Odbacivanje ustavne žalbe u carinskom sporu zbog ratione materiae nenadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka carinskih organa, utvrdivši da određivanje carinskog duga ne predstavlja povredu prava na imovinu. Takođe je konstatovano da načelo zakonitosti uprave ne može biti samostalan osnov za ustavnu žalbu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2561/2009
01.04.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća „Unikom“ d.o.o. iz Kosjerića i Blagoja Mijailovića iz Kosjerića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Preduzeća "Unikom" d.o.o. i Blagoja Mijailovića izjavljena protiv rešenja Savezne uprave carina-Carinarnice Kraljevo Up. 738/02 od 11. oktobra 2002. godine, rešenja Ministarstva finansija-Uprave carina-Komisije za žalbe U/II 1626/4-02 od 29. juna 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije U. 7122/07 od 16. novembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće "Unikom" d.o.o. iz Kosjerića i Blagoje Mijailović iz Kosjerića, preko punomoćnika Sretka Ševa, advokata iz Beograda, izjavili su 16. decembra 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Carinarnice Kraljevo Up. 738/02 od 11. oktobra 2002. godine, rešenja Komisije za žalbe Uprave carina U/II 1626/4-02 od 29. juna 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije U. 7122/07 od 16. novembra 2009. godine, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i povrede „prava na zakonitost uprave“ iz člana 198. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi se ističe da su navedena ustavna prava povređena tako što su osporena rešenja doneta protivno zakonima koji regulišu oblast carina i carinskog postupka. Po navodima podnosilaca, u carinsko-prekršajnom postupku koji je vođen pred nadležnim carinskim organima, kao i u carinsko-upravnom postupku radi naplate uvoznih carinskih dažbina, utvrđena je prekršajna odgovornost podnosilaca za carinski prekršaj, izrečene su im novčane kazne, a osporenim rešenjima su obavezani da na ime carine i carinskih dažbina plate iznos od 1.210.427,25 dinara. Po mišljenju podnosilaca, carinski postupak i upravni spor koji su prethodili donošenju osporenih odluka su nepravilno sprovedeni, jer podnosioci nisu imali mogućnost da se izjasne o visini carinske osnovice za utvrđivanje carine i carinskih dažbina, pa su donosioci osporenih odluka proizvoljno utvrdili vrednost uvezene robe, odnosno carinsku osnovicu, a time i iznos uvozno-carinskih dažbina, povredivši time pravo podnosilaca na imovinu, kao i „pravo na zakonitost uprave“. Predložili su da Ustavni sud poništi osporena rešenja kao nezakonita i da naloži Upravi carina da podnosiocima nadoknadi pričinjenu materijalnu štetu.

2. Postupajući po ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio: da su pravnosnažnim rešenjem Savezne uprave carina-Carinarnice Kraljevo P. 2711-2/00 od 26. marta 2001. godine podnosioci (kao pravno lice i kao odgovorno lice u pravnom licu) oglašeni odgovornim za carinski prekršaj iz člana 194. st. 1. i 2. Carinskog zakona, jer su neovlašćeno primili robu koja je bila u tranzitu kroz zemlju i koja je trebalo da bude iz zemlje izvezena preko izlazne carinarnice Preševo, pa su kažnjeni novčanim kaznama u iznosu od 150.000 dinara (Preduzeća „Unikom“ d.o.o.) i 1.000 dinara (Blagoje Mijailović); da je osporenim prvostepenim rešenjem Savezne uprave carina-Carinarnice Kraljevo Up. 738/02 od 11. oktobra 2002. godine obavezano Preduzeće „Unikom“ d.o.o. da plati iznos od 1.210.427,25 dinara, na ime carine i carinskih dažbina za carinsko evidentiranje, a na utvrđenu carinsku vrednost uvezene robe od 6.282.898,46 dinara; da je Ministarstvo finansija-Uprava carina-Komisija za žalbe donelo 29. juna 2007. godine osporeno rešenje U/II 1626/4-02, kojim je žalbu podnosioca Preduzeća „Unikom“ d.o.o. izjavljenu protiv prvostepenog rešenja odbilo kao neosnovanu; da je Vrhovni sud Srbije 16. novembra 2009. godine doneo osporenu presudu U. 7122/07, kojom je tužbu Preduzeća „Unikom“ d.o.o. u upravnom sporu protiv navedenog drugostepenog carinskog rešenja odbio kao neosnovanu.

3. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu istovetnu članu 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da aktivnu legitimaciju za podnošenje ustavne žalbe ima samo ono lice o čijim pravima i obavezama je odlučivano osporenim pojedinačnim aktima, kao i da se ustavna žalba mora zasnivati na razlozima kojima se sa stanovišta sadržine označenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje.

4. Odredbama člana 58. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

Odredbama člana 198. stav 1. Ustava utvrđeno je da pojedinačni akti i radnje državnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu.

5. Podnosioci ustavne žalbe svoj zaključak o povredi prava na imovinu izvode iz činjenice da je osporenim pojedinačnim aktima podnosiocu ustavne žalbe Preduzeću „Unikom“ d.o.o. pravnosnažno utvrđena obaveza plaćanja carine na uvezenu robu na osnovu „proizvoljno“ utvrđene vrednosti robe, odnosno carinske osnovice. Međutim, utvrđivanje visine carinskog duga u zakonom propisanom postupku, po oceni Ustavnog suda, ne može se dovesti u vezu sa povredom prava na imovinu imajući u vidu sadržinu ovog prava zajemčenog članom 58. Ustava. Do povrede prava na imovinu u smislu člana 58. stav 4. Ustava, eventualno, može doći u postupku prinudnog izvršenja prethodno utvrđene carinske obaveze preduzimanjem mera oduzimanja ili ograničenja imovine radi naplate carinskog duga, u situaciji kada te mere nisu propisane zakonom, kada ne služe legitimnom cilju i kada su neproporcionalne. U konkretnom slučaju predmet ustavne žalbe su odluke donete u postupku utvrđivanja, a ne naplate carinskog duga, pa je Ustavni sud ocenio da je ustavna žalba ratione materiae nespojiva s povredom prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 198. stav 1. Ustava utvrđeno načelo zakonitosti uprave, a ne bilo koje ljudsko pravo ili sloboda, te i navodi kojima se podnosioci ustavne žalbe pozivaju na povredu ove odredbe Ustava ne mogu predstavljati samostalan osnov za podnošenje ustavne žalbe.

S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije bio stranka u upravnom postupku i upravnom sporu povodom kojih je ustavna žalba podneta, niti je u carinskom postupku odlučivano o njegovim pravima i obavezama, Ustavni sud smatra da on nema aktivnu legitimaciju za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba nije dopuštena, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe u carinskom sporu zbog ratione materiae nenadležnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti