Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o novčanoj naknadi za telesno oštećenje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda, kojom je potvrđena odluka Fonda PIO o odbijanju zahteva za novčanu naknadu za telesno oštećenje. Sud je utvrdio da ne postoji povreda prava na pravično suđenje, niti ostalih navedenih ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2580/2011
13.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, mr Tomislav Stojković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marijane Kecman iz Rume, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Marijane Kecman izjavljena protiv presude Upravnog suda 3U. 15786/10 od 21. aprila 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marijana Kecman iz Rume je 9. juna 2011. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda 3 U. 15786/10 od 21. aprila 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenih članom 32. Ustava Republike Srbije, prava na rad iz člana 60. stav 4. Ustava i prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: “da su svi akteri predmetnog upravnog postupka povredili pravo podnositeljke ustavne žalbe na novčanu naknadu za telesno oštećenje jer nisu shvatili ozbiljno bolest od koje ona boluje i da je trajanje postupka više od godinu dana u suprotnosti sa Ustavom zagarantovanim pravom da nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama“. Podnositeljka od Ustavnog suda zahteva da poništi osporenu presudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda 3U. 15786/10 od 21. aprila 2011. godine odbijena kao neosnovana tužba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, u predmetu novčane naknade za telesno oštećenje.

U obrazloženju osporene presude navedeno je: da je rešenjem tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Pokrajinskog fonda Novi Sad radi poništaja rešenja broj 30-182.30-70474 od 2. marta 2010. godine odbijena žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Pokrajinski fond – Filijala Sremska Mitrovica broj 40-182.30-70474 od 22. decembra 2009. godine, kojim je odbijen zahtev tužilje podnet radi ostvarivanja prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje; da u postupku pred drugostepenim upravnim organom nije bilo povreda pravila postupka i da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjen materijalni propis; da iz spisa predmeta proizlazi da su u postupku po žalbi pribavljeni nalaz, ocena i mišljenje drugostepenog organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Pokrajinskog fonda DO-70474/7 od 24. februara 2010. godine kojim je potvrđen nalaz prvostepenog organa veštačenja; da je ustanovljeno da tužilja ne ispunjava uslove za sticanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje iz člana 37. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03...5/09).

4. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je osporenom presudom donetom u upravnom sporu povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, koje svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovnjen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Imajući u vidu sadržinu navedenog prava i razloge ustavne žalbe na kojima se tvrdnje o povredi ovog prava zasnivaju, Ustavni sud najpre ukazuje na to da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da prvenstveno ispita da li je upravnosudski postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava.

Naime, podnositeljka ustavne žalbe, ponavljajući razloge već iznete u tužbi Upravnom sudu, zapravo traži da Ustavni sud ispita kako pravilnost primene materijalnog prava, tako i pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u postupku koji je prethodio ustavnosudskom. Ustavni sud, pri tome, konstatuje da su rešenja koja su doneta u upravnom postupku doneli nadležni organi, uz primenu merodavnih odredaba materijalnog prava. Zakonitost drugostepenog upravnog akta je bila predmet preispitivanja u upravnom sporu pred zakonom ustanovljenim sudom i osporena odluka je zasnovana na jasnim odredbama člana 37. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Naime, organi veštačenja su utvrdili da kod podnositeljke postoji telesno oštećenje u visini od 40% 7 stepena zbog bolesti, ali su nadležni organi i sud u upravnom sporu zaključili da i pored te činjenice podnositeljka ne ispuljava uslove da joj se prizna pravo na novčanu naknadu, jer telesno oštećenje nije nastalo kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da se izneti navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima iz kojih bi proizilazila povreda procesnih garancija utvrđenih u pravu na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ispitujući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na obavezu sudova da ''postupaju u zakonskom i razumnom roku'', Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni i činjenično utemeljeni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnog suda, složenošću predmeta, postupanjem same podnositeljke i značajem koji je predmet spora imao za nju, a što bi moglo predstavljati ustavnopravne razloge za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Imajući u vidi navedeno, kao i da okolnosti konkretnog slučaja ne ukazuju na očigledno nerazumno dugo trajanje upravnog spora (godinu dana), Ustavni sud se nije posebno upuštao u ocenu ovog navoda.

Razmatrajući navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na rad i prava na zdravstvenu zaštitu, Ustavni sud je ocenio da se oni ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom ovih prava zajemčenih članom 60. stav 4. i članom 68. stav 1. Ustava.

Na osnovu svega izrečenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o novčanoj naknadi za telesno oštećenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti