Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Ocenjeno je da su sudovi dali relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora zbog opasnosti od bekstva i uznemirenja javnosti, te da pravo nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Živka Sibinskog iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. oktobra 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Živka Sibinskog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po.1. 249/10 – Kv.Po.1. 63/14 od 7. februara 2014. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.2.Po.1. 80/14 od 26. februara 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Živko Sibinsk i iz Novog Sada je , 20. marta 201 4. godine, preko punomoćnika Smiljane Stojiljković, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava iz člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da mu je označeno ustavno pravo povređeno time što: u osporenim rešenjima okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva nisu konkretizovane u odnosu na podnosioca, već su paušalno navedene, kao što je to slučaju i sa ostalim okrivljenima iz ovog predmeta koji se nalaze u pritvoru; u spisima predmeta nema nijednog dokaza da je okrivljeni bio član organizovane kriminalne grupe, da poznaje bilo kog okrivljenog iz optužnice, što isključuje bilo čiju navodnu pomoć u bekstvu; iz spisa predmeta proizlazi da okrivljeni nije učestvovao u preuzimanju i distribuciji 100 kg. kokaina u Italiji, jer iz spisa italijanskih organa nesumnjivo prozilazi da je lice od koga je, po navodima tužilaštva, trebalo da bude preuzeta droga, uhapšeno a droga oduzeta; sud u potpunosti ignoriše predlog odbrane kojim se ne traži ukidanje pritvora i puštanje na slobodu okrivljenog, već da mu se umesto pritvora odredi mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor iz člana 188. tačka 9) i člana 190. ZKP; u osporenim rešenjima se ukazuje na uznemirenje javnosti do koga bi došlo ukoliko bi se okrivljeni našao na slobodi, iako do takvog uznemirenja nije došlo ni kada je drugim eksponiranim okrivljenima iz drugih predmeta ukidan pritvor, odnono što sud ne konkretizuje na koji način bi se uznemirenje javnosti manifestovalo i ne daje uzročnu vezu između uznemirenja javnosti i nesmetanog vođenja krivičnog postupka, već, umesto toga, sud politizuje osnove za pritvor navodima o rešenosti države da stane na put organizovanom kriminalu. Imajući u vidu dosadašnje vreme koje je podnosilac ustavne žalbe proveo u pritvoru, veliki broj okrivljenih u ovom predmetu Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po.1. 249/10, obimnost samog predmeta i neizvesnost kada će postupak biti okončan, podnosilac ustavne žalbe smatra da se određivanjem mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor postiže ista svrha kao i pritvorom, a to je obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka. Lišenjem slobode prvookrivljenog D.Š, koji je označen u optužnici kao organizator organizovane kriminalne grupe, otpao je glavni argument suda da će podnosilac kao okrivljeni imati pomoć za bekstvo ako se nađe na slobodi, iako, po mišljenju odbrane, ova tvrdnja nije bila validan argument, s obzirom na to da odbrana nije predlagala ukidanje pritvora okrivljenome i njegovo puštanje na slobodu, već zamenu pritvora blažom merom i to merom kojom se postiže ista svrha kao i pritvorom.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporena rešenja.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio je sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki.IIo.1. 328/10 od 28. januara 2011.godine, određen je pritvor protiv podnosioca na osnovu člana 142. stav 1. tač. 1) i 5) ZKP.

Optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal KT. 26/10 od 17. maja 2011.godine, koja je ispravljena aktom Tužilaštva za organizovani kriminal KT 26/10 od 28. jula 2011. godine i od 22. avgusta 2011. godine, optuženom je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. i krivičnog dela neovlašćenog staljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. (u osporenim rešenjima je, očito omaškom, naveden stav 2. dok iz sadržine osporenih rešenja proizlazi da se radi o stavu 4. člana 246.) u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Poslednji put, pre donošenja osporenih rešenja, podnosiocu je pritvor produžen rešenjem krivičnog vanpretresnog veća navedenog suda K.IIo.1. 249/10 – Kv.Po.1. 866/13 dana 12. decembra 2013.godine i to na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1) i 4) ZKP.

Osporenim rešenjem rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po.1. 249/10 – Kv.Po.1. 63/14 od 7. februara 2014. godine podnosiocu je pritvor produžen na osnovu odredbi člana 211. stav 1. tač. 1) i 4) ZKP, najduže za 60 dana.

U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno:

„Veće iz člana 21. stav 4. ZKP je po službenoj dužnosti, na osnovu člana 216. stav 3. ZKP preispitalo razloge za pritvor protiv optuženog, pa je nakon uvida u spise predmeta odlučilo da pritvor produži najduže za 60 dana iz razloga koji slede: Naime, vanpretresno veće smatra da još uvek postoje razlozi za pritvor propisani odredbom člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP kada je u pitanju optuženi Sibinski Živko. Ovo stoga što postoji opravdana sumnja da je optuženi Sibinski krivična dela koja mu se stavljaju na teret u ovom postupku izvršio u okviru organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama i u dužem vremenskom periodu (prema navodima iz optužnice od početka 2008. godine pa do 15. oktobra 2009. godine), uz angažovanje većeg broja lica u inostranstvu radi izvršenja krivičnih dela, sa kojima je tom prilikom ostvarivao kontakte, a koja bi mu mogla pomoći u bekstvu i skrivanju, te činjenicu da se lica za koja postoji opravdana sumnja da su organizatori ove organizovane kriminalne grupe D.Š. i G.S. još uvek nalaze u bekstvu, kao i da se u bekstvu nalaze i M.M. i B.N. koji su između ostalih obuhvaćeni navedenom optužnicom. Zbog svega do sada rečenog, veće smatra da i pored toga što je optuženi za centar svojih životnih aktivnosti opredelio Republiku Srbiju, navedene okolnosti ukazuju na to da postoji osnovana bojazan da bi optuženi u slučaju puštanja na slobodu mogao pobeći i skrivati se od državnih organa Republike Srbije, u čemu bi mu mogli pomoći optuženi D.Š. i G.S. koji su i dalje u bekstvu, te bi ovaj optuženi mogao postati nedostupan državnim organima, i na taj način ometati dalji tok ovog krivičnog postupka, zbog čega mu je veće produžilo pritvor po navedenom zakonskom osnovu.

Istovremeno, imajući u vidu da postoji opravdana sumnja da je optuženi pripadnik organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama, koja se bavila prekookeanskim transportom droge u ukupnoj količini od 5.800 kilograma opojne droge kokain, čistoće od 74% do 97% čija je vrednost na ilegalnom tržištu izuzetno velika i koja kao takva može ugroziti život i zdravlje velikog broja ljudi, te da se optuženom stavlja na teret da je kao pripadnik organizovane kriminalne grupe tokom septembra i oktobra meseca u Republici Italiji učestvovao u distribuciji 100 kilograma opojne droge kokain, odnosno u preuzimanju ove opojne droge od drugih pripadnika organizovane kriminalne grupe u Milanu, sa ciljem njene dalje predaje kupcima u Republici Italiji i da se postojanje navedene organizovane kriminalne grupe vezuje sa optuženim D.Š, za koga se opravdano sumnja da je njen organizator, koji se uprkos svim preduzetim merama domaćih i inostranih organa gonjenja i otkrivanja da se obezbedi njegovo prisustvo i dalje nalazi u bekstvu, navedene činjenice dovele su do uznemiranja javnosti, što sve može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, ako bi se navedeni optuženi našao na slobodi. Zbog svega navedenog vanpretresno veće smatra da je protiv optuženog neophodno produžiti pritvor primenom i zakonskog osnova iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, a imajući u vidu i činjenicu da je za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ, koje se optuženom stavlja na teret, zaprećena kazna zatvora preko 10 godina, a način izvršenja krivičnog dela to opravdava.

Prilikom odlučivanja vanpretresno veće je imalo u vidu vreme koje optuženi Sibinski proveo u pritvoru, kao i vreme koje je proteklo od preduzimanja inkriminisanih radnji koje se ovom optuženom stavljaju na teret, međutim, mišljenja je da navedeni razlozi za pritvor ne predstavljaju samo elemente izvršenja krivičnog dela za koje se optuženi tereti, niti način njegovog izvršenja, kako je to prezentovano optužnicom, već upravo one okolnosti koje ovo veće uveravaju, da kada je u pitanju navedeni optuženi, samo njegov boravak u pritvoru može omogućiti nesmetano vođenje krivičnog postupka i njegovo prisustvo u njemu, zbog čega je primena neke druge blaže mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku u ovom procesnom trenutku isključena. Ovo tim pre što se organizatori organizovane kriminalne grupe još uvek nalaze u bekstvu, kao i jedan veći broj njenih pripadnika, a posebno imajući u vidu aktuelni trenutak društva i čvrstu rešenost države, da preko svojih nadležnih organa otkrivanja i gonjenja stane na put organizovanom kriminalu i nedozvoljenoj trgovini narkotika u Republici Srbiji.

Zbog svega napred navedenog, veće je na osnovu odredbe člana 216. stav 3. ZKP, u vezi sa odredbama člana 211. stav 1. tač. 1) i 4) ZKP, donelo odluku kao u izreci rešenja“.

Odlučujući o žalbi podnosioca kao optuženog, izjavljenoj protiv osporeog rešenja o produženju pritvora, Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je 26. februara 2014. godine doneo osporeno rešenje Kž.2.Po.1. 80/14, kojim je žalbu odbio kao neosnovanu.

Prema obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odleljenje je u potpunosti prihvatio sve argumente za produženje pritvora koje je prvostepeni sud naveo u svom rešenju, pri čemu je odgovorio i na pojedine navode iz žalbe optuženog izjavljene protiv prvostepenog rešenja, pa se, u obrazloženju, pored ostalog, navodi „da se navodima žalbe branioca okrivljenog da okolnosti navedene u osporenom prvostepenom rešenju ne ukazuju na opasnost od bekstva okrivljenog Živka Sibinskog jer on ne poznaje apsolutno nikoga od ostalih lica obuhvaćenih optužnicom a nema nijednog dokaza u spisima predmeta i da je kontaktirao odnosno da poznaje izvesna lica u inostranstvu, imajući u vidu stanje u spisima predmeta i razloge prvostepenog suda, pravilnost zaključka prvostepenog suda da je neophodno dalje zadržavanje okrivljenog Živka Sibinski u pritvoru iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, ne dovodi se u sumnju“. Takođe je u ovom obrazloženju navedeno i: „Žalbom branioca okrivljenog Živka Sibinskog se tvrdi da prvostepeni sud nije dao jasne razloge zašto smatra da je pritvor jedina moguća mera u konkretnom slučaju iako zakon obavezuje sud da u slučaju kada se blažom merom može postići ista svrha kao i pritvorom, primeni blažu meru. Međutam, ovi navodi ne odgovaraju stanju u spisima predmeta jer je prvostepeni sud prilikom odlučivanja cenio sve činjenice i okolnosti, vreme koje je okrivljeni do sada u pritvoru proveo, zatim vreme koje je proteklo od preduzimanja inkriminisanih radnji i našlo da navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti ukazuju da samo boravak u pritvoru okrivljenog Živka Sibinskog može omogućiti nesmetano vođenje krivičnog postupka i njegovo prisustvo a da je primena neke druge, blaže mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku u ovom procesnom trenutku isključena“.

4. Odredbom člana 31. stav 2. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da sud, posle podizanja optužnice, trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog: ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (tačka 4)).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se, od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Odredbama člana 346. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05 i 72/09) (u daljem tekstu: KZ) je propisano krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela, pa je u stavu 1. propisano da će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina onaj ko organizuje grupu koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, ako zakonom za takvo organizovanje nije predviđena teža kazna, dok je stavom 5. predviđeno da, ako se delo iz st. 1. i 2. ovog člana odnosi na grupu ili organizovanu kriminalnu grupu, koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od dvadeset godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina, organizator grupe ili organizovane kriminalne grupe će se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina, a pripadnik grupe ili organizovane kriminalne grupe zatvorom od šest meseci do pet godina.

Član 246. Krivičnog zakonika, pored ostalog, propisuje da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina (stav 1.), a ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina (stav 4.).

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivična del a udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. KZ i neovlašćeno staljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. KZ (u osporenim rešenjima je, očito omaškom, naveden stav 2. dok iz sadržine osporenih rešenja proizlazi da se radi o stavu 4. člana 246. KZ) u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima pravnosnažno produžen na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1) i 4) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, kao i zbog toga što je za krivična dela koja mu se stavljaju na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti, što pojedinačno može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

U obrazloženju osporenih rešenja je , u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, pored ostalog, navedeno da je okrivljeni Živko Sabinski opravdano sumnjiv da je krivična dela koja mu se stavljaju na teret u ovom postupku izvršio u okviru organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama i u dužem vremenskom periodu – prema navodima iz optužnice od početka 2008. godine pa do 15. oktobra 2009. godine, uz angažovanje većeg broja lica u inostranstvu radi izvršenja krivičnih dela, sa kojima je okrivljeni Živko Sibinski ostvarivao kontakte a koja lica bi mu u slučaju da se nađe na slobodi, mogla pomoći u bekstvu i skrivanju, kao što se i ostali saokrivljeni još uvek nalaze u bekstvu, pa i organizatori organizovane kriminalne grupe D.Š. i G.S.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, u osporenim rešenjima je navedeno da je okrivljenom Živku Sibinskom na teret stavljeno izvršenje krivičnog dela iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je propisana i može se izreći kazna zatvora u trajanju od preko deset godina, zajedno sa krivičnim delom udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. KZ, za koje se može izreći kazna zatvora od 20 godina ili zatvor od 30 do 40 godina, a organizator grupe ili organizovane kriminalne grupe će se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od 30 do 40 godina, dok će se pripadnik grupe ili organizovane kriminalne grupe kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. Imajući u vidu i okolnosti po kojima se okrivljenom na teret stavlja da je ova krivična dela izvršio, odnosno da postoji opravdana sumnja da je okrivljeni Živko Sibinski kao pripadnik organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama i bavila se prekookeanskim transportom droge u ukupnoj količini od 5.800 kilograma opojnih sredstava – droge kokain, čistoće 74% do 97%, čija je vrednost na ilegalnom tržištu izuzetno visoka, te da se okrivljenom Živku Sibinskom na teret stavlja da je kao pripadnik organizovane kriminalne grupe tokom septembra i oktobra meseca u Republici Italiji učestvovao u distribuciji 100 kilograma opojne droge kokain, odnosno u preuzimanju ove opojne droge od drugih pripadnika organizovane kriminalne grupe u Milanu a sa ciljem njene dalje prodaje kupcima u Republici Italiji – navedene okolnosti, po zaključku postupajućih sudova, ukazuju da je dalje zadržavanje okrivljenog Živka Sibinskog u pritvoru i iz razloga predviđenih članom 211. stav 1. tačka 4) ZKP opravdano i neophodno i zbog težine posledice krivičnih dela za koja je opravdano sumnjiv da ih je učinio a koja su dovela do uznemirenja javnosti, što sve u konkretnom slučaju može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, bez elemenata proizvoljnosti, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnovima. Naime, postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, ukoliko bi se okrivljeni našao na slobodi, po oceni Ustavnog suda, je jasno i dovoljno obrazložen o. Nadležni sudovi su u osporenim rešenjima argumentovano obrazložili konkretne okolnosti (postojanje opravdane sumnje da se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi koja se u dužem vremenskom periodu bavila distribucijom velike količine opojne droge kokain u međunarodnim razmerama, kao i da se u vreme donošenja osporenih rešenja određen broj pripadnika ove kriminalne grupe , posebno glavni organizator, još uvek nalazi na slobodi), koje ukazuju na to da bi optuženi puštanjem na slobodu mogao postati nedostupan državnim organima Republike Srbije, pa je Ustavni sud ocenio da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu po ovom zakonskom osnovu .

Istovremeno, po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u osporenim rešenjima naveli i veoma jasno obrazložili, pored visine zaprećene kazne kao objektivnog uslova, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog sumnje na način izvršenja i težinu posledica krivičnih dela za koje se podnosilac tereti (postojanje opravdane sumnje da se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi koja je u dužem vremenskom periodu distribuirala velike količine opojne droge kokain u međunarodnim razmerama, kao i da se određen broj pripadnika ove kriminalne grupe , posebno prvookrivljeni, za koga se opravdano sumnja da je organizator kriminalne grupe, koji se uprkos svim preduzetim merama domaćih i inostranih organa gonjenja i otkrivanja da se obezbedi njegovo prisustvo i dalje nalazi u bekstvu, još uvek nalazi na slobodi), dovele do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano ali i pravično vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su u osporenim rešenjima utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je, usled načina izvršenja , težine posledica krivičnog dela za koje je podnosilac optužen, kao i nedostupnosti organizatora i članova organizovane kriminalne grupe, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, što predstavlja Zakonikom propisan razlog za određivanje i produženje pritvora.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe i dr. pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje veoma složen, pre svega zbog brojnosti optuženih i težine krivičnih dela za koja postoji opravdana sumnja da su ih optuženi izvršili (krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela i krivično delo neovlašćeno staljanj e u promet opojnih droga), kao i činjenice da se radi o organizovanom kriminalu u međunarodnim razmerama i prikupljanju dokaza iz inostranstva, ali i zbog činjenice da organizatori i pojedini članovi organizovane kriminalne grupe nisu dostupni državnim organima Republike Srbije. Stoga Ustavni sud zaključuje da je dužina trajanja postupka, u konkretnom slučaju, opravdana izuzetnom složenošću i značajem predmeta.

Polazeći od svega prethodno iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je vođen sa potrebnom hitnošću, uprkos činjenici da se podnosilac ustavne žalbe nesumnjivo nalazio u pritvoru u dužem vremenskom periodu. Ovakva ocena Ustavnog suda saglasna je i ustanovljenoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj kod izrazito teških krivičnih dela, kao što su krivična dela organizovanog kriminala, duži periodi pritvora nego u drugim slučajevima mogu biti razumni (videti, pored ostalih, sledeće odluke: Tomecki protiv Poljske, broj 47944/06 od 20. maja 2008. godine, stav 29; Luković protiv Srbije, broj 43808/07 od 26. marta 2013. godine, stav 46.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na koje se pozvao, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti