Odluka o ustavnoj žalbi povodom hitnosti odlučivanja o pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog navodne povrede prava na hitno odlučivanje o žalbi na rešenje o produženju pritvora. Sud je ocenio da je postupak od 14 dana u konkretnom slučaju bio u skladu sa zahtevom hitnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Roberta Dimovića iz Čantavira, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. marta 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Roberta Dimovića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1093/10 od 5. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Robert Dimović iz Čantavira podneo je Ustavnom sudu 25. maja 2010. godine, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1093/10 od 5. maja 2010. godine, zbog povrede prava zajemčenog odredbom člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije i člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se navodi da je 21. aprila 2010. godine Osnovni sud u Subotici u postupku koji se vodi protiv podnosioca ustavne žalbe doneo rešenje Kv. 688/10 i podnosiocu produžio pritvor za dva meseca, do 21. juna 2010. godine. Branilac podnosioca ustavne žalbe je 23. aprila 2010. godine protiv navedenog rešenja o produženju pritvora izjavio žalbu, o kojoj je Apelacioni sud u Novom Sadu odlučio 5. maja 2010. godine rešenjem Kž. II 1093/10. Drugostepeno rešenje je primljeno u Osnovnom sudu u Subotici 7. maja 2010. godine, a podnosiocu ustavne žalbe i njegovom braniocu dostavljeno 10. maja 2010. godine. Podnosilac ustavne žalbe smatra da iz svega navedenog proizlazi da sud nije hitno odlučio o njegovoj žalbi na način na koji to jemči odredba člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije i odredba člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu prava iz člana 27. stav 3. Ustava i naloži naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i odgovora Osnovnog suda u Subotici, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Pred Osnovnim sudom u Subotici vođen je istražni postupak protiv podnosioca ustavne žalbe u predmetu Ki. 1897/10, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo razbojnička krađa iz člana 205. stav 1. Krivičnog zakonika, po zahtevu za sprovođenje istrage Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 617/10 od 22. marta 2010. godine.

Podnosilac ustavne žalbe se nalazio u pritvoru od 21. marta 2010. godine po rešenju istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 1897/10 od 22. marta 2010. godine, koji mu je određen na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP).

Krivično vanpretresno veće Osnovnog suda u Subotici je 21. aprila 2010. godine donelo rešenje Kv. 688/10 kojim je pritvor podnosiocu ustavne žalbe produžen do 21. juna 2010. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3) ZKP.

Branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, je protiv rešenja o produženju pritvora izjavio žalbu, koja je u Osnovnom sudu u Subotici primljena 23. aprila 2010. godine.

Predsednik krivičnog vanpretresnog veća je 30. aprila 2010. godine naložio da se izjavljena žalba sa spisima predmeta dostavi Apelacionom sudu u Novom Sadu na odlučivanje, uz napomenu da je sledeće saslušanje u istražnom postupku zakazano za 28. maj 2010. godine, te da moli za hitnost. Izjavljena žalba sa spisima predmeta je primljena u Apelacionom sudu u Novom Sadu 4. maja 2010. godine.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 5. maja 2010. godine, osporenim rešenjem Kž. II 1093/10, odbio kao neosnovanu žalbu branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 688/10 od 21. aprila 2010. godine.

Spisi predmeta vraćeni su Osnovnom sudu u Subotici 7. maja 2010. godine i istog dana je podnosilac ustavne žalbe primio osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu, a njegov branilac 10. maja 2010. godine.

4. Odredbom člana 27. stav 3. Ustava zajemčeno je svakom ko je lišen slobode pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu, ako je lišenje slobode bilo nezakonito.

Odredbom člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jemči se svakom ko je lišen slobode pravo da pokrene postupak u kome će sud hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito.

Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) je propisano: da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru (član 141. stav 2); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (član 142. stav 1. tačka 3)).

Članom 144. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se na osnovu rešenja istražnog sudije, okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše mesec dana od dana lišenja slobode i da se posle tog roka okrivljeni može zadržati u pritvoru samo na osnovu rešenja o produženju pritvora (tačka 1)); da se pritvor po odluci veća (član 24. stav 6.) može produžiti najviše za dva meseca i da je protiv rešenja veća dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (tačka 2)).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP propisano je: da se žalba podnosi sudu koji je doneo rešenje (član 399. stav 1.); da će se na postupak po žalbi na rešenje shodno primenjivati, pored ostalih, i odredbe člana 372. ovog zakonika (član 402. stav 1.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno (član 401. stav 1.).

Krivičnim zakonikom ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05 i 72/09) je propisano: da ko je na delu krađe (član 203.) zatečen, pa u nameri da ukradenu stvar zadrži, upotrebi silu protiv nekog lica ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina (razbojnička krađa - član 205. stav 1.).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, kao i u svojim ranijim odlukama (videti, pored ostalih, Odluku Už - 314/2007 od 23. aprila 2009. godine, stav 6.), naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Ustavni sud ističe da odredba člana 27. stav 3. Ustava, garantujući licu lišenom slobode pravo žalbe sudu, jemči pritvorenom licu pravo da pokrene postupak pred sudom u kome će se preispitati zakonitost njegovog pritvaranja i jemči da će sud u tom postupku odluku doneti hitno, te narediti njegovo puštanje na slobodu, ukoliko utvrdi da je lišenje slobode bilo nezakonito.

Odgovor na pitanje da li je period ispitivanja zakonitosti pritvora od strane suda u saglasnosti sa obavezom hitnosti iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud je već dao u svojim odlukama Už - 39/2007 od 16. jula 2009. godine i Už - 1254/2009 od 8. oktobra 2009. godine, kada je izneo stav da jasno postavljen rok od 48 sati za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi na rešenje o određivanju pritvora upućuje da i svaka sledeća odluka o žalbi na rešenje o produženju pritvora mora biti doneta u što kraćem vremenskom periodu, uz poštovanje zahteva naročite hitnosti.

Međutim, Ustavni sud ističe da se na osnovu rešenja istražnog sudije okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše mesec dana od dana lišenja slobode i da se posle tog roka okrivljeni može zadržati u pritvoru samo na osnovu rešenja o produženju pritvora. U slučaju da postoje razlozi da se okrivljeni zadrži u pritvoru tokom istražnog postupka, krivično vanpretresno veće nadležnog suda će doneti rešenje o produženju pritvora. Postupak po žalbi protiv odluke kojom se pritvor produžava, zapravo predstavlja dodatno ispitivanje njegove opravdanosti. Stoga, iako sud koji odlučuje o žalbi, saglasno odredbi člana 27. stav 3. Ustava, odluku o opravdanosti pritvora mora doneti hitno, standard hitnosti je manje zahtevan kada se u drugostepenom postupku preispituje odluka suda o produženju pritvora. Ovakav stav Ustavnog suda saglasan je i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj je „standard hitnosti manje strog kada je reč o postupku pred žalbenim sudom... jer, ako je pritvor potvrđen od strane suda mora se smatrati zakonitim i nearbitrernim, čak i kada je žalba dozvoljena, tako da naredni postupak po žalbi treba da pruži dodatne garancije koje, pre svega, imaju za cilj dodatnu procenu celishodnosti produženja pritvora. Stoga je Evropski sud manje zabrinut oko brzine postupka pred žalbenim sudom, ukoliko je ožalbenu pritvorsku odluku doneo isto sud, iz čega proizlazi da je prethodno sprovedeni postupak imao sudsku prirodu i omogućio je pritvoreniku odgovarajuće proceduralne garancije (videti Veliyev protiv Rusije, broj 24202/05 od 24. juna 2010. godine, stav 164.)“.

Ustavni sud, takođe, ističe da se postojanje povrede prava lica lišenog slobode iz člana 27. stav 3. Ustava, mora utvrditi u svetlu činjenica svakog konkretnog slučaja.

6. Polazeći od svega navedenog, a ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je postupak o žalbi protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 688/10 od 21. aprila 2010. godine, kojim je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor, trajao 14 dana, računajući od 23. aprila 2010. godine kada je žalba branioca primljena u Osnovnom sudu u Subotici, do 7. maja 2010. godine kada su spisi predmeta vraćeni istom sudu nakon donošenja odluke o žalbi (osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1093/10 od 5. maja 2010. godine) i kada je podnosilac ustavne žalbe drugostepenu odluku primio.

Ustavni sud je ocenio da je žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv rešenja o produženju pritvora Osnovnog suda u Subotici bila razmotrena u skladu sa zahtevom hitnosti utvrđenim odredbom člana 27. stav 3. Ustava. Činjenica da žalba nije odmah po prijemu poslata na odlučivanje u Apelacioni sud u Novom Sadu, sama po sebi, nije dovoljna da bi se utvrdila povreda prava podnosioca ustavne žalbe. Ovo iz razloga što je u konkretnom slučaju Apelacioni sud u Novom Sadu odluku o žalbi doneo dan nakon njenog prijema i odmah je spise predmeta vratio Osnovnom sudu u Subotici. Kako se postupak po žalbi na rešenje o produženju pritvora sprovodi i pred prvostepenim i pred drugostepenim sudom, to se žalbeni postupak mora posmatrati kao jedinstvena celina. Stoga se ni postupanje prvostepenog suda ne može smatrati nekompatibilnim sa zahtevom hitnosti koju predviđa član 27. stav 3. Ustava.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 27. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka o ustavnoj žalbi povodom hitnosti odlučivanja o pritvoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti