Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv sudskih rešenja kojima je predlog za ponavljanje postupka odbačen kao neblagovremen. Ovakva procesna rešenja, kojima se ne odlučuje o pravima i obavezama, ne predstavljaju pojedinačne akte protiv kojih je dozvoljena ustavna žalba.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Radosavljevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Radosavljevića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1277/10 od 17. februara 2010. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 16622/08 od 12. marta 2009. godine, rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3526/97-01 od 25. jula 2007. godine, presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3526/97-2001 od 21. maja 2002. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 10628/02 od 4. decembra 2002. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Radosavljević iz Beograda je 26. maja 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Prema članu 84. stav 1. navedenog Zakona, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Članom 113. stav 2. Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se ona podnosi protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od njegovih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, kao i da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta donetog nakon stupanja na snagu Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1277/10 od 17. februara 2010. godine odbijena kao neosnovana revizija tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 16622/08 od 12. marta 2009. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3526/97-01 od 25. jula 2007. godine, a kojim je predlog tuženog za ponavljanje postupka odbačen kao neblagovremen.

Kako navedenim osporenim rešenjima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi za ponavljanje postupka, Ustavni sud je ocenio da osporena rešenja ne predstavljaju pojedinačne akte protiv kojih je dozvoljeno izjavljivanje ustavne žalbe. U vezi sa tim Ustavni sud je imao u vidu Odluku Ustavnog suda Srbije Už-296/08 od 26. novembra 2009. godine i stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine) i Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Rudan protiv Hrvatske (Odluka broj 45943/99 od 13. septembra 2001. godine). Stoga je Ustavni sud žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

U vezi dela ustavne žalbe kojim se osporavaju presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3526/97-2001 od 21. maja 2002. godine i Okružnog suda u Beogradu Gž. 10628/02 od 4. decembra 2002. godine, Ustavni sud konstatuje da su osporeni akti doneti pre stupanja na snagu Ustava, pa je stoga Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti