Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda. Sud je utvrdio da se zahtev za dodelu stana ne smatra imovinskim pravom u smislu člana 58. Ustava, već samo pravom na učešće u postupku dodele.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2556/2010
07.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mirjane Generalović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Mirjane Generalović izjavljena protiv presude Upravnog suda 1 U 841/10 (2007) od 10. marta 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Mirjana Generalović iz Beograda podnela je Ustavnom sudu 27. maja 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda 1 U 841/10 (2007) od 10. marta 2010. godine, zbog povrede svrhe ustavnih jemstava ljudskih i manjinskih prava iz člana 19. Ustava Republike Srbije, kao i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Podnositeljka ustavne žalbe se istovremeno pozvala i na povredu prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 17. Evropske konvencije koji propisuje zabranu zloupotrebe prava.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu proizlazi da je Upravni sud osporenom presudom 1 U 841/10 (2007) od 10. marta 2010. godine odbio tužbu tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, koja je podneta protiv rešenja Ministarstva odbrane Republike Srbije, Sektor za ljudske resurse, Uprava za kadrove Up-2 131/07 od 20. juna 2007. godine.

Navedenim rešenjem odbijena je žalba tužilje izjavljena protiv rešenja Odseka za utvrđivanje prava i dodelu stanova Odeljenja za stambene poslove Up-1 7526-32/98 od 27. aprila 2007. godine, kojim je poništen zaključak Vojne pošte 1313 Beograd Up-1 7526-2/98 od 4. oktobra 2004. godine, te je skinut sa evendicije tužiljin zahtev za dodelu stana, jer tužilja ne spada u krug lica iz člana 2. Pravilnika o rešavanju stambenih pitanja u Ministarstvu odbrane („Službeni vojni list“, broj 38/05).

4. Članom 19. Ustava utvrđeno je da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda utvrđeno je: da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske (član 8. stav 1.); da se ništa u ovoj Konvenciji ne može tumačiti da podrazumeva pravo bilo koje države, grupe ili lica da se upuste u neku delatnost ili izvrše neki čin koji je usmeren na poništavanje bilo kog od navedenih prava i sloboda ili njihovo ograničavanje u većoj meri od one koja je predviđena Konvencijom (član 17).

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, pri čemu formalno pozivanje na povredu određenog ustavnog prava samo po sebi ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Podnositeljka ustavne žalbe se poziva na to da je osporenom presudom Upravnog suda 1 U 841/10 (2007) od 10. marta 2010. godine povređeno, između ostalog, načelo iz člana 19. Ustava, kojim su utvrđena jemstva ljudskih i manjinskih prava, a koje može biti predmet razmatranja u ustavnosudskom postupku pokrenutom ustavnom žalbom samo u vezi sa povredom ili uskrađivanjem nekog konkretnog ljudskog ili manjinskog prava.

Osporenom presudom Upravnog suda 1 U. 841/10 (2007) od 10. marta 2010. godine i upravnim aktima koji su prethodili ovoj presudi u suštini je rešavano o osnovanosti zahteva podnositeljke ustavne žalbe za dodelu stana, koja ne spada u svojinska niti u druga imovinska prava podnositeljke, jer se tim zahtevom, u slučaju osnovanosti, priznaje samo pravo na učestvovanje u dodeli stana, a ne neko imovinsko pravo na stanu. Stoga se osporena presuda Upravnog suda ne može dovesti u vezu sa sadržinom prava na imovinu iz člana 58. Ustava i člana 8. Evropske konvencije, pa samim tim ni sa jemstvima iz člana 19. Ustava i zabranom zloupotreba prava iz člana 17. Evropske konvencije.

Ustavni sud je, stoga, ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

 

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 12438/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2765/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda za preispitivanje zakonitosti
• Už 3148/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u imovinskom sporu
• Už 2910/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv odluke o privremenoj zabrani delatnosti
• Už 2693/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti
• Už 3390/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog stvarne nenadležnosti parničnog suda
• Už 2268/2010: Odbacivanje neblagovremeno podnete ustavne žalbe u parničnom postupku za utvrđivanje stanarskog prava