Odluka Ustavnog suda o pravu policijskih službenika na uvećanu zaradu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu policijskih službenika i utvrđuje povredu prava na pravičnu naknadu za rad. Nižestepeni sudovi su pogrešno odbili zahtev za isplatu dodataka na platu, ne utvrdivši da li je uvećanje koeficijenta, koje isključuje te dodatke, zaista i primenjeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Zorića, Danila Danilovića, Danila Đukića, Đura Malbaše i Đoka Malbaše , svi iz Apatina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Usta va Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroslava Zorića, Danila Danilovića, Danila Đukića, Đura Malbaše i Đoka Malbaše i utvrđuje da je stavom trećim izreke presude Opštinskog suda u Apatinu P1. 150/06 od 22. aprila 2009. godine i odbijajućim delom presude Apela cionog suda u Novom Sadu Gž1. 3218/10 od 30. marta 2010. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad , zajemčen o odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Apelacionom sudu u Novom Sadu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda, ponovi postupak odlučivanja o žalbi podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv stava trećeg presude Opštinskog suda u Apatinu P1. 150/06 od 22. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Zorić, Danilo Danilović, Danilo Đukić, Đuro Malbaša i Đoko Malbaša, svi iz Apatina su 25. maja 2010. godine, preko punomo ćnika Marte Milojičić, advokata iz Apatina, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u tački 1. izreke, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih odredbama člana 36. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe ukazuju: da su u osporenim delovima navedenih presuda odbijeni njihov i tužbeni zahtev za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad noću i rad na dane državnih i verski h praznika za period od 1. decembra 2005. godine do 9 . novembra 2006. godine; da je Zakonom o policiji propisano da se zbog posebnih uslova rada, opasnosti po život i zdravlje, odgovornosti, težine i prirode poslova, rada na dan praznika koji je neradni dan, noćnog rada i prekovremenog rada, zaposlenima u Ministarstvu mogu utvrditi koeficijenti za obračun plate koji su od 30% do 50% nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike; da njihov poslodavac nije koristio mogućnosti predviđene članom 147. Zakona o policiji; da je pogrešan stav postupajućih sudova da je podnosiocima ustavne žalbe u vrednost zarade uračunata i naknada za rad pod navedenim uslovima, jer podnosiocima po tom osnovu nije izvršeno uvećanje plate, čime im je osporenim presudama povređeno pravo i na pravičnu naknadu za rad zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava ; da je osporenim presudama podnosiocima povređeno i pravo na jedn aku zaštitu prava pred sudovima iz razloga što je u istoj pravnoj situaciji, u postupku koji je pravnosnažno okončan presudom Okružnog suda u Čačku Gž1. 1446/08 od 21. januara 2010. godine, usvojen tužbeni zahtev tužioca koji se odnosio na navedena potraživanja za period od 1. decembra 2005. godine do 31. decembra 2006. godine. Pozivajući se na praksu Ustavnog suda u predmetu Už- 1530/08, podnosioci su predložili da U stavni sud ustavnu žalbu usvoji i poništi osporene presude .

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene presude i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osporenim stavom trećim izreke presude Opštinskog suda u Apatinu P1. 150/06 od 22. aprila 2009. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kojim su tražili da se tužen i obaveže da im na ime naknade zarade za prekovremeni rad, rad noću i rad na dane državnih i verskih praznika za period od 1. decembra 2005. godine do 9. novembra 2006. godine isplati odgovarajuće novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, istaknuto : da je u toku postupka sud obavezao tuženog da se izjasni da li je nakon stupanja na snagu Zakona o policiji donet akt o sistematizaciji, ako je donet da li je stupi o na snagu i da li se po njemu vršilo raspoređivanje radnika , odnosno da li je donet pravilnik o platama, kao i ukoliko su navedeni akti doneti da se dostave sudu na uvid; da tuženi nije dostavio tražene akte ističući da su ti akti kategorisani kao službena tajna "strogo poverljivo"; da Zakon o policiji, kao posebni propis kod zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, isključuje primenu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kao i odredbe opštih radnopravnih propisa kojima su regulisani dodaci na platu po osnovu prekovremenog rada, rada na dan praznika i rada noću; da tužioci nemaju pravo na isplatu dodataka po navedenim osnovama, budući da im je takav rad vrednovan kroz uvećanje osnovnog koeficijenta u smislu člana 147. stav 1. Zakona o policiji. Polazeći od navedenog , odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tužena obaveže da im na ime naknade zarade za prekovremeni rad, rad noću i rad na dane državnih i verskih praznika za period od 1. decembra 2005. godine do 9. novembra 2006. godine isplati odgovarajuće novčane iznose.

Rešavajući o žalbi tužilaca, Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo osporenu presudu Gž1. 3218/10 od 30. marta 2010. godine , kojom je, pored ostalog, odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio u stavu trećem izreke presudu Opštinskog suda u Apatinu P1. 150/06 od 22. aprila 2009. godine. U obrazloženju ove presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za period od 1. decembra 2005. godine do 9. novembra 2006. godine na način naveden u odbijajućem delu izreke prvostepene presude, jer tužioci nisu pružili dokaze za suprotan zaključak niti su ukazali da im je plata u spornom periodu obračunavana bez navedenog uvećanja, saglasno odredbama člana 47 . Zakona o unutrašnjim poslovima i člana 147 . Zakona o policiji. Stoga neosnovano žalba tužilaca ukazuje da im pripada naknada za prekovremeni rad, noćni rad i rad na državni i verski praznik i za period od stupanja na snagu Zakona o policiji, kada i sam sadržaj opšteg akta na koji se poziva u žalbi ukazuje da su uslovi rada radnika policije posebno vrednovani. Kako nisu pruženi dokazi da postoji odgovornost tužene po članu 172 . Zakona o obligacionim odnosima , to nema osnovana za odgov ornost tužene po osnovu odgovornosti za štetu.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, relevantne su sledeće ustavne i zakonske odredbe:

Ustavom je utvrđeno: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).

Zakonom o unutrašnjim poslovima („Službeni glasnik RS“, br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/2000, 8/01 i 106/03), koji je, pored ostalog, uređivao i pitanja iz oblasti radnih odnosa zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, uključujući i plate i naknade radnika tog ministarstva, bilo je propisano: da se na radnike Ministarstva unutrašnjih poslova primenjuju propisi o državnoj upravi, radnim odnosima, zdravstvenom, penzijskom i invalidskom osiguranju i obrazovanju, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 37.); da se zbog posebnih uslova rada, težine i prirode zadataka i poslova, ovlašćenim službenim licima i radnicima na određenim dužnostima obezbeđuju za najmanje 30 odsto uvećana sredstva za plate u odnosu na sredstva koja se obezbeđuju za ostale radnike Ministarstva unutrašnjih poslova i radnike drugih ministarstava (član 47. stav 1.); da se zvanje, napredovanje, plate i naknade ovlašćenih službenih lica i radnika na određenim dužnostima i druga pitanja iz radnih odnosa, uređuju propisom ministra u skladu sa zakonom. Zakon o unutrašnjim poslovima prestao je da važi stupanjem na snagu Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, broj 101/05), 29. novembra 2005. godine.

Zakonom o policiji uređena su, pored ostalog, i pitanja načina utvrđivanja plata i koeficijenata za obračun plata policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ovim zakonom je propisano: da policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na platu koja se sastoji od osnovice koju utvrđuje Vlada i osnovnog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvanje, posebne uslove rada, opasnost, odgovornost i složenost poslova (član 146. stav 1.); da visinu koeficijenta iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministar aktom o platama zaposlenih u Ministarstvu, koji donosi uz saglasnost Vlade (član 146. stav 3.); da se zbog posebnih uslova rada, opasnosti po život i zdravlje, odgovornosti, težine i prirode poslova, rada na dan praznika koji je neradni dan, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, dežurstava, pripravnosti i drugih vidova neredovnosti u radu, zaposlenima u Ministarstvu mogu utvrditi koeficijenti za obračun plate koji su od 30 do 50 odsto nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, a u visini mase sredstava potrebnih za isplatu dodatnih koeficijenata iz člana 146. stav 1. ovog zakona (član 147. stav 1.); da se na prava i obaveze proistekle iz napred navedenih posebnih uslova rada ne primenjuju odredbe opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi (član 147. stav 3.).

Prelaznim i završnim odredbama Zakona o policiji propisano je: da do donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu u skladu sa ovim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto u skladu sa tim aktom ili donošenja drugog rešenja u skladu sa zakonom, zaposleni u Ministarstvu na dan stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da rade na istim radnim mestima i zadržavaju činove, odnosno zvanja i plate prema dosadašnjim propisima i drugim aktima (član 194.); da će se akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i rešenja iz člana 194. ovog zakona doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 195.).

Pravilnikom o platama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, od 28. novembra 2005. godine, koji je važio do stupanja na snagu Zakona o policiji i na osnovu tog zakona donetim Pravilnik om o platama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova 13. juna 2006. godine, bilo je propisano da zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova ima pravo na koeficijent koji se određuje prema platnoj grupi ili platnom razredu u koji se radno mesto razvrstava, pravo na uvećanje tog koeficijenta za 30% i pravo na koeficijent po osnovu zvanja, odnosno čina koji zaposleni ima.

Odredbama člana 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), koje su se primenjivale na postavljena i zaposlena lica u ministarstvima do 1. januara 2007. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 63/06, 115/06 i 101/07), bilo je propisano da dodatak na platu, između ostalog, pripada za dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad), rad na dan državnog i verskog praznika i rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta (stav 1. tač. 2), 3) i 5)), kao i da se dodatak na platu obračunava i isplaćuje u visini utvrđenoj Opštim kolektivnim ugovorom.

5. Ocenjujući da li je osporenim presudama povređeno pravo podnosilaca zajemčeno članom 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud je, polazeći od činjenice da su podnosioci ustavne žalbe, pored ostalog, podneli zahtev za isplatu dodatka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika u periodu od 1. decembra 2005. godine do 9. novembra 2006. godine, ocenio da je prilikom odlučivanja o ovom zahtevu bilo neophodno razlikovati način na koji je ovo pitanje bilo uređeno do 29. novembra 2005. godine i nakon tog datuma, kada je stupio na snagu Zakon o policiji.

Nakon stupanja na snagu Zakona o policiji, zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, saglasno odredbi člana 147. stav 1. Zakona o policiji, zbog posebnih uslova rada, opasnosti po život i zdravlje, odgovornosti, težine i prirode poslova, rada na dan praznika koji je neradni dan, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, dežurstava, pripravnosti i drugih vidova neredovnosti u radu, mogu ostvariti pravo na koeficijente za obračun plate koji su od 30% do 50% nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike. Iz navedenog proizlazi da se zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova prekovremeni rad, rad noću i rad na dane državnih i verskih praznika vrednuje uvećanjem koeficijenta, tako da se na njih ne primenjuju odredbe opštih radnopravnih propisa o uvećanoj zaradi. Naravno, primena odredaba opštih radnopravnih propisa o uvećanoj zaradi je isključena ukoliko je zaposleni koji je radio prekovremeno, noću i u dane državnih i verskih praznika, ostvario pravo na uvećanje koeficijenta za obračun plate na prethodno navedeni način. Ukoliko zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova rešenjem poslodavca nije utvrđen koeficijent za obračun plate od 30% do 50% nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, zaposlenom ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koju za rad na dan praznika, rad noću, rad u smenama i prekovremeni rad imaju svi zaposleni u Republici Srbiji. Takođe, treba imati u vidu da je prelaznim i završnim odredbama Zakona o policiji izričito propisano da zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova zadržavaju, između ostalog, i platu prema dosadašnjim propisima i drugim aktima do donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u skladu sa ovim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto u skladu sa tim aktom (član 194.). Prema tome, po oceni Ustavnog suda, na plate zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, uključujući i dodatak na platu, i nakon stupanja na snagu Zakona o policiji, primenjivale su se odredbe do tada važećih propisa, a sve do donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u skladu sa novodonetim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto na osnovu tog akta.

O dredbama Zakona o unutrašnjim poslovima, koji je važio do 29. novembra 2005. godine, odnosno do stupanja na snagu Zakona o policiji, pitanja iz oblasti radnih odnosa zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, uključujući i plate i naknade radnika tog ministarstva, bila su drugačije regulisana. Odredbom člana 47. stav 1. Zakona o unutrašnjim poslovima bilo je propisano da se zbog posebnih uslova rada, težine i prirode zadataka i poslova, ovlašćenim službenim licima i radnicima na određenim dužnostima obezbeđuju za najmanje 30% uvećana sredstva za plate u odnosu na sredstva koja se obezbeđuju za ostale radnike Ministarstva unutrašnjih poslova i radnike drugih ministarstava. Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama bilo je, između ostalog, propisano da se plate utvrđuju na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenta koji se množi osnovicom, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom, te da dodatak na platu, između ostalog, pripada za dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad), rad na dan državnog i verskog praznika i rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta. Odredbama Pravilnika o platama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova koji je važio u vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima, bilo je predviđeno da zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova ima pravo na koeficijent koji se određuje prema platnoj grupi ili platnom razredu u koji se radno mesto razvrstava i pravo na uvećanje tog koeficijenta za 30%. Iz navedenog proizlazi da, za razliku od Zakona o policiji koji propisuje mogućnost uvećanja koeficijenta po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnog i verskog praznika, te isključuje primenu drugih propisa o uvećanoj zaradi, odredbama Zakona u unutrašnjim poslovima ovi osnovi nisu bili posebno navedeni kao uslov za uvećanje koeficijenta, niti je bila isključena primena drugih propisa o uvećanoj zaradi. Dakle, odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama bilo je, pored ostalog, propisano da platu čini osnovica, koeficijent koji se množi osnovicom, dodatak na platu i obaveze koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, to je bilo utvrđeno da se dodaci na platu daju, između ostalog, u slučaju prekovremenog, noćnog i rada na dan državnog i verskog praznika, osim ukoliko taj rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta.

Saglasno iznetom, Ustavni sud je ocenio da u periodu, nakon stupanja na snagu Zakona o policiji do donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u skladu sa ovim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto na osnovu tog akta, zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova nije moglo biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koju za rad na dan praznika, rad noću, rad u smenama i prekovremeni rad imaju svi zaposleni u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud je ocenio da zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova , ukoliko novim rešenjem o raspoređivanju , donetim u smislu Zakona o policiji, nije utvrđen koeficijent od 30% do 50% nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni, noćni i rad na dan državnog i vers kog praznika.

Stoga, Ustavni sud posebno ukazuje da se, u konkretnom slučaju, izneti stav prvostepenog i drugostepenog suda o tome da podnosioci ustavne žalbe, saglasno članu 147. Zakona o policiji, nisu imali pravo na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dan državnog i verskog praznika, u periodu od 1. decembra 2005. godine do 9. novembra 2006 . godine, ne zasniva na utvrđenju da li su i kada podnosiocima ustavne žalbe doneta nova rešenja o raspoređivanju sa utvrđenim koeficijentom plate koji sadrži Zakonom predviđeno uvećanje, saglasno aktu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta donetom u izvršavanju Zakona o policiji, a što bi moglo biti od uticaja na odluku o osnovanosti njihovog tužbenog zahteva za označeni period, sa stanovišta zajemčenog prava na pravičnu naknadu za rad.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je osporenim presudama povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad, zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava, dok je tačkom 2. izreke odredio način otklanjanja štetnih posledica učinjene povrede, tako što je obavezao Apelacioni sud u Novom Sadu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda, ponovi postupak odlučivanja o žalbi podnosilaca ustavne žalbe, izjavljenoj protiv stava trećeg izreke presude Opštinskog suda u Apatinu P1. 150/06 od 22. aprila 2009. godine.

6. Ustavni sud je konstatovao da uz ustavnu žalbu podnosioci nisu dostavili dokaze za navod da im je osporenim presudama povređeno pravo na jednaku zaštitu prava zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava. Ovo stoga što podnosioci nisu dostavili pravnosnažne sudske odluke kojima bi dokazali da su u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji sudovi o istom spornom pravnom pitanju zauzeli drugačiji pravni stav.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o pravu policijskih službenika na uvećanu zaradu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti