Odbacivanje ustavne žalbe protiv presude zbog izostanka u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude zbog izostanka, jer podnositeljka nije uredila podnesak. Sud je naveo da postojanje dokaznih predloga tužene strane, prema Zakonu o parničnom postupku, ne sprečava donošenje ovakve presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Olge Paunović iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Olge Paunović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 7708/08 od 17. juna 2009. godine i presude Okružnog suda u Nišu Gž. 4034/09 od 29. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Olga Paunović iz Niša podnela je Ustavnom sudu 17. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 7708/08 od 17. juna 2009. godine i presude Okružnog suda u Nišu Gž. 4034/09 od 29. oktobra 2009. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je razlog za donošenje prvostepene presude zbog izostanka bilo neprisustvo punomoćnika tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, na ročištu održanom 17. juna 2009. godine, kao i da je ''sud bio dužan da izvede ponuđene dokaze kako na osnovu relevantnih isprava tako i saslušanjem svedoka a nije izveo dokaz odnosno nije uspeo da primoli tužilačkoj strani da dostavi valjanu ispravu kojom je ovlašćen za održavanje i fakturisanje''.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu, te je Ustavni sud, u skladu sa odredbom člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), dopisom od 3. marta 2010. godine, obavestio podnositeljku ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi i naložio joj da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, dostavi uređenu ustavnu žalbu u kojoj će navesti: svoj jedinstveni matični broj; ljudsko ili manjinsko pravo ili slobodu zajemčenu Ustavom za koju smatra da joj je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči; ustavnopravne razloge na kojima zasniva svoje tvrdnje o povredi ili uskraćivanju označenog ustavnog prava ili slobode, pri čemu joj je ukazano da Ustavni sud nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi kao instancioni sud ocenjuje zakonitost odluka redovnih sudova donetih u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, te da se stoga ni ustavna žalba ne može svesti na ponavljanje prethodno korišćenih pravnih sredstava; preciziran zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči. Istim dopisom je upozorena da će, ukoliko u ostavljenom roku ne postupi po zahtevu Suda i ne otkloni nedostatke na koje joj je ukazano, ustavna žalba biti odbačena.

Podnositeljka ustavne žalbe je 18. marta 2010. godine dostavila Ustavnom sudu podnesak u kome je navela svoj jedinstveni matični broj, kao i da ustavnu žalbu protiv osporenih presuda izjavljuje zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava. Istakla je da je u podnetoj ustavnoj žalbi ''navela sve razloge, zbog kojih je uložila žalbu, a pored ostalog, u postupku pred sudom nije utvrđeno niti je bilo volje da se utvrdi činjenično stanje koje je navodno istaknuto od strane tužioca'', kao i da je ''priložila sve dokaze i dala komentar koji su priloženi uz dostavljenu žalbu gornjeg broja i datuma''.

4. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe, dopune ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Nišu 17. juna 2009. godine doneo osporenu presudu zbog izostanka P. 7708/08, jer punomoćnik tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, nije pristupio na ročište za glavnu raspravu. Navedenom presudom je usvojen tužbeni zahtev tužioca Stambene zgrade u ulici Pobedina br. 1, 3 i 5 u Nišu, kojim je tužena obavezana da tužiocu plati iznos od 25.992,00 dinara na ime troškova tekućeg održavanja i hitnih intervencija na zajedničkim delovima stambene zgrade koji zgradi služe kao celini, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja pa do isplate, za vremenski period od 1. juna 2007. godine do 31. decembra 2008. godine.

Osporenom presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 4034/09 od 29. oktobra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda zbog izostanka Opštinskog suda u Nišu P. 7708/08 od 17. juna 2009. godine, sa obrazloženjem da je pri donošenju prvostepene presude bio ispunjen kako procesni uslov nedolaska tužene na ročište za glavnu raspravu, tako i uslov da tužbeni zahtev proizlazi iz činjeničnih navoda tužbe koji nisu u suprotnosti sa dostavljenim dokazima i opštepoznatim činjenicama.

5. Ocenjujući ispunjenost procesnih pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 476. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04), koja se primenjivala u vreme donošenja osporenih presuda, propisano da će se, u slučaju da na ročište za glavnu raspravu ne dođe tuženi koji je uredno pozvan, doneti presuda zbog izostanka kojom se tužbeni zahtev usvaja. Odredbama st. 2. i 3. ovog člana Zakona predviđena su samo dva slučaja u kojima će sud, prilikom donošenja presude zbog izostanka odbiti tužbeni zahtev, a to su: 1. ako su činjenice na kojima se tužbeni zahtev zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama i 2. ako se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati. Iz navedenih odredaba sledi da postojanje dokaznih predloga tužene strane ne predstavlja zakonsku smetnju za donošenje presude zbog izostanka kojom se tužbeni zahtev tužioca usvaja.

S obzirom na izneto, navodi podnositeljke ustavne žalbe kojima se ukazuje da su postupajući sudovi doneli, odnosno potvrdili osporenu prvostepenu presudu, iako je njen punomoćnik predložio izvođenje većeg broja dokaza kojima bi se osporio tužbeni zahtev, po oceni Ustavnog suda, ne mogu se smatrati ustavnopravnim razlozima na kojima bi se mogla zasnivati povreda prava na pravično suđenje. Ovo stoga što, polazeći od odredaba člana 476. Zakona o parničnom postupku, ovi navodi nisu od uticaja na donošenje presude zbog izostanka kojom se tužbeni zahtev usvaja.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe protiv presude zbog izostanka u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti