Odluka Ustavnog suda o povredi prava na rad nakon prestanka Državne zajednice

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu bivše zaposlene u saveznom ministarstvu kojoj je prestao radni odnos. Sud utvrđuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, što je dovelo do povrede prava na pravično suđenje i prava na rad.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bojane Karadžić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. februara 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bojane Karadžić izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 619/2008 od 9. aprila 2009. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1204/09 od 17. septembra 2009. godine i utvrđuje da su navedenim presudama povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje i na rad zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Vrhovnom kasacionom sudu da ponovi postupak po reviziji koju je Bojan a Karadžić izjav ila protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 619/2008 od 9. aprila 2009. godine, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bojana Karadžić iz Beograda izjavila je 17. decembra 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 619/2008 od 9. aprila 2009. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1204/09 od 17. septembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da su osporene presude u suprotnosti sa Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije IU - 135/2006 od 20. jula 2006. godine, jer je rešenje koje je pobijano tužbom, a o kojoj je odlučeno osporenom presudom, nezakonito, zbog toga što je doneto od strane nenadležnog republičkog organa, na osnovu podzakonskog akta - uredbe Vlade Republike Srbije. Dalje je navela da je rešenje moralo biti zasnovano samo na Zakonu o ministarstvima, ali kako je predmetno rešenje doneto pre stupanja na snagu Zakona, to je, prema njenom mišljenju, doneto od strane nenadležnog organa, zbog čega su osporene presude nezakonite. Podnositeljka ustavne žalbe je istakla da nikada nije bila pozvana na razgovor o raspoređivanju, niti je pokušano njeno raspoređivanje u tom ili bilo kom drugom republičkom organu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 60. Ustava je utvrđeno da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom (stav 1.), da svako ima pravo na slobodan izbor rada (stav 2.), da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sve radna mesta (stav 3.), da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći (stav 4.), kao i da se ženama, omladini i invalidima omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (stav 5.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja u pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno uli uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 876/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) P1. 876/06 od 24. septembra 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, pa su poništena rešenja tužene Republike Srbije – Ministarstva finansija 08 broj 112-01-1/215-206 od 18. avgusta 2006. godine i 08 broj 112-01-110/2006 od 30. avgusta 2006. godine. Istom presudom obavezana je tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i stečenom znanju i sposobnostima, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka.

Postupajući po žalbi tužene, Okružni sud u Beogradu (u daljem tekstu: Okružni sud) je doneo osporenu presudu Gž1. 619/2008 od 9. aprila 2009. godine kojom je preinačena prvostepena presuda i tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan. U obrazloženju drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je tužilja koja je bila zaposlena u Ministarstvu za međunarodne i ekonomske odnose državne zajednice Srbija i Crn a Gor a, ostala neraspoređena u Ministarstvu finansija počev od 18. avgusta 2006. godine, na osnovu rešenja Ministarstva finansija 08 broj 112-01-1/215-206 od 18. avgusta 2006. godine; da je rešenjem Ministarstva finansija 08 broj 112-01-110/2006 od 30. avgusta 2006. godine odbijen njen prigovor na navedeno prvostepeno rešenje; da je tužilja radila u saveznim organima neprekidno počev od 17. juna 1996. godine, pa do 9. juna 2006. godine; da je prvostepeni sud na osnovu člana 68a Zakona o radnim odnosima u državnim organima, kojim je propisano da će za slučaj preuzimanja poslova iz nadležnosti saveznog organa državni organ u čiji delokrug prelaze ti poslovi istovremeno preuzeti potreban broj zaposlenih i postavljanje lica za obavljanje preuzetih poslova u skladu sa potrebama organa, našao da je navedeno rešenje o prestanku radnog odnosa nezakonito, s obzirom na to da neraspoređenim zaposlenima ili postavljenim licima kojima se otkazuje radni odnos tužena nije pokušala da obezbedi radno mesto u istom ili drugom državnom organu; da je na ovako potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo; da je u konkretnoj situaciji tužilja bila u radnom odnosu u Ministarstvu za međunarodne i ekonomske odnose državne zajednice Srbija i Crn a Gor a č ije nadležnosti su u skladu sa uredbama o finansiranju nadležnosti koje su prešle na Republiku Srbiju sa bivše Srbije i Srne Gore privremeno, do stupanja na snagu Zakona kojim se uređuju organizacija ministarstava Republike Srbije, prestaje da finansira pored ostalih i Ministarstvo za međunarodne ekonomske, pa se zato primenjuje odredba člana 67. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima; da kako tužilja prema potrebama Ministarstva finansija, a nakon preuzimanja predmeta i arhive nije preuzeta, to je ostala neraspoređena, uz obavezu isplate zarade do prestanka radnog odnosa i isplate otpremnine.

Vrhovni sud Srbije je 17. septembra 2009. godine doneo osporenu presudu Rev. II 1204/09, kojom je reviziju izjavljenu protiv presude Okružnog suda Gž1. 619/2008 od 9. aprila 2009. godine odbio kao neosnovanu. U obrazloženju osporene revizijske presude je navedeno: da u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9) Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda postupka na koje se ukazuje u reviziji; da je pobijana odluka jasna, sadrži sve razloge o odlučnim činjenicama i nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati; da je Okružni sud za svoju odluku dao razloge koje kao pravilne i potpune u svemu prihvata i Vrhovni sud Srbije; da navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani, jer je Okružni sud u konkretnoj situaciji pravilno primenio odredbu člana 67. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima.

4. Odredbama Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01 i 39/02) bilo je propisano: da se zaposlenom otkazuje radni odnos kada usled promena u organizaciji stekne status neraspoređenog, a ne može mu se obezbediti radno mesto u istom ili u drugom državnom organu (član 64a stav 2. tačka 6)); da u slučaju ukidanja državnog organa i ukidanja svih poslova koji su se obavljali u delokrugu tog organa zaposleni i postavljena lica koji su radili u ukinutom organu ostaju neraspoređeni, kao i da zaposleni u državnom organu i postavljena lica koji nisu preuzeti u smislu stava 1. ovog člana ili su ostali neraspoređeni u smislu stava 3. ovog člana imaju prava i obaveze utvrđene članom 66. ovog zakona (član 67. st. 3. i 4.); da u slučaju preuzimanja poslova iz nadležnosti saveznog organa, državni organ u čiji delokrug prelaze ti poslovi preuzeće, u skladu sa potrebama organa, i potreban broj zaposlenih i postavljenih lica za obavljanje preuzetih poslova (član 68a).

Uredbom o finansiranju nadležnosti koje su prešle na Republiku Srbiju s bivše Srbije i Crne Gore („Službeni glasnik RS“, br. 49/06 i 63/06) bilo je propisano: da Republika Srbija privremeno, do stupanja na snagu zakona kojim se uređuje organizacija ministarstava, prestaje da finansira nadležnosti Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose (član 5. stav 1. tačka1)); da Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom preuzima od Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose potreban broj zaposlenih, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu koji su potrebni za vršenje nadležnosti u oblasti spoljne trgovine naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene (kontrolisanom robom) (član 7. stav 2.); da predmete i arhivu iz nadležnosti Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose koji prestaju da se finansiraju preuzimaju Ministarstvo finansija i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom (član 8. stav 2.) .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknutih povreda odredaba člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da su osporenim presudama povređena ustavna prava podnositeljke.

Naime, podnositeljka ustavne žalbe je bila zaposlena u Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose državne zajednice Srbija i Crn a Gor a. Po prestanku državne Zajednice, a kako to proizilazi iz sadržine Uredbe o finansiranju nadležnosti koje su prešle na Republiku Srbiju s bivše Srbije i Crne Gore, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom preuzelo je od Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose određene poslove Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose državne zajednice Srbija i Crn a Gor a (član 7. stav 2.), dok su predmete Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose državne zajednice Srbija i Crn a Gor a preuzeli Ministarstvo finansija i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije (član 8. stav 2.). Međutim, Okružni sud i Vrhovni sud Srbije su obrazloženja svojih presud a, kojima su odbili tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe, zasnovali na odredbi člana 67. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, kojom je bilo propisano da u slučaju ukidanja državnog organa i ukidanja svih poslova koji su se obavljali u delokrugu tog organa zaposleni i postavljena lica koji su radili u ukinutom organu ostaju neraspoređeni. Po mišljenju Ustavnog suda, u konkretnom slučaju se ne radi o situaciji regulisanoj odredbom člana 67. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, koja se primenjuje kada je ukinut državni organ, a sa njim i svi poslovi toga organa, već o situaciji koja, po oceni Ustavnog suda, zahteva primenu odredbe člana 68a Zakona.

S tim u vezi, Ustavni sud podseća da je u Odluci ovog suda IU–134/2006 od 20. jula 2006. godine („Službeni glasnik RS“, broj 63/06) , pored ostalog, navedeno da iz odredaba čl. 65. do 70. Zakona o radnim odnosima u državnim organima proizilazi da radno-pravni status izabranih i postavljenih lica u institucijama državne zajednice Srbija i Crn a Gor a i službama Saveta ministara koje prestaju da rade, neposredno zavisi od toga da li su prestankom rada ovih organa ukinuti i njihovi poslovi ili su neki od tih poslova preuzeti od strane državnih organa Republike Srbije. Uredbom o položaju pojedinih institucija bivše Srbije i Crne Gore i Službi Saveta ministara („Službeni glasnik RS“, broj 49/06) u članu 2. je konstatovano da su prestale da rede institucije Srbije i Crne Gore, a članom 3. je utvrđeno da prestaju sa radom službe Saveta ministara. Iz Uredbe ne proizilazi da su time ukinuti i poslovi koje su te institucije i službe obavljale, jer se Uredbom određuju organi u Republici Srbiji, odnosno službe koji preuzimaju „predmete“ institucija državne zajednice Srbij a i Crn a Gor a i službi Saveta ministara koje su prestale sa radom (član 4. st. 1. i 2. član 5.). Na taj način je, po oceni Ustavnog suda , posredno, kroz preuzimanje predmeta uređeno i pitanje preuzimanja poslova, odnosno nadležnosti institucija državne zajednice Srbij a i Crn a Gor a i službi Saveta ministara od strane republičkih organa i službi.

Dakle, u slučaju preuzimanja poslova, kao i predmeta, iz nadležnosti saveznog organa, kao što je to ovde bilo, državni organ u čiji delokrug prelaze ti poslovi preuzeće, u skladu sa potrebama organa, i potreban broj zaposlenih i postavljenih lica za obavljanje preuzetih poslova.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud ocenjuje da Okružni sud i Vrhovni sud Srbije svoje presude nisu zasnovali relevantnom materijalnom pravu, zbog čega ni dati razlozi u obrazloženjima osporenih presuda, nisu ustavnopravno prihvatljivi, jer se iz relevantnih činjenica ne može izvesti zaključak o pravnoj utemeljenosti izraženog stava da nema mesta primeni odredbe 68a Zakona o radnim odnosima u državnim organima .

6. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), Ustavni sud je u tački 1. izreke žalbu usvojio, te je utvrdio da su osporenim aktima povređen a prav a podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i na rad, zajemčena odredb ama člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava, dok je u tački 2. izreke naložio Vrhovnom kasacionom sudu da ponovi postupak po reviziji koju je podnositeljka ustavne žalbe izjav ila protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 619/2008 od 9. aprila 2009. godine, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević