Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro 14 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 1.400 evra, dok je deo žalbe protiv meritorne odluke odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mirka Karića iz Trstenice, Obrenovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mirka Karića i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu u predmetu P1. 3986/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Obrenovcu), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirko Karić iz Trstenice, Obrenovac, podneo je 8. juna 2011. godine, preko punomoćnika Dragana Radojčića, advokata iz Obrenovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu u predmetu P1. 3986/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Obrenovcu) i protiv stava drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7302/10 od 5. aprila 2011. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac podneo tužbu Opštinskom sudu u Obrenovcu 8. jula 1997. godine, radi poništaja odluke o dodeli stana u zakup broj 603 od 5. maja 1997. godine i da je postupak trajao 13 godina i deset meseci, te da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da mu je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7302/10 od 5. aprila 2011. godine, i to stavom drugim izreke povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava; da je u toku postupka po žalbi ukinuta prvostepena presuda u delu kojim je tužba tužioca odbačena u odnosu na tužbeni zahtev koji se odnosio na dodelu stana u zakup na neodređeno vreme, ali da je drugostepeni sud našao da je u radnom sporu povodom dodele stana sud ovlašćen da odlučuje punom jurisdikcijom kada odluka o dodeli stana predstavlja akt zloupotrebe prava, odnosno kada posle poništaja odluke o dodeli stana bude opet doneta nezakonita odluka; da je u stavom drugom izreke osporene presude utvrđeno da podnosilac nema pravo da zahteva rešenje spora punom jurisdikciojom, tako što će mu se dodeliti stan, te da mu je u ovom delu osporene presude povređeno pravo na pravično suđenje. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Obrenovcu, a kasnije pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu u predmetu P1. 3986/10, a istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i da se utvrdi povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na stav drugi izreke osporene drugostepene presude i da se ista poništi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu P1. 4084/10, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 8. jula 1997. godine Opštinskom sudu u Obrenovcu tužbu protiv tuženog Javnog preduzeća za informisanje „Obrenovac“ iz Obrenovca radi ponišaja odluke o dodeli stanova u zakup radnicima D. L. i S. B. od 25. aprila 1997. godine.

Prvo ročište za glavnu raspravu je održano 2. oktobra 1997. godine i na istom su spojeni predmeti P1. 25/97, P1. 26/97 i P1. 35/97 drugih tužilaca, i to Sretena Nikolića, podnosioca ustavne žalbe i Živka Rankovića protiv istog tuženog, a radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke, s tim da se isti vodi pod brojem P1. 25/97. Zatim su održana ročišta 18. novembra i 24. decembra 1997. i 1. aprila 1998. godine, kao i 3. septembra 1998. godine - na kome je zaključena glavna rasprava.

Opštinski sud u Obrenovcu je rešenjem P1. 25/97 od 19. marta 1999. godine ponovo otvorio raspravu, radi dopune dokaznog postupka. Na ročištu od 25. maja 1999. godine je izveden dokaz saslušanjem parničnih stranaka, zatim su održana ročišta 2. juna, 16. juna i 28. juna – na kome je izveden dokaz saslušanjem parničnih stranaka i svedoka, kao i 28. jula 1999. godine – na kome je zaključena glavna rasprava.

Presudom Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 25/97 od 28. jula 1999. godine je, u stavu prvom izreke , usvojen tužbeni zahtev tužioca S. N. i poništena je kao nezakonita odluka Komisije za standard tuženog o dodeli stanova u zakup broj 603 od 5. maja 1997. godine i odluka Upravnog odbora tuženog broj 1141 od 12. avgusta 1997. godine i obavezan je tuženi da tužiocu S. N. da u zakup na neodređeno vreme dvosoban stan u Obrenovcu u naselju „Stari Mlin“ , i to stan br. 22, četvrti sprat, lamela „D1“. Stavom drugim izreke presude je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužica, ovde podnosioca ustavne žalbe , kojim je tražio da se ponište kao nezakonite odluke tuženog o dodeli stanova u zakup radnicama D. L. i S. B. pod brojem 603 od 25. aprila 1997. godine, kao i odluka kojom je odbijen prigovor tužioca 1141 od 12. avgusta 1997. godine, te da se obaveže tuženi da tužiocu dodeli stan u Obrenovcu, naselje „Stari mlin“, kao i da mu naknadi troškove spora. Stavom trećim izreke presude je odbačena kao nedozvoljena tužba tužioca Ž. R. iz Obrenovca. Stavom četvrtim izreke presude je obavezan tuženi da prvotužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom petim izreke presude je usvojena privremena mera kojom je zabranjeno tuženom, svako dalje raspolaganje i otuđenje stanova koji se nalaze u Obrenovcu u naselju „Stari Mlin“ koji su predmet spora , i to stan ova br . 20 i 22 , do pravnosnažnog okončanja ovog postupka.

Odlučujući o izjavljenim žalbama parničnih stranaka i umešača na strani tuženog Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 29/00 od 1. marta 2000. godine, vratio nerazmotrene spise predmeta P1. 25/97 prvostepenom sudu radi dopune postupka, jer je našao da u spisima predmeta nema dokaza da je prvostepeni sud primerke blagovremenih, potupnih i dozvoljenih žalbi parničnih stranaka i umešača na strani tuženog, dostavio protivnoj strani radi podnošenja odgovora.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 736/00 od 31. maja 2000. godine ponovno vratio nerazmotrene spise P1. 25/97 prvostepenom sudu radi dopune postupka, jer u spisima nema dokaza da su žalbe tužioca, tuženog i umešača na strani tuženog, dostavljene drugom umešaču u postupku.

Okružni sud u Beogradu je ponovo rešenjem Gž. 1045/00 od 13. avgusta 2001. godine vratio nerazmotrene spise P1. 25/97 prvostepenom sudu radi dopune postupka, u pogledu utvrđivanja da li je punomoćnik tuženog ovlašćen za zastupanje tuženog.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 335/02 od 15. maja 2002. godine ukinuo presudu prvostepenog suda P1. 25/97 od 28. jula 1999. godine u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku su održana ročišta 17. septembra, 17. oktobra, 4. decembra 2002. godine i 29. januara – na kome je izeden dokaz saslušanjem tužilaca u svojstvu parničnih stranaka, kao i 18. februara 2003. godine.

Ročišta zakazana za 20. mart i 3. april 2003. godine nisu održana na predlog punomoćnika tuženog, kao ni ročišta zakazana za 19. jun 2003. godine zbog sprečenosti predsednika veća, a 18. septembra 2003. godine zbog nepostojanja procesnih pretpostavki. Potom su održana ročišta 30. oktobra, 24. novembra i 29. decembra 2003, 19. februara 2004, 22. februara i 18. maja 2005. godine. Ročište zakazano za 15. jun 2005. godine nije održano radi izvođenja dokaza uvidom u originalne spise tuženog, a sledeće je održano 4. jula 2005. godine u prostorijama tuženog. Nakon toga je održano ročište 4. oktobra 2005. godine, a ročište zakazano za 26. oktobar 2005. godine nije odžano zbog sprečenosti predsednika veća.

Ročište zakazano za 21. decembar 2005. godine je održano u odsustvu uredno pozvanog punomoćnika podnosioca ustavne žalbe, a ročište zakazano za 1. februar 2006. godine nije održano zbog sprečenosti punomoćnika tuženog.

Na ročištu održanom 1. marta 2006. godine, zbog izmene u sastavu veća , rasprava je počela iznova i ponovo je određeno izvođenje dokaza saslušanjem tužilaca u svojstvu parničnih stranaka koji je izveden na ročištu održanom 28. marta 2006. godine , na kome je i zaključena glavna rasprava.

Presudom Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 70/02 od 28. marta 2006. godine je, u stavu prvom izreke , delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca S. N. i podnosioca ustavne žalbe i poništena je kao nezakonita odluka Komisije za standard tuženog o dodeli stanova u zakup od 25. aprila 1997. godine, koja odluka je kod tuženog zavedena pod broj 603 od 5. maja 1997. godine, te je poništena i odluka Upravnog odbora tuženog broj 1141 od 12. avgusta 1997. godine kojom je odbijen prigovor tužioca S. N. broj 687/97 na odluku o davanju stanova u zakup Komisije za standard tuženog broj 603/97 i kojom je odbijen prigovor podnosioca ustavne žalbe broj 721/97 na odluku o davanju stanova u zakup Komisije za standard tuženog broj 603/97. Stavom drugim izreke presude je odbačena kao nedozvoljena tužba S. N. u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu da u zakup na neodređeno vreme dvosoban stan u Obrenovcu u naselju „Stari mlin“, stan broj 22, četvrti sprat, lamela 1. Stavom trećim izreke presude je odbačena kao nedozvoljena tužba podnosioca ustavne žalbe u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu dodeli stan u Obrenovcu u naselju „Stari mlin“. Stavom četvrtim izreke presude je odbačena kao nedozvoljena tužba tužioca Ž. R, podneta 5. maja 1997. godine. Stavom petim izreke presude je utvrđeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Odlučujući o žalbama, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 3218/06 od 4. juna 2008. godine vratio spis predmeta P1. 70/02 prvostepenom sudu na dopunu postupka, jer je u postupku prethodnog ispitivanja žalbi tužilaca i tuženog utvrđeno da žalba jednog od tužilaca nije dostavljena umešaču na strani tuženog.

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 3868/08 od 20. avgusta 2008. godine je, u stavu prvom izreke , odbijena kao neosnovana žalba tužioca Ž. R. i potvrđeno je rešenje sadržano u stavu četvrtom izreke presude Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 70/02 od 28. marta 2006. godine, a stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem i petom izreke i u tom delu je predmet ponovno upućen prvostpenom sudu na ponovno suđenje. Iz obrazloženja presude proizlazi da je , po shvatanju ovog suda , u radnom sporu povodom dodele stanova sud ovlašćen da odlučuje punom jurisdikciojom kada odluka o dodeli stana predstavlja akt zloupotrebe prava, a to je slučaj kada posle poništaja odluke o dodeli stana bude opet doneta nezakonita odluka. Ponovo donošenje nezakonite odluke može da bude razlog da sud u ponovnom sporu poništi ponovnu nezakonitu odluku i da sam odluči o dodeli stana kandidatu koji zauzima prvo odnosno prioritetno mesto na rang listi , pošto je to jedini način da se zaštiti pravo učesnika u postupku, te da je prvostepeni sud bio dužan da odluči u meritumu , i to primarno zavisno od zakonitosti naznačene odluke o dodeli stanova umešačima, a sekundarno sa stanovišta odgovora na pitanja da li se u konkretnom slučaju radi o zloupotrebi prava tuženog u postupku raspodele stanova.

U ponovnom postupku nisu održana ročišta zakazana za 14. oktobar i 28. oktobar 2008. godine zbog nepostojanja procesnih pretpostavki, a održana su ročišta 12. novembra i 25. novembra 2008. godine – na kome je zaključena glavna rasprava.

Presudom Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 171/08 od 25. novembra 2008. godine je, u stavu prvom izreke , usvojen tužbeni zahtev tužioca , ovde podnosioca ustavne žalbe , i ponišene su kao nezakonite odluke tuženog o dodeli stanova u zakup broj 603 od 5. maja 1997. godine i odluka Upravnog odbora tuženog kojom je odbijen prigovor tužioca broj 721/97 na odluku o dodeli stanova u zakup. Stavom drugim izreke presude dodeljen je tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe , u zakup dvosoban stan na neodređeno vreme u Obrenovcu, naselje „Stari mlin“, broj 20, na četvrtom spratu, lamela „D2“. Stavom trećim izreke presude je odbačena kao nedopuštena tužba tužioca S. N. kojom je tražio da se poništi odluka tuženog broj 603 od 5. maja 1997. godine i broj 1141 od 12. avgusta 1997. godine i da se obaveže tuženi da mu dodeli u zakup dvosoban stan u Obrenovcu, na neodređeno vreme u naselju „Stari mlin“, broj 22, četvrti sprat, lamela 1 i da mu naknadi troškove postupka. Stavom četvrtim izreke presude je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 177.000,00 dinara.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 364/09 od 4. februara 2009. godine predmet Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 171/08 vratio istom sudu na dopunu postupka u pogledu utvrđivanja statusnih promena tuženog i radi utvrđivanja identiteta umešača na strani tuženog koji je izjavio žalbu.

Pred prvostepenim sudom je nakon ročišta održanog 24. marta 2009. godine, rešenjem Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 171/08 od 24. marta 2009. godine, odbijen kao neosnovan predlog punomoćnika tuženog za vraćanje u pređašnje stanje.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 2044/09 od 29. aprila 2009. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 171/08 od 24. marta 2009. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Opštinski sud u Obrenovcu je rešenjem P1. 171/08 od 6. jula 2009. godine odbacio kao nedozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje tuženog i žalbu na rešenje istog suda P1. 171/08 od 24. marta 2009. godine.

Odlučujući o žalbi, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 3953/09 od 15. septembra 2009. godine, ukinuo rešenje Opštinskog suda Obrenovcu P1. 171/08 od 6. jula 2009. godine i predmet ponovo vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Na ročištu održanom 5. novembra 2009. godine, Opštinski sud u Obrenovcu je rešenjem P1. 171/08 u stavu prvom izreke, usvojio predlog za vraćanje u pređašnje stanje tuženog od 26. novembra 2008. godine, stavom drugim izreke je izvršio ispravku presude istog suda P1. 171/08 od 25. novembra 2008. godine u pogledu pravilnog označenja tuženog u uvodu i u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke označavajući kao pravnog sledbenika tuženog Javno preduzeće Sportsko kulturni centar „Obrenovac“, a stavom trećim izreke je utvrđeno da u preostalom delu presuda ostaje neizmenjena.

Odlučujući o žalbi Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 1165/10 od 14. aprila 2010. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 171/08 od 5. novembra 2009. godine u stavu drugom i trećem izreke i predmet u tom delu vratio Drugom osnovnom sudu u Beogradu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku ročište zakazano za 10. jun 2010. godine nije održano zbog sprečenosti punomoćnika tuženog, a na ročištu održanom 14. jula 2010. godine je rešenjem stavljena van snage presuda P1. 171/08 od 25. novembra 2008. godine i ponovo je otvorena glavna rasprava zaključena 25. novembra 2008. godine. Na ročištu održanom 15. septembra 2010. godine je zaključena glavna rasprava.

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu P1. 3986/10 od 15. septembra 2010. godine, je u stavu prvom izreke , usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i ponišene su kao nezakonite odluke tuženog o dodeli stanova u zakup broj 603 od 5. maja 1997. godine i odluka Upravnog odbora tuženog kojom je odbijen prigovor tužioca broj 721/97 na odluku o dodeli stanova u zakup. Stavom drugim izreke presude dodeljen je tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe u zakup dvosoban stan na neodređeno vreme u Obrenovcu, naselje „Stari mlin“, broj 20, na četvrtom spratu, lamela „D2“. Stavom trećim izreke presude je odbačena kao nedopuštena tužba tužioca S. N. kojom je tražio da se poništi odluka tuženog broj 603 od 5. maja 1997. godine i broj 1141 od 12. avgusta 1997. godine i da se obaveže tuženi da mu dodeli u zakup dvosoban stan u Obrenovcu, na neodređeno vreme u naselju „Stari mlin“, broj 22, četvrti sprat, lamela 1 i da mu naknadi troškove postupka. Stavom četvrtim izreke presude je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 262.500,00 dinara.

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu P1. 4084/10 od 27. septembra 2010. godine ispravljena je presuda istog suda P1. 3986/10 od 15. septembra 2010. godine samo u pogledu označenja Sudske jedinice, jer je prvobitno bila označena Sudska jednica u Lazarevcu, dok je u preostalom delu presuda ostala neizmenjena.

Pred Apelacionim sudom u Beogradu je održano ročište 5. aprila 2011. godine na kome su izvedeni dokazi saslušanjem tužioca, umešača na strani tuženog i svedoka.

Odlučujući o žalbi Apelacioni sud u Beogradu je osporenom presudom Gž. 7302/10 od 5. aprila 2011. godine, u stavu prvom izreke , potvrdio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu P1. 3986/10 od 15. septembra 2010. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P1. 4084/10 od 27. septembra 2010. godine. Stavom drugim izreke presude je preinačena prvostepena presuda ispravljena rešenjem u stavu drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu dodeli u zakup na neodređeno vreme dvosoban stan u Obrenovcu, naselje „Stari mlin“, broj 20, na četvrtom spratu, lamela „D2“. Iz obrazloženja osporene presude proizlazi da tužilac, suprotno shvatanju prvostepenog suda nema pravo da zahteva rešenje ovog spora punom jurisdikcijom, tako što će mu se dodeliti stan iz izreke pobijane presude, jer po njegovoj tužbi nije doneta ranija sudska odluka kojom su poništene prethodno donete odluke o dodeli stanova umešačima, već po tužbi S. N. Prema nalaženju drugostepenog suda , samo u situaciji kada posle pravnosnažne sudske odluke kojom su poništene odluke o dodeli stanova davalac stana zloupotrebljava izvršenje te sudske odluke i u odnosu na onog zaposlenog koji je u prethodnom sporu ne poštuje utvrđeni redosled već donosi istu odluku o dodeli stana , tada su ispunjeni uslovi za dodelu stana iz potpune jurisdikcije. Prema nalaženju drugostepenog suda, kako se o tome ne radi to je tužbeni zahtev tužioca u tom delu neosnovan.

Odlučujući o reviziji, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev2. 668/11 od 7. septembra 2011. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužioca izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7302/10 od 5. aprila 2011. godine, jer je tužba tužioca podneta 8. jula 1997. godine radi poništaja odluke o dodeli stanova, a u tužbi nije označena vrednost predmeta spora, a nije određena niti naplaćena sudska taksa.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02 ) bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku(član 10.); da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave, a kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom (član 362.)

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10.); da d rugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave, da kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom, da će drugostepeni sud zakazati raspravu i odlučiti o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpunom utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka (član 369.).

Zakonom o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS", br. 55/96, 28/01 i 43/01 ) bilo je propisano da radnik koji nije zadovoljan konačnom odlukom nadležnog organa u preduzeću ili ako taj organ ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja prigovora, ima pravo da u narednom roku od 15 dana traži zaštitu svojih prava pred nadležnim sudom i da z aštitu prava pred nadležnim sudom radnik ne može tražiti ako prethodno nije tražio zaštitu prava pred nadležnim organom u preduzeću, osim prava na novčano potraživanje (član 97.).

Zakonom o radu ( "Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/ 01) bilo je propisano: da je pravnosnažnu odluku suda donetu u postupku za zaštitu prava zaposlenog poslodavac dužan da izvrši u roku od 15 dana od dana dostavljanja, ako u sudskoj odluci nije određen drugi rok (član 114. stav 3.); da protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, da je rok za pokretanje spora 15 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu prava i da se spor iz stava 1. ovog člana pravnosnažno okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122.).

Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13 ) je propisano da se spor pred nadležnim sudom pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 195. stav 3.).

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine. Ustavni sud je konstatovao da je tužilac podneo tužbu Opštinskom sudu u Obrenovcu 8. jula 1997. godine, a da je postupak okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7302/10 od 5. aprila 2011. godine.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.

Predmet parničnog postupka, po oceni Ustavnog suda, jeste od velikog interesa za podnosioca ustavne žalbe, budući da je tužbom tražio da se ponište odluka tuženog o dodeli stanova u zakup na neodređeno vreme, kao i odluka tuženog po prigovoru podnosioca.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe i njegov punomoćnik nisu doprineli dužini trajanja parničnog postupka, jer su se uredno odazivali na sve pozive suda i aktivno učestvovali u postupku, pri čemu nisu zloupotrebljavali svoja procesna ovlašćenja.

Ustavni sud naročito ističe da Opštinski sud u Obrenovcu nije sprovodio redovnu sudsku aktivnost, odnosno da se nije aktivno bavio spornim predmetom u smislu pribavljanja ili izvođenja dokaza i utvrđivanja činjenica koje su od značaja za efikasno presuđenje. Naime, prvostepeni sud je nakon šest održanih ročišta od podnošenja tužbe zaključio glavnu raspravu 3. septembra 1998. godine i nakon šest meseci ponovo otvorio glavnu raspravu, radi dopune dokaznog postupka. Okružni sud u Beogradu je u postupku po žalbi tri puta vraćao prvostepenom sudu nerazmotrene spise predmeta radi dopune postupka i konačno nakon dve godine ukinuo prvu presudu prvostepenog suda. U ponovnom postupku prvostepeni sudo u periodu od godinu dana, odnosno od ročišta održanog 19. februara 2004. godine do 22. februara 2005. godine, nije preduzimao nikakve radnje. Drugostepeni sud je ponovo u postupku po žalbi na drugu presudu prvostepenog suda vratio spise predmeta kao nerazmotrene radi dopune postupka i nakon dve godine ukinuo prvostepenu presudu i vratio na ponovno suđenje. Nakon treće prvostepene presude, Okružni sud u Beogradu je u postupku po žalbi vratio prvostepenom sudu spise predmeta radi dopune postupka, a potom je dva puta ukidao rešenje prvostepenog suda povodom predloga punomoćnika tuženog za vraćanje u pređašnje stanje. Po usvajanju predloga punomoćnika tuženog za vraćanje u pređašnje stanje i ispravci presude, Okružni sud u Beogradu je ponovno ukinuo i treću prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovni postupak. Nakon donošenja četvrte prvostepene presude u postupku po žalbi Apelacioni sud u Beogradu je nakon održane rasprave konačno doneo presudu, a revizija tužioca je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda odbačena kao nedozvoljena.

Pored postupanja Opštinskog suda u Obrenovcu, odgovornost za neprimereno dugo trajanje predmetne parnice snosi i Okružni sud u Beogradu, koji je, kao drugostepeni sud, radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja imao mogućnost, da primenom odredbe člana 362. stav 2. ranijeg Zakona o parničnom postupku, odnosno člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku, sam zakaže raspravu i donese odluku kojom bi pravnosnažno okončao predmetni postupak, bez potrebe da predmet tri puta vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da svako ukidanje sudske odluke i vraćanje predmeta na ponovno suđenje, doprinosi odugovlačenju postupka (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už-135/2009 od 10. februara 2011. godine). Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj predstavke 70767/01, stav 51, u kome je konstatovano da činjenica da se više puta nalaže razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države.

Ustavni sud posebno ističe činjenicu da je, saglasno odredbi člana 122. stav 3. ranije važećeg Zakona o radu i člana 195. stav 3. sada važećeg Zakona o radu, propisan rok od šest meseci za pravnosnažno okončanje radnog spora. Navedeni rok od šest meseci nije prekluzivan, već instrukcioni, iz čega proizlazi da njegovo kršenje ne znači automatski i povredu prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, ukupno trajanje parničnog postupka od četrnaest godina i dva meseca ima se smatrati nerazumno dugim rokom. Ustavni sud je ocenio da određena složenost postupka ne može biti opravdanje za nedelotvorno postupanje suda u ovoj pravnoj stvari i za ovako dugo trajanje osporenog postupka.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje kako O pštinskog suda u Obrenovcu, Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu, tako i Okružnog, odnosno Apelacionog suda u Beogradu dovelo do toga da je predmetni parnični postupak trajao četrnaest godina.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu u predmetu P1. 3986/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Obrenovcu), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećeno j pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Podnosilac smatra da mu je stavom drugim izreke osporene presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7302/10 od 5. aprila 2011. godine povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, jer smatra da je drugostepeni sud u radnom sporu povodom dodele stana ovlašćen da odlučuje punom jurisdikciojom kada odluka o dodeli stana predstavlja akt zloupotrebe prava, odnosno kada posle poništaja odluke o dodeli stana bude opet doneta nezakonita odluka.

Ustavni sud je, krećući se u granicama navoda istaknutih u ustavnoj žalbi, ocenio da osporena presuda sadrži detaljne razloge, zasnovane na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava zbog kojih podnosilac ustavne žalbe nema pravo da zahteva rešenje spora punom jurisdikcijom tako što će mu se dodeliti predmetni stan. Naime, iz obrazloženja drugostepene presude proizlazi da je sud ovlašćen da odlučuje punom jurisdikciojom kada odluka o dodeli stana predstavlja akt zloupotrebe prava, a to je slučaj kada posle poništaja odluke o dodeli stana bude opet doneta nezakonita odluka, te ponovo donošenje nezakonite odluke može da bude razlog da sud u ponovnom sporu poništi ponovnu nezakonitu odluku i da sam odluči o dodeli stana kandidatu koji zauzima prvo , odnosno prioritetno mesto na rang listi pošto je to jedini način da se zaštiti pravo učesnika u postupku. Međutim, kako je u postupku po žalbi pred drugostepenim sudom, nakon održane rasprave i izvedenih dokaza utvrđeno da su nezakonite odluke tuženog o dodeli stanova u zakup broj 603 od 5. maja 1997. godine i odluka Upravnog odbora tuženog kojom je odbijen prigovor tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe , broj 721/97 na odluku o dodeli stanova u zakup što je tuženi dužan priznati, to je drugostepeni sud našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za rešavanje spora punom jurisdikcijom. Imajući u vidu napred navedeno , Ustavni sud nalazi da je Apelacioni sud u Beogradu u osporenoj presudi argumentovano obrazložio svoje stanovište.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporene presude.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS”, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti