Ustavnog suda, u osporenoj presudi je obrazloženo zašto se odbija tužba podnosioca kao neosnovana, te šta čini suštinske razloge na osnovu kojih je na taj način odlučeno. Upravni sud je, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, odbio tužbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe kao neosnovanu, dajući za svoju odluku ustavnopravno prihvatljive razloge. Upravni sud je odlučio o tužbi pod nosioca na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku, za koje je u sprovedenom postupku ocenio da su u bitnim tačkama potpuno utvrđene, da je iz utvrđenih činjenica izveden pravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja i da je drugostepeni organ uprave ocenio sve žalbene navode dajući za svoju odluku potpune i detaljno iznete razloge.

U odnosu na navode podnosioca ustavne žalbe da mu je pravo na pravično suđenje povređeno i time što mu je kamata obračunata primenom konformne metode, a što je suprotno Odluci Ustavnog suda IUz-82/2009 od 12. jula 2012. godine, Ustavni sud ukazuje da je Odlukom ovoga suda IUz-82/2009 od 12. jula 2012. godine utvrđeno da odredba da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Službeni list SRJ", broj 9/01), u delu koji glasi: "primenom konformne metode", nije u saglasnosti sa Ustavom. Ustavni sud konstatuje da je podnosiocu ustavne žalbe kamata obračunata na osnovu odredaba člana 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ustavni sud je, dalje, ocenio da se podnosilac samo formalno pozvao na povredu prava iz 36. Ustava, a da pritom nije naveo nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u poreskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti