Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Anke Đukanović i Ljilje Kuprešanin jer nisu iscrpljena pravna sredstva. Kako je protiv osporenog rešenja Ministarstva finansija u toku upravni spor pred nadležnim sudom, ustavna žalba je ocenjena kao preuranjena.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Anke Đukanović i Ljilje Kuprešanin, obe iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. jula 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Anke Đukanović i Ljilje Kuprešanin izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija 07 broj 465-02-00377/91 od 2. decembra 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Anka Đukanović i Ljilja Kuprešanin, obe iz Beograda, su 7. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Baja Đukanovića iz Beograda, podnele Ustavnom sudu ustavnu žalbu za koju je Ustavni sud, u postupku prethodnog ispitivanja, utvrdio da ne sadrži propisane elemente iz člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), niti su uz nju priloženi potrebni dokazi, kao ni posebno punomoćje za njeno izjavljivanje. Naime, ustavna žalba nije sadržala jasno i precizno označen pojedinačni akt ili radnju koji se osporavaju ustavnom žalbom, Ustavom zajemčeno pravo za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo jemči, kao ni jasne ustavnopravne razloge na kojima se zasnivaju tvrdnje o povredi prava. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), dopisom od 8. marta 2010. godine, zatražio od lica koje je u ime podnositeljki podnelo ustavnu žalbu da, u roku od 15 dana od dana prijema tog dopisa, dostavi uređenu ustavnu žalbu, tako što će u njoj navesti sve nedostajuće podatke, kao i da dostavi Sudu označene dokaze i posebno punomoćje za podnošenje ustavne žalbe.
2. Postupajući po nalogu Ustavnog suda, punomoćnik podnositeljki ustavne žalbe je 11. juna 2010. godine dostavio posebno punomoćje za izjavljivanje ustavne žalbe, kao i novi tekst žalbe u kome se kao pojedinačni akt koji se osporava ustavnom žalbom navodi rešenje Ministarstva finansija 07 broj 465-02-00377/91 od 2. decembra 2008. godine, a kao Ustavom zajemčeno pravo za koje se tvrdi da je osporenim aktom povređeno - pravo na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije. Iz sadržine ustavne žalbe može se zaključiti da je povodom navedenog rešenja Ministarstva finansija u toku upravni spor pred nadležnim redovnim sudom po tužbi podnositeljki ustavne žalbe. Od Ustavnog suda se zahteva da "meritorno odluči o navedenom rešenju Ministarstva Srbije tako što će / kada to nije i neće da uradi Vrhovni sud Srbije / donijeti odgovarajuću odluku tužilja od 10.02.2009. godine".
3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za podnošenje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja protiv akta koji se ustavnom žalbom osporava iskorišćena pravna sredstva propisana odgovarajućim procesnim zakonima, što ne znači samo njihovo izjavljivanje, već donošenje odluke povodom izjavljenog pravnog sredstva. Takođe, iz Ustava i Zakona sledi i to da u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud nije nadležan da umesto sudova, odnosno drugih državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja rešava sporna pravna pitanja, već samo da utvrđuje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda na koje se u ustavnoj žalbi ukazuje.
4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da povodom osporenog pojedinačnog akta nije doneta odluka po tužbi podnositeljki ustavne žalbe u upravnom sporu, iz čega sledi da se ne može smatrati da su u konkretnom slučaju iscrpljena pravna sredstava, kao uslov za podnošenje ustavne žalbe.
Polazeći od iznetog, te od činjenice da je ustavna žalba izjavljena samo zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, zbog toga što nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe. Ustavni sud naročito ukazuje da u postupku po ustavnoj žabli nije nadležan da odlučuje o zahtevu podnositeljki koji je u ustavnoj žalbi postavljen.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić