Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je Osnovni sud proizvoljno odbacio prigovor radi ubrzavanja postupka. Arhiviranje predmeta ne predstavlja zakonski način okončanja izvršnog postupka, te je zaključak o neblagovremenosti prigovora neutemeljen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-258/2022
26.12.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi E. Š, L. F, E. F, C. Š, E. B. i I. B, svih iz Stare Moravice kod Bačke Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2024. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba E. Š, L. F, E. F, C. Š, E. B. i I. B. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Subotici R4I. 13/21 od 7. decembra 2021. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Subotici R4I. 13/21 od 7. decembra 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosilaca ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli u predmetu I. 2871/12.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. E. Š, L. F, E. F, C. Š, E. B. i I. B, svi iz Stare Moravice kod Bačke Topole podneli su 5. januara 2022. godine, preko punomoćnika A. H, advokata iz Bačke Topole, ustavnu žalbu Ustavnom sudu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici R4I. 13/21 od 7. decembra 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačen prigovor predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, radi ubrzavanja postupka, kojim je traženo da sud podnosiocima utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli u predmetu I. 2871/12.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi istakli da je osporenim rešenjem nezakonito odbačen njihov prigovor radi ubrzavanja postupka, da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku i da oni usled propusta državnih organa ne mogu da naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa duže od devet godina.

Podnosioci su zahtevali da njihova ustavna žalba bude usvojena i da se utvrdi da im je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije dostavljene uz ustavnu žalbu, dopisa Ministarstva privrede broj 002791317202410810005010000001 od 9. oktobra 2024. godine i uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli I. 2871/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Ministarstvo za ekonomsku i vlasničku transformaciju - Direkcija za procenu vrednosti kapitala je rešenjem broj 1538-1/98-23 od 12. decembra 2000. godine verifikovalo procenjenu vrednost osnovnog kapitala AD „M.“ Stara Moravica posle završenog prvog kruga svojinske transformacije, tako što je konstatovano da preostali društveni kapital za prodaju akcija u drugom krugu svojinske transformacije čini 19.308 akcija – 30,10%, a da akcijski kapital čini 69,90% akcija.

Rešenjem o izvršenju I. 2871/12 od 19. decembra 2012. godine usvojen je predlog za izvršenje izvršnih poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, te je obavezan izvršni dužnik AD „M.“ Stara Moravica da im na osnovu presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 356/12 od 29. avgusta 2012. godine isplati određene novčane iznose na ime neisplaćenih zarada.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici R4I. 13/21 od 7. decembra 2021. godine odbačen je prigovor radi ubrzavanja postupka izvršnih poverilaca (u tom postupku predlagača) od 12. oktobra 2021. godine, kojim je traženo da sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Subotici, Sudska jedinica Bačka Topola u predmetu I. 2871/12.

U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je rešenje o izvršenju dostavljeno Narodnoj banci Srbije na prinudnu naplatu, ali da je Narodna banka Srbije obavestila sud da rešenje o izvršenju nije sprovedeno, te da su se izvršni poverioci izjasnili da ostaju pri tom sredstvu i predmetu izvršenja. U osporenom rešenju je, zatim, navedeno da se prigovor podnosilaca odbacuje u skladu sa članom 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer je predmet okončan, odnosno arhiviran 30. januara 2014. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.).

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, propisano je da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojima se osporava navedeno rešenje sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici R4I. 13/21 od 7. decembra 2021. godine odbačen prigovor podnosilaca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli I. 2871/12, jer je utvrđeno da je predmet arhiviran još 30. januara 2014. godine, te da je na taj način postupak okončan (pre podnošenja prigovora). Polazeći od navedenog, prigovor je odbačen s pozivom na odredbu člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom je propisano da prigovor može biti podnet dok se postupak ne okonča.

Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koji se primenjuje u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud konstatuje da u osporenom rešenju nije utvrđeno da je predmetni izvršni postupak okončan zaključenjem ili obustavom, niti je utvrđeno da su podnosioci ustavne žalbe u tom postupku namirili svoja potraživanja, već je na osnovu činjenice da je predmet arhiviran 2014. godine izveden zaključak da je na taj način postupak okončan. Prema oceni Ustavnog suda, činjenica da su spisi predmeta arhivirani, sama po sebi, ne znači da je izvršni postupak okončan u skladu sa zakonom (videti Odluke Ustavnog suda Už-668/2018 od 17. decembra 2020. godine i Už-3811/2018 od 16. septembra 2021. godine).

Imajući navedeno u vidu, Ustavni sud nalazi da je osporeno rešenje, kojim je prigovor podnosilaca odbačen, zasnovano na ustavnopravno neprihvatljivoj primeni odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju i Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjem podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud smatra da se štetne posledice nastale povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Subotici R4I. 13/21 od 7. decembra 2021. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnosilaca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli I. 2871/12, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Polazeći od odredaba člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), a imajući u vidu da je u predmetnom izvršnom postupku kao dužnik označeno pravno lice koje u trenutku pravnosnažnog utvrđenja potraživanja nije imalo status preduzeća sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, Ustavni sud, nakon poništaja osporenog rešenja, nije samostalno odlučivao o navodima podnosilaca o povredi prava na suđenje u razumnom roku, već je predmet vratio na ponovno odlučivanje.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

 

 

Slični dokumenti

• Už 9582/2021: Poništaj rešenja Višeg suda zbog onemogućavanja zaštite prava
• Už 2703/2021: Arbitrernost suda u odbijanju prigovora za ubrzanje izvršenja
• Už 13321/2021: Obaveza suda da štiti pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku
• Už 14428/2022: Obaveza suda da odluči o prigovoru tokom izvršiteljskog postupka
• Už 5090/2019: Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u Bosilegradu
• Už 11435/2023: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 14435/2023: Zaštita razumnog roka u postupcima pred javnim izvršiteljima