Odluka o ustavnoj žalbi u vezi sa dozvoljenošću revizije

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu podnositeljke protiv presude Vrhovnog suda kojom je njena revizija odbačena kao nedozvoljena. Sud je utvrdio da je odluka o nedozvoljenosti revizije zasnovana na pravilnoj primeni procesnih zakona u vezi vrednosti spora.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, Milan Stanić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radivoja Nenadovića iz Virovaca i Slađane Milošević iz Pridvorice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Slađane Milošević izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1379/08 od 24. septembra 2009. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se ustavna žalba Radivoja Nenadovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Ubu P. 560/05 od 5. septembra 2006. godine, presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 1169/07 od 4. decembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1379/08 od 24. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radivoje Nenadović iz Virovaca i Slađana Milošević iz Pridvorice podneli su 14. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je u vreme podnošenja tužbe i u vreme kada je vođen predmetni parnični postupak pravo podnositeljke ustavne žalbe Slađane Milošević na reviziju u konkretnom sporu bilo predviđeno po odredbama tada važećeg Zakona o parničnom postupku; da je odredbom člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) izričito predviđeno da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona; da je Vrhovni sud Srbije retroaktivnom primenom Zakona o parničnom postupku na predmete na koje se isti ne može primenjivati, uskratio stranci pravo na vanredno pravno sredstvo koje je ranije važećem zakonu imala; da je očigledno da je odluka Vrhovnog suda Srbije u pogledu dozvoljenosti revizije protivzakonita, te je samim tim treba poništiti; da pobijane presude nisu zasnovane na zakonu, što se vidi iz krajnje šturog obrazloženja presude Vrhovnog suda, gde se samo konstatuje da podnosilac ustavne žalbe Radivoje Nenadović nije dokazao postojanje potraživanja. Predložili su da Ustavni sud poništi osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i izvršenog uvida u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Opštinski sud u Ubu je 5. septembra 2006. godine doneo osporenu presudu P. 560/05 kojom je u stavu prvom izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca Radivoja Nenadovića, ovde prvog podnosioca ustavne žalbe, kojim je traž io da se obaveže tuženi da mu na ime duga isplati 9.200 evra , sa pripadajućom kamatom počev od 14. avgusta 2002. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate po kome poslovne banke otkupljuju stranu valutu u mestu plaćanja, a u stavu drugom izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje Slađane Milošević, ovde druge podnositeljke ustavne žalbe, da se obaveže tuženi da joj na ime duga isplati 2.500 evra , sa pripadajućom kamatom počev od 14. avgusta 2002. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate po kome poslovne banke otkupljuju stranu valutu u mestu plaćanja . U obrazloženju prvostepene presude je, pored ostalog, navedeno da tužilac Radivoje Nenadović ne poseduje bilo kakvu priznanicu, niti je sudu, sem svog iskaza, ponudio bilo kakav neposredni dokaz o sadržini ugovora o zajmu, niti se određeno izjasnio u koliko navrata i u kojim iznosima je tuženom pozajmljivao novac, već samo paušalno navodi iznose novca, a svedoci koje je on predložio da se izjasne o sadržini ugovora o zajmu novca datog tuženom izjavljuju da nemaju neposredna saznanja o tome, iako su njegovi bliski srodnici.

Okružni sud u Valjevu je 4. decembra 2007. godine, odlučujući o žalbi tužilaca, doneo osporenu presudu Gž. 1169/07 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio presudu Opštinskog suda u Ubu P. 560/05 od 5. septembra 2006. godine. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno da navodi žalbe ne dovode u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i pravilnost zaključaka prvostepenog suda o osnovanosti tužbenih zahteva.

Vrhovni sud Srbije je 24. septembra 2009. godine, odlučujući o reviziji tužilaca, doneo osporenu presudu Rev. 1379/08 kojom je u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu reviziju tužioca Radivoja Nenadovića izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 1169/07 od 4. decembra 2007. godine, a u stavu drugom izreke odbacio kao nedozvoljenu reviziju Slađane Milošević izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 1169/07 od 4. decembra 2007. godine. U obrazloženju osporene revizijske presude je, pored ostalog, navedeno: da je po oceni Vrhovnog suda u nižestepenim presudama pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi isplati traženi iznos od 9.200 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa pripadajućom kamatom, po osnovu usmenog ugovora o zajmu, budući da tužilac tokom postupka nije dokazao da mu tuženi duguje traženi iznos, pa nema ni njegove obaveze vraćanja zajma u smislu člana 562. Zakona o obligacionim odnosima; da je iz navedenih razloga Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke , na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 405. stav 2. Zakona, budući da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava; da revizija tužilje nije dozvoljena; da su tužbom od 14. avgusta 2002. godine, koja je uređena na ročištu za glavnu raspravu od 22. oktobra 2002. godine, tužioci tražili da im tuženi po osnovu duga isplati 11.700 evra , sa pripadajućom kamatom; da je na ročištu za glavnu raspravu održanom 11. aprila 2006. godine tužba preinačena tako što je zahtev tužioca Radivoja Nenadovića opredeljen na 9.407 evra, a zahtev tužilje Slađane Milošević na 2.556 evra, sa pripadajućom kamatom; da prema članu 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku, važećim u vreme preinačenja tužbe, revizija nije bila dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000 dinara; da se vrednost tužiljinog deviznog novčanog potraživanja određuje prema visini važećoj u vreme donošenja prvostepene presude; da budući da tužbeni zahtev tužilje za isplatu iznosa od 2.500 evra, koji je odbijen nižestepenim presudama, po dinarskoj protivvrednosti u vreme prvostepenog presuđenja ne prelazi granični iznos za dozvoljenost revizije od 500.000 dinara, revizija tužilje nije dozvoljena.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zako nu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, bilo je propisano da revizija nije dozvoljena o imovins kopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ak o vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000 dinara.

Odredbom člana 491. stav 4. navedenog zakona bilo je propisano da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona, dok je odredbom člana 492. istog zakona bilo propisano da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), osim odredaba trideset prve glave (čl. 468a do 487.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporen om presudom Vrhovnog suda Srbije , u delu u kome je revizija podnositeljke ustavne žalbe Slađane Milošević odbačena kao nedozvoljena, nisu povređena prava podnositeljke na pravično suđenje i na pravno sredstvo zajemčena ovim ustavnim odredbama.

U konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe temelji navode o povredi prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo na činjenici da je Vrhovni sud Srbije, saglasno odredbi člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku, morao da ceni dozvoljenost njegove revizije prema odredbama ranije važećeg zakona, jer je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 14. avgusta 2002. godine. Međutim, podnositeljka ustavne žalbe je na ročištu za glavnu raspravu održanom 11. aprila 2006. godine preinačila tužbu tako što je zahtev opredelila na iznos od 2.556 evra, koji nije menj an do zaključenja glavne rasprave. Polazeći od izloženog, Ustavni sud smatra ustavnopravno prihvatljivim pravni stav Vrhovnog suda Srbije da se dozvoljenost revizije u imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu ima ceniti prema odredbama Zakona o parničnom postupku koje su važile na dan preinačenja tužbe, tj. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine. U konkretnom slučaju, vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude bila je ispod vrednosti predmeta spora koja je kao uslov za dopuštenost revizije bila propisana odredbom člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji je važio na dan preinačenja tužbe u ovoj parnici. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da revizija koju je izjavila podnositeljka ustavne žalbe nije bila dozvoljena n i prema odredbama Zakona o parničnom postupku koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, s obzirom na to da je iznos od 2.556 evra bio ispod vrednosti predmeta spora koja je kao uslov za dopuštenost revizije bila propisana odredbom člana 382. stav 2. tada važećeg Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Vrhovn og sud a Srbije Rev. 1379/08 od 24. septembra 2009. godine, u delu u kome je revizija podnositeljke ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, ni su povređen a prav a podnosi teljke ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava . Stoga je Ustavni sud , na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu Slađane Milošević u delu u kome je izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Ubu P. 560/05 od 5. septembra 2006. godine i presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 1169/07 od 4. decembra 2007. godine, Ust avni sud je našao da ustavna žalba u ovom delu nije blagovremena.

Prema stavu Ustavnog suda, u slučajevima kada revizija zakonom nije dozvoljena, donošenjem odluke po žalbi na presudu ili žalbi na rešenje smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Imajući u vidu da u predmetnom parničnom postupku revizija podnositeljke ustavne žalbe nije bila dozvoljeno pravno sredstvo, Ustavni sud je utvrdio da je rok za podnošenje ustavne žalbe počeo da teče danom dostavljanja osporene presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 1169/07 od 4. decembra 2007. godine. Iako u ustavnoj žalbi nije naveden datum prijema osporene presude Okružnog suda u Valjevu, iz činjenice da je posle njenog prijema podnositeljka ustavne žalbe blagovremeno izjavila reviziju, o kojoj je Vrhovni sud Srbije odlučio presudom Rev. 1379/08 od 24. septembra 2009. godine, Ustavni sud je nesumnjivo utvrdio da je u stavna žalba koja je izjavljena 14. decembra 2009. godine podneta posle isteka roka propisanog članom 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu , odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena od strane Radivoja Nenadovića protiv presude Opštinskog suda u Ubu P. 560/05 od 5. septembra 2006. godine, presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 1169/07 od 4. decembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1379/08 od 24. septembra 2009. godine, Ustavni sud konstatuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji.

Ustavni sud je uvidom u osporene akte utvrdio da oni sadrže detaljno i jasno obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih akata. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08 - ispravka i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka o ustavnoj žalbi u vezi sa dozvoljenošću revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti