Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o troškovima postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Subotici kojim je preinačena odluka o troškovima postupka. Sud je ocenio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge i da pogrešna primena zakona o troškovima postupka sama po sebi ne predstavlja povredu ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Kazi Viktora iz Palića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Kazi Viktora izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Subotici Gž. 277/10 od 10. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Kazi Viktor iz Palića je 25. maja 2010. godine, preko punomoćnika Viktora Juhas Đurića, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Subotici Gž. 277/10 od 10. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Subotici P. 1553/09 od 17. decembra 2009. godine, u stavu prvom izreke obavezan tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, da u roku od 15 dana isplati tužiocu preduzeću za telekomunikacije ''Telekom Srbija'' a.d. Beograd iznose bliže označene u izreci presude, dok je stavom drugim izreke obavezan tužilac da tuženom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.000,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici Gž. 277/10 od 10. marta 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, a usvojena žalba tužioca i rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi na osnovu priznanja Opštinskog suda u Subotici P. 1553/09 od 17. decembra 2009. godine je preinačeno tako što je zahtev tuženog za naknadu prouzrokovanih troškova parničnog postupka odbijen kao neosnovan. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je prvostepeni sud neosnovano primenio odredbu člana 152. Zakona o parničnom postupku, jer je priznanje utuženog potraživanja u celosti usledilo nakon održanog ročišta za glavnu raspravu na kome je punomoćnik tuženog izjavio da će se o svim navodima tužbe izjasniti nakon proučavanja dokaza koji su mu uručeni na tom ročištu; da iz spisa predmeta proizlazi da su u pitanju dokazi sa kojima je tuženi bio upoznat, te da je u ovom slučaju trebalo primeniti član 149. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su osporenim rešenjem povređena ustavna prava podnosioca ustavne žalbe koja su u žalbi označena. Naime, punomoćnik podnosioca ustavne žalbe smatra da mu pogrešnom primenom Zakona o parničnom postupku nisu priznati troškovi zastupanja u traženom iznosu, čime je pretrpeo štetu.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li je osporenim rešenjem podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenog rešenja, niti iz obrazloženja tog rešenja proizlazi da je zaključivanje suda bilo očigledno proizvoljno. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o troškovima postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti