Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 31 godinu. Sud je naložio nadležnim sudovima da postupak okončaju u najkraćem roku i odredio objavljivanje odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2575/2009
13.06.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lidije Dragović iz Beograda, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lidije Dragović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7287/92 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lidija Dragović iz Beograda podnela je 17. decembra 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 21. juna 2010. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7287/92.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da postupak u predmetu traje od 1980. godine. Dalje je navela da je presudom Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine delimično usvojen njen tužbeni zahtev, te da je presuda postala pravnosnažna 27. januara 2003. godine. Takođe je navela da je Peti opštinski sud u Beogradu odbijao predlog tuženog da se ukine klauzula pravnosnažnosti, a da je Okružni sud u Beogradu, zbog navodnog procesnog propusta u dostavljanju presude, prihvatao žalbe tuženog i „tražio da se ukine klauzula pravnosnažnosti“. Predložila je da Ustavni sud utvrdi da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razum nom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 21. oktobra 1980. godine podnela Petom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog C. J. iz Beograda, radi podele bračne tekovine. Predmet je zaveden pod brojem P. 5716/80.

Tuženi je 7. maja 1984. godine podneo protivtužbu protiv tužilje.

Peti opštinski sud u Beogradu je 4. aprila 1991. godine doneo rešenje P. 5716/80, kojim je odredio mirovanje postupka u predmetu P. 5716/80, s obzirom na to da na ročište za glavnu raspravu zakazano za 4. april 1991. godine nisu pristupili ni tužilja-protivtužena niti tuženi-protivtužilac, iako su uredno pozvani.

Tužilja-protivtužena je podneskom od 8. jula 1991. godine predložila da se nastavi postupak u predmetu P. 5716/80. Postupajući sudija je dostavnom naredbom od 12. jula 1991. godine naložio da se obaveste parnične stranke i njihovi punomoćnici da je ročište za glavnu raspravu zakazano za 17. oktobar 1991. godine.

Peti opštinski sud u Beogradu je 17. oktobra 1991. godine doneo presudu P. 5716/80, kojom je: u stavu prvom izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje-protivtužene, te je utvrdio da je tužilja-protivtužena po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim-protvtužiocem stekla pravo svojine na jednoj petini idealnog dela taksativno navedene pokretne i nepokretne imovine; u stavu drugom izreke odbio tužbeni zahtev u delu u kojem je tužilja-protivtužena tražila da se utvrdi njeno pravo svojine na stvarima bliže navedenim u stavu prvom izreke presude, i to od dosuđene jedne petine idealnog dela pa do tražene jedne polovine idealnog dela, kao neosnovan; u stavu trećem izreke odbacio protivtužbu tuženog-protivtužioca; u stavu četvrtom izreke odredio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Okružni sud u Beogradu je 24. septembra 1992. godine, odlučujući o žalbama tužilje-protivtužene i tuženog-protivtužioca, doneo rešenje Gž. 5601/92, kojom je uvažio žalbu stranaka, ukinuo presudu Petog opštinskog suda u Beogradu P. 5716/80 od 17. oktobra 1991. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku predmet je dobio novi broj P. 7287/92.

Punomoćnik tužilje-protivtužene je podneskom od 20. novembra 1998. godine predložio da se odloži ročište za glavnu raspravu zakazno za 30. decembar 1998. godine. Postupajući sudija je dostavnom naredbom od 8. decembra 1998. godine naložio da se obaveste parnične stranke i njihovi punomoćnici da je ročište za glavnu raspravu zakazano za 18. februar 1999. godine.

Peti opštinski sud u Beogradu je 25. aprila 2002. godine doneo presudu P. 7287/92 kojom je: u stavu prvom izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje-protivtužene, te je utvrdio da je tužilja-protivtužena po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim-pritvtužiocem stekla pravo svojine na jednoj petini idealnog dela taksativno navedene pokretne i nepokretne imovine; u stavu drugom izreke odbio tužbeni zahtev u delu u kojem je tužilja-protivtužena tražila da se utvrdi njeno pravo svojine na stvarima bliže navedenim u stavu prvom izreke presude, i to od dosuđene jedne petine idealnog dela pa do tražene jedne polovine idealnog dela, kao neosnovan; u stavu trećem izreke odbacio protivtužbu tuženog-protivtužioca; u stavu četvrtom izreke odredio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Postupajući sudija je dostavnom naredbom od 28. juna 2002. godine naložio da se presuda Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine dostavi tuženom-protivtužiocu diplomatsko-konzularnim putem.

Ministarstvo pravde Republike Srbije je dopisom od 24. decembra 2002. godine obavestilo sud da je tuženi-protivtužilac odbio da primi pošiljku.

Postupajući sudija je dostavnom naredbom od 26. decembra 2002. godine naložio da se dostavljanje presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine izvrši preko oglasne table suda.

Peti opštinski sud je 27. marta 2003. godine konstatovao da je postala pravnosnažna presuda Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine.

Tuženi-protivtužilac je podneskom od 10. marta 2003. godine podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje i žalbu protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine.

Peti opštinski sud u Beogradu je 18. aprila 2003. godine, odlučujući o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje i žalbi tuženog-protivtužioca, doneo rešenje P. 7287/92, kojim je u stavu prvom izreke odbacio kao neblagovremen predlog tuženog-protivtužioca za povraćaj u pređašnje stanje, a u stavu drugom izreke odbacio kao neblagovremenu žalbu tuženog-protivtužioca izjavljenu protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine.

Okružni sud u Beogradu je 14. oktobra 2003. godine, odlučujući o žalbi tuženog-protivtužioca, doneo rešenje Gž. 10263/03 kojim je uvažio žalbu tuženog-protivtužioca, ukinuo rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 18. aprila 2003. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Peti opštinski sud u Beogradu je 23. aprila 2004. godine, odlučujući u ponovnom postupku o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje i žalbi tuženog-protivtužioca, doneo rešenje P. 7287/92, kojim je u stavu prvom izreke odbio kao neosnovan predlog tuženog-protivtužioca za povraćaj u pređašnje stanje, a u stavu drugom izreke odbacio kao nedozvoljenu žalbu tuženog-protivtužioca izjavljenu protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine.

Tuženi-protivtužilac je 19. maja 2004. godine podneo Petom opštinskom sudu u Beogradu predlog za ukidanje potvrde pravnosnažnosti presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine.

Peti opštinski sud u Beogradu je 11. aprila 2005. godine doneo rešenje P. 7287/92 kojim je odbio predlog tuženog-protivtužioca za ukidanje klauzule pravnosnažnosti presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine, kao neosnovan.

Okružni sud u Beogradu je 19. januara 2006. godine, odlučujući o žalbama tuženog-protivtužioca izjavljenim protiv rešenja Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 23. aprila 2004. godine i P. 7287/92 od 11. aprila 2005. godine, doneo rešenje Gž. 6818/05, kojim je uvažio žalbu tuženog-protivtužioca, ukinuo rešenja Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 23. aprila 2004. godine i P. 7287/92 od 11. aprila 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Peti opštinski sud u Beogradu je 22. februara 2006. godine, odlučujući u ponovnom postupku o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje i žalbi tuženog-protivtužioca, doneo rešenje P. 7287/92, kojim je: u stavu prvom izreke odbio predlog tuženog-protivtužioca za ukidanje klauzule pravnosnažnosti na presudu Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine; u stavu drugom izreke odbacio kao nedozvoljen predlog tuženog-protivtužioca za povraćaj u pređašnje stanje; u stavu trećem izreke odbacio kao neblagovremenu žalbu tuženog-protivtužioca izjavljenu protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine.

Okružni sud u Beogradu je 13. juna 2008. godine, odlučujući o žalbi tuženog-protivtužioca, doneo rešenje Gž. 12949/06, kojim je ukinuo rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 22. februara 2006. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Peti opštinski sud u Beogradu je 21. jula 2008. godine, odlučujući u ponovnom postupku o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje i žalbi tuženog-protivtužioca, doneo rešenje P. 7287/92, kojim je: u stavu prvom izreke odbio predlog tuženog-protivtužioca za ukidanje klauzule pravnosnažnosti presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine; u stavu drugom izreke odbacio kao nedozvoljen predlog tuženog-protivtužioca za povraćaj u pređašnje stanje; u stavu trećem izreke odbacio kao neblagovremenu žalbu tuženog-protivtužioca izjavljenu protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine.

Tuženi-protivtužilac je 31. jula 2008. godine podneo Okružnom sudu u Beogradu žalbu protiv rešenja Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 21. jula 2008. godine.

Viši sud u Beogradu je uz dopis od 9. juna 2010. godine dostavio Apelacionom sudu u Beogradu spise predmeta Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92, radi odlučivanja o žalbi tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv rešenja Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 21. jula 2008. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je 16. marta 2011. godine, odlučujući o žalbi tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv rešenja Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 21. jula 2008. godine, doneo rešenje Gž. 13566/10 kojim se oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom sudu.

Viši sud u Beogradu je 11. aprila 2012. godine, odlučujući o žalbi tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv rešenja Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 21. jula 2008. godine, doneo rešenje Gž. 8501/11, kojim je u stavu prvom izreke preinačio rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 21. jula 2008. godine u stavu prvom izreke, te je ukinuo potvrdu pravnosnažnosti datu 27. januara 2003. godine na presudu Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine, a u stavu drugom izreke ukinuo rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 21. jula 2008. godine u stavu drugom i trećem izreke. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za dostavu presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine preko oglasne table suda; da kako je prostepena presuda dostavljena tuženom na način koji nije u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, Viši sud je ocenio da nisu bili ispunjeni uslovi za davanje potvrde pravnosnažnosti presude u smislu odredbe člana 333. tada važećeg Zakona o parničnom postupku, te je pobijano rešenje u stavu prvom izreke preinačio i ukinuo klauzulu pravnosnažnosti presude P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine; da s obzirom na to da je zbog neuredne dostave ukinuta klauzula pravnosnažnosti presude P. 7287/92 od 25. aprila 2002. godine, prvostepeni sud će istu uručiti punomoćniku tuženog-protivtužioca i potom u zavisnosti od preduzetih radnji stranaka opredeliti svoje dalje postupanje.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, bitna je odredba člana 32. stav 1. Ustava kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 21. oktobra 1980. godine, podnošenjem tužbe Petom opštinskom sudu u Beogradu, od strane podnositeljk e ustavne žalbe, i da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje 31 i po godinu i da još uvek nije okončan. Navedeno trajanje postupka nesumnjivo ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnositeljku, trajanje sudskog postupka od preko 31 godine ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo posebno ako se ima u vidu da podnositeljka ustavne žalbe nije u značajnijoj meri doprinela neopravdano dugom trajanju ovog parničnog postupka.

Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7287/92 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku. S obzirom na to da podnositeljka u ustavnoj žalbi nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

7. Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti