Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred katastrom

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu zbog trajanja upravnog postupka upisa prava svojine dužeg od deset godina. Utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku, dosuđuje naknadu nematerijalne štete i nalaže hitno okončanje postupka pred Republičkim geodetskim zavodom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2577/2017
26.12.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. G . iz Niš a, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. G . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Niš u predmetu broj 952-02-16-559/2016 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Niš u predmetu broj 952-02-16-559/2016 okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. G . iz Niša podneo je Ustavnom sudu , 29. marta 2017. godine, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 22. juna 2018. godine, protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8036/16 od 23. februara 2017. godine, zbog povrede načela i prava zajemčenih čl. 16,18, 19, članom 32. stav 1, član om 36. stav 1. i čl. 58, 59, 86. 88. i 197. Ustava Republike Srbije. Ustavna žalba je, takođe, podneta zbog povrede prava iz člana 6 , 8. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, koje Sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je 7. avgusta 2019. godine Ustavnom sudu dostavio podnesak kojim je „proširio ustavnu žalbu“ na presudu Upravnog suda –Odeljenje u Nišu U. 16795/17 od 11. jula 2019. godine, navodeći da je osporava iz istih razloga „kao i sve prethodne“.

Podnosilac u ustavnoj žalb i navodi da je 12. marta 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Nišu zahtev za upis promene na k.p. broj 1517/2 KO Niš-Pantelej i da je na zahtev suda predmetni zahtev dopunjen 19. oktobra 2009. godine.

U ustavnoj žalbi se dalje izlaže tok predmetnog postupka, koji je nastavljen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Niš i uk azuje da je trajanjem postupka od preko devet godina podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da je „neopravdan izgovor“ Upravnog suda da nije mogao da odlučuje u sporu pune jurisdikcije.

Podnosilac ustavne žalb e predlaže , pored ostalog, da Ustavni sud „naloži Upravnom sudu da zatraži drugostepeno rešenje, održi javnu raspravu i reši spor u punoj jurisdikciji“. Podnosilac, takođe, zahteva naknadu materijalne štete u iznosu od 200.000 evra i nematerijalne štete u iznosu od 5.000 evra.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovede nom postupku, na osnovu uvida u osporene akte, fotokopiju dela spisa predmeta Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Niš broj 952-02-16-559/2016, kao i dostavljenu dokumentacij u, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 12. marta 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Nišu zahtev za upis vlasništva na delu k.p. broj …/2 u površini od 400 m2, na osnovu presude istog suda P. 169/1969 od 11. aprila 1969. godine. Opštinski sud u Nišu, kao zemljišnoknjižni sud, dopisom od 19. oktobra 2009. godine naložio je podnosiocu ustavne žalbe da, u roku od osam dana od prijema dopisa, dostavi sudu posedovni list radi utvrđivanja prave površine, a da će se, u s lučaju nepostupanja po zahtevu, smatrati da je podnosilac odustao od zahteva. Podnosilac je postupio po navedenom nalogu dopisom od 29. decembra 2009. godine.

Osnovni sud u Nišu je 21. juna 2010. godine dostavio spise predmeta Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Niš, kao nadležnom za odlučivanje.

Prvostepeni organ je rešenjem od 1. februara 2016. godine odbacio predmetni zahtev kao neuredan, jer je ocenio da presuda priložena uz zahtev nije izvršna isprava za upis, budući da se njome ne dokazuje pravni kontinuitet između lica koje traži upis i upisanog prethodnika.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu, a zbog nedonošenja rešenja drugostepenog organa po žalbi podneo je Upravnom sudu tužbu zbog „ćutanja uprave“. Postupajući po nalogu tog suda iz rešenja U. 8036/16 od 3. novembra 2016. godine, podnosilac se izjasnio da proširuje tužbu na novodoneto rešenje drugostepenog organa od 3. oktobra 2016. godine.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8036/16 od 23. februara 2017. godine odbijena je tužba podnosioca kao neosnovana , a u njenom obrazloženju je konstatovano: da je tuženi organ doneo rešenje 3. oktobra 2016. godine, kojim je poništio rešenje prvostepenog organa od 1. februara 2016. godine i vratio predmet tom organu na ponovni postupak. Upravni sud je, polazeći od odredaba člana 33. stav 2. Zakona o upravnim sporovima i člana 232. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, bez održavanja javne rasprave, ocenio da pobijanim rešenjem tuženog organa nije povređen zakon na štetu podnosioca, jer je on u prilici da svoja prava štiti u postupku po žalbi u upravnom postupku, odnosno po tužbi u upravnom sporu.

Republički geodetski zavod – Služba za katastar nepokretnosti Niš je rešenjem broj 952-02-16-559/2016 od 18. novembra 2016. godine ponovo odbacio predmetni zahtev kao neuredan. U obrazloženju rešenja je navedeno da je, nakon razmatranja celokupne dokumentacije, utvrđeno da priložena presuda ne sadrži označenje nepokretnosti koja je predmet upisa, na način koji omogućava njenu pouzdanu identifikaciju.

Podnosilac ustavne žalbe je 21. aprila 2017. godine podneo Upravnom sudu tužbu zbog nedonošenja rešenja o njegovoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja od 18. novembra 2016. godine, koju je proširio na rešenje drugostepenog organa od 10. jula 2017. godine, tražeći da se upravna stvar reši u sporu pune jurisdikcije. Navedenim rešenjem drugostepenog organa poništeno je rešenje p rvostepenog organa od 18. novembra 2017. godine i vraćen predmet tom organu na ponovni postupak .

Prvostepeni organ je rešenjem broj 952-02-16-559/2016 od 25. jula 2017. godine odbio zahtev podnosioca kao neosnovan, a u obrazloženju je naveo: da je u ponovnom postupku utvrdi o da priložena presuda ne može biti osnov za upis na predmetnoj nepokretnosti iz razloga koji su navedeni u prethodno donetim rešenjima tog organa i stoga jer je u momentu donošenja te presude sporna parcela već bila obuhvaćena promenama, budući da je od nje formirano više parcela, među kojima i k.p. broj 1517/14 na osnovu parcelacije.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 16795/17 od 11. jula 2019. godine uvažena je tužba podnosio ca ustavne žalbe podneta 7. novembra 2017. godine zbog nedonošenja rešenja o njegovoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog organa od 25. jula 2017. godine. Upravni sud je naložio Republičkom geodetskom zavodu da u roku od 30 dana od dana prijema presude donese rešenje o žalbi tužioca od 15. avgusta 2017. godine. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude ocenio da nije osnovan zahtev podnosioca da se predmetna upravn a stvar reši u sporu pune jurisdikcije, jer priroda te upravne stvari ne pruža za to dovoljno osnova.

Do dana kada je pribavljena fotokopija dela spisa predmeta prvostepenog organa, Republički geodetski zavod nije postupio po navedenom nalogu Upravnog suda.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Niš u predmetu broj 952-02-16-559/2016 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku . Označeno pravo zajemčeno je odredbom člana 32. stav 1. Ustava, koj im je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

Za odlučivanje o osnovanosti ustavn e žalb e u ovom delu od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbom člana 92. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru („ Službeni glasnik RS“, broj 72/09) propisano je da su nadležni sudovi dužni da na zahtev Republičkog geodetskog zavoda predaju zemljišnu knjigu, knjigu tapija i intabulacionu knjigu, odnosno njihove delove, najkasnije do dana početka osnivanja katastra nepokretnosti, a da se nerešeni i novi zahtevi za upis promena na nepokretnostima dostavljaju Zavodu i rešavaju u postupku osnivanja katastra nepokretnosti.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS “, br. 125/04, 111/09 i 36/11), u tekstu koji je bio na snazi u vreme odlučivanja Opštinskog suda u Nišu o predmetnom zahtevu, bilo je propisano da s tranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

Zakonom o opštem upravnom postupku ( „Službeni list SRJ “, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS “, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja ( član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja ( rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najkasnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 208. stav 1.) .

Odredbama člana 171. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („ Službeni glasnik RS “, br. 18/16 i 95/18) propisano je: da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja i da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (stav 2.); da d rugostepeni organ poništava prvostepeno rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari i ako nađe da je u pobijanom rešenju pogrešno primenjeno materijalno pravo ili dokazi pogrešno ocenjeni ili da je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak o činjeničnom stanju ili da nije pravilno primenjeno ovlašćenje za odlučivanje po slobodnoj oceni (stav 5.).

Saglasno članu 15. važećeg Zakona o upravnim sporovima („ Službeni glasnik RS“, broj 119/09) , upravni spor se može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom. Odredbom člana 19. stav 1. tog zakona je propisano da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Niš u predmetu broj 952-02-16-559/2016 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ispitujući navode podnosioca sa stanovišta označenog prava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je za ocenu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme trajanja predmetnog postupka, koji je započeo 12. marta 2009. godine, podnošenjem zahteva nadležnom sudu za upis prava svojine, i koji još nije pravnosnažno okončan .

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da osporeni postupak traje deset godina i devet meseci ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom postupku , koji je započeo pred sudom, a nastavljen pred nadležnim organom po pravilima upravnog postupka, nisu postavljala složena činjenična, niti pravna pitanja, jer je trebalo utvrditi da li su, na osnovu priložene isprav e, ispunjeni uslovi za upis prava svojine na delu sporne nepokretnosti u korist podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe ima značajan pravni i materijalni interes da se u razumnom roku odluči o njegovom zahtevu.

Ustavni sud je iz dostavljenih spisa predmeta utvrdio da u fazi postupka koji se odvijao pred O pštinskim sudom u Nišu nije odlučeno o zahtevu podnosi oca ustavne žalbe , a da je Republički geodetski zavod, pred kojim je nastavljen postupak, prvo rešenje o zahtevu doneo nakon šest godina. Ustavni sud je konstatovao da su u daljem toku predmetnog postupka doneta još dva rešenja prvostepenog organa, a da je odlučivanje drugostepenog organa o žalbama podnosioca u većem delu postupka ishodovano u toku upravnih spor ova pokrenutih zbog „ćutanja uprave“. Ovaj sud, takođe, konstatuje da drugostepeni organ nije koristio ovlašćenje iz člana 171. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku da sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopuni postupak i otkloni nedostatke koje je uočio u postupanju prvostepenog organa, te da, ako nađe da se na osnovu tih činjenica upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je uzrok dugog trajanja predmetnog postupka nepostupanje prvostepenog organa po zahtevu, kao i vraćanje predmeta prvostepenom o rganu radi ponovnog odlučivanja. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine, predstavka broj 70767/01 , stav 51, od 6. septembra 2005. godine i predmetu Cvetković protiv Srbije, predstavka br oj 17271/04 , stav 51, od 10. juna 2008. godine).

Prilikom ispitivanja da li je podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama doprine o dugom trajanju osporenog postupka, Ustavni sud je imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok u velikoj mer i zavisi od aktivnosti stranke. Ustavni sud nalazi da je podnosilac delimično doprineo produženju trajanja predmetnog postupka, jer u periodu od šest godina nije koristio mogućnost da podnese žalbu drugostepenom organu, a potom i tužbu Upravnom sudu zbog „ ćutanja administracije“, kako bi ishodovao odluku Republičkog geodetskog zavoda o njegovom zahtevu, nakon preuzimanja nadležnosti od Opštinskog suda u Nišu. Ustavni sud je, međutim, utvrdio da u narednom periodu od četiri godine korišćena pravna sredstva nisu pokazala delotvornost, budući da osporeni postupak i dalje traje, a da Upravni sud još nijednom imao priliku da ispita zakonitost upravnog akta kojim se okončava predmetni upravni postupak. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da navedeni doprinos podnosioca ne može uticati na ocenu suda o povredi označenog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Niš u predmetu broj 952-02-16-559/2016, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja postupka i doprinos podnosioca. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog nedelotvornog postupanja nadležnih organa u osporenom postupku .

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se upravni postupak koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Niš u predmetu broj 952-02-16-559/2016 okončao u najkraćem roku.

8. Ispitujući ustavnu žalbu u delu kojim je osporen a presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8036/16 od 23. februara 2017. godine, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac nije iscrpeo sva pravna sredstva za zaštitu svojih prava.

Ustavni sud ukazuje na to da je, saglasno odredbi člana 232. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, drugostepeni organ svojim rešenjem poništavao prvostepeno rešenje i vraćao predmet prvostepenom organu na ponovni postupak , ako bi našao da će taj organ brže i ekonomičnije otkloniti uočene nedostatke. Prvostepeni organ je bio dužan da u svemu postupi po drugostepenom rešenju i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga je stranka ima la pravo na žalbu.

Imajući u vidu da je pobijano rešenje Republičkog geodetskog zavoda, čija je zakonitost ocenjena osporen om presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8036/16 od 23. februara 2017. godine, doneto od strane drugostepenog organa, koji je predmet vratio na ponovni postupak i odlučivanje Službi za katastar nepokretnosti Niš kao prvostepenom organu, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe imao mogućnost da u ponovnom postupku istakne sve činjenice koje je iznosio u tužbi, kao i da brani svoja prava i zakonom zaštićene interese. Činjenica da je sud odbio kao neosnovanu tužbu podnosioca ustavne žalbe u upravnom sporu vođenom protiv drugostepenog rešenja kojim je poništen o rešenje prvostepenog organa ne znači da su iscrpljena pravn a sredstva u ovoj pravnoj stvari (Ustavni sud je navedeni stav izrazio, pored ostalih, u Odluci Už-822/2017 od 26. septembra 2019. godine ).

Ispitujući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na propust Upravnog suda da navedenom osporenom presudom odluči u sporu pune jurisdikcije, Ustavni sud je konstatovao da je odredbama Zakona o upravnim sporovima propisano: da će sud, kada nađe da osporeni upravni akt treba poništiti, presudom rešiti upravnu stvar, ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to, a takva presuda u svemu zamenjuje poništeni akt – spor pune jurisdikcije (43. stav 1.); da ako tužilac traži da sud svojom presudom reši upravnu stvar, sud je obavezan da posebno navede razloge zbog kojih taj zahtev nije prihvatio (član 43. stav 4.); da je u slučajevima kada bi poništenje osporenog akta i ponovno vođenje postupka pred nadležnim organom izazvalo za tužioca štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi a sud je sam utvrđivao činjenično stanje, sud obavezan da odluči u sporu pune jurisdikcije, osim ako je takav spor zakonom isključen (član 43. stav 5.).

Iz navedenih odredaba zakona, po oceni Ustavnog suda, proizlazi da je sud u up ravnom sporu ovlašćen da ukloni iz pravnog poretka akt kojim je o zahtevu stranke konačno odlučeno i/ili da odluči u sporu pune jurisdikcije, pri čemu u oba slučaja donosi presudu kojom se tužba uvažava. Iz toga dalje sledi da je pretpostavka za odlučivanje u sporu pune jurisdikcije, ocena suda da pobijani upravni akt treba poništiti. Imajući u vidu da je u osporenom presud i Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8036/16 od 23. februara 2017. godine ocenjeno da pobijanim konačnim rešenjem nije povređen zakon na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi propisani zakonom za donošenje odluke u sporu pune jurisdikcije.

Ispitujući ustavnu žalbu u delu kojim je osporena presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 16795/17 od 11. jula 2019. godine, Ustavni sud je konstatovao da je navedena presuda, takođe, doneta u upravnom sporu pokrenutom zbog „ćutanja uprave“, s tim što tuženi organ do okončanja tog upravnog spora nije doneo odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe, zbog čega mu je sud naložio da to učini u određenom roku.

S obzirom na to da će, nakon postupanja Republičkog geodetskog zavoda po nalogu iz navedene osporene presude, podnosilac ustavne žalbe ima ti mogućnost da u ponovnom postupku istakne sve činjenice koje je iznosio u tužbi, kao i da brani svoja pra va i zakonom zaštićene interese, Ustavni sud ocenjuje da ni donošenjem navedene osporene presude nisu iscrpljena pravn a sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Imajući u vidu da neaktivnosti tuženog organa nije prethodila sudska presuda koja bi ga obavezivala na postupanje u skladu sa primedbama suda , kao i ocenu Upravnog suda da priroda stvari ne pruža pouzdan osnov za odlučivanje u sporu pune jurisdikcije, Ustavni sud nalazi da ni u upravnom sporu koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 16795/17 od 11. jula 2019. godine nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje presude koja u svemu zamenjuje upravni akt.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se osporavaju presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8036/16 od 23. februara 2017. godine i U. 16795/17 od 11. jula 2019. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Imajući u vidu da postupak po zahtevu podnosioca za upis prava svojine na spornoj nepokretnosti nije pravnosnažno okončan, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio i u delu kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi pravo na naknadu materijalne štete, rešavajući kao u tački 4. izreke, takođe saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

10. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred katastrom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti