Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko osam godina. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete, dok je deo žalbe protiv rešenja o obustavi odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Živojina Milojkovića iz Crne Bare, Ranisava Babića iz Jelenče, Marice Božić iz Klenka, Radomira Đakovića iz Majura, Dragutina Markovića iz Šapca, Zorana Lukića iz Vladimiraca, Ivana Cvetinovića iz Malog Prnjavora i Stevana Damnjanovića iz Sinoševića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. oktobra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Živojin a Milojkovića, Ranisava Babića, Marice Božić, Radomira Đakovića, Dragutina Markovića, Zorana Lukića, Ivana Cvetinovića i Stevana Damnjanovića i utvrđuje da je podnosiocima ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 1053/10(2006) (ranije predmeti Opštinskog suda u Šapcu I. 2839/06, I. 900/07, I. 1071/07, I. 1072/07, I. 1076/07, I. 1088/07, I. 1118/07 i I. 1790/07) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Živojin Milojković i druga lica navedena u uvodu i tački 1. izreke podneli su Ustavnom sudu, 11. aprila 2015. godine, preko punomoćnika Svetlane Krilović, advokata iz Šapca, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Šapcu I. 1053/10(2006) od 11. marta 2015. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 1053/10(2006) .

Podnosioci su u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveli: da su u svojstvu izvršnih poverilaca u toku 2006. i 2007. godine podneli predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika ASDP „7. juli“, a radi naplate neisplaćenih zarada i drugih primanja iz radnog odnosa; da su izvršni postupci spojeni u jedan, te da je postupak obustavljen rešenjem Osnovnog suda u Šapcu rešenjem I. 1053/10(2006) od 11. marta 2015. godine . Istakli su zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, kao i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Šapcu I. 1053/10(2006), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe, u svojstvu izvršnih poverilaca, podneli su 1. decembra 2006, 11. i 30. aprila, 3, 8. i 11. maja i 14. septembra 2007. godine Opštinskom sudu u Šapcu predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika ASDP „7. juli“ iz Šapca, a radi naplate neisplaćenih zarada i drugih primanja iz radnog odnosa. Predlozi su podneti na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Osnovnog suda u Šapcu, odnosno poravnanja zaključenih pred tim sudom: P. 2309/06 od 17. oktobra 2006. godine, R. 914/06 od 13. oktobra 2006. godine, P. 3217/04 od 18. marta 2005. godine, R. 445/06 od 16. juna 2006. godine, P. 3780/04 od 24. marta 2005. godine, R. 194/06 od 21. jula 2006. godine, R. 696/05 od 24. oktobra 2005. godine, R. 290/04 od 8. juna 2004. godine, P. 2705/04 od 24. marta 2005. godine, R. 600/05 od 24. oktobra 2005. godine i R. 715/05 od 24. oktobra 2005. godine.

Opštinski sud u Šapcu je usvojio predložena izvršenja rešenjima I. 2839/06 od 29. juna 2007. godine, I. 900/07 od 13. aprila 2007. godine, I. 1071/07 od 10. maja 2007. godine, I. 1072/07 od 10. maja 2007. godine, I. 1076/07 od 10. maja 2007. godine, I. 1088/07 od 8. maja 2007. godine, I. 1118/07 od 11. maja 2007. godine i I. 1790/07 od 14. septembra 2007. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Šapcu I. 109/06 od 10. oktobra 2007. godine postupci u predmetima I. 2839/06, I. 900/07, I. 1071/07, I. 1072/07, I. 1076/07, I. 1088/07, I. 1118/07 i I. 1790/07 spojeni su sa postupkom u predmetu I. 109/06.

Službeno lice je u zapisnik o popisu i proceni stvari od 10. oktobra 2007. godine, pored ostalog, konstatovalo sva pokretnost dužnika ASDP „7. juli“ koja se zatekla u poslovnom krugu u Šapcu i Ribarima je uzeta u popis i procenjena se prodaje“. Nakon toga, u postupku nisu preduzimane druge radnje.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 1053/10(2006).

Na službenoj belešci bez označenog datuma konstatovano je da u predmetu „niko nije namiren“.

Na zapisniku o popisu i proceni od 18. juna 2014. godine, službeno lice je konstatovalo: „pristupajući na adresu dužnika ASDP '7. Juli' Šabac u ulici L oznički put bb zatičem poslovni krug dužnika porušenih zgrada bez pokretnosti te stoga konstatujem na adresi dužnika nisu zatečene pokretnosti koje mogu biti predmet izvršenja“.

Zaključkom Osnovnog suda u Šapcu I. 1053/10(2006) od 1. decembra 2014. godine izvršni poverioci su obavešteni da u roku od 45 dana od prijema zaključka mogu predložiti ponovni popis stvari, te su upozoreni na posledice propuštanja.

Punomoćnik izvršnih poverilaca, advokat Svetlana Krilović, podneskom sudu od 5. marta 2015. godine izjavila je da povlači predlog od 27. januara iste godine, kojim je tražila da sud sprovede izvršenje na celokupnoj imovini dužnika.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Šapcu I. 1053/10(2006) od 11. marta 2015. godine obustavljen je u celini postupak izvršenja, zbog toga što je punomoćnik izvršnih poverilaca povukla predlog kojim je tražila da sud sprovede izvršenje na celokupnoj imovini dužnika, kao i zbog toga što izvršni poverioci nisu u roku od 45 dana predložili ponovni popis stvari izvršnog dužnika. U pouci o pravnom leku navedeno je da protiv ovog zaključka prigovor nije dozvoljen.

4. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, je utvrdio da su podnosioci, kao izvršni poverioci, započeli pojedinačne izvršne postupke 1. decembra 2006, 11. i 30. aprila, 3, 8. i 11. maja i 14. septembra 2007. godine, podnošenjem predloga za izvršenje, te da su rešenjem Opštinskog suda u Šapcu I. 109/06 od 10. oktobra 2007. godine postupci u predmetima I. 2839/06, I. 900/07, I. 1071/07, I. 1072/07, I. 1076/07, I. 1088/07, I. 1118/07 i I. 1790/07 spojeni sa postupkom u predmetu I. 109/06. Jedinstveni izvršni postupak je okončan donošenjem rešenja o obustavi postupka Osnovnog suda u Šapcu I. 1053/10(2006) od 11. marta 2015. godine. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak trajao više od osam godina.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, jer je trebalo odlučiti o podnetim predlozima za izvršenje i sprovesti odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverioci namirili svoja potraživanja.

Ocenjujući značaj postavljenih zahteva za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su postavljeni zahtevi bili od izuzetnog značaja za podnosioce ustavne žalbe, imajući u vidu da je predlozima za izvršenje traženo namirenje potraživanja iz radnog odnosa. U tom smislu, podnosioci su 27. januara 2015. godine predložili da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika. Međutim, podnosioci su nakon osam godina trajanja postupka povukli predloge za izvršenje dopisom od 5. marta 2015. godine, te nisu predložili ponovni popis i procenu stvari u ostavljenom roku od 45 dana, prema zaključku Osnovnog suda u Šapcu I. 1053/10(2006) od 1. decembra 2014. godine.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nalazi da je dužem trajanju postupka prvenstveno doprinelo neefikasno postupanje izvršnih sudova koji nisu preduzimali sve neophodne radnje u cilju namirenja, imajući u vidu da su popis i procen a stvari izvršnog dužnika pokušan i samo dva puta tokom višegodišnjeg trajanja postupka .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnosiocima ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 1053/10(2006) (ranije predmeti Opštinskog suda u Šapcu I. 2839/06, I. 900/07, I. 1071/07, I. 1072/07, I. 1076/07, I. 1088/07, I. 1118/07 i I. 1790/07) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), i odlučio kao u prvom delu tatčke 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te činjenicu da su podnosioci nakon više od osam godina povukli predloge za izvršenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neefikasnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i postojeću praksu ovog a suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Ispitujući ustavnu žalbu u delu kojim je osporeno rešenje Osnovnog suda u Šapcu I. 1053/10(2006) od 11. marta 2015. godine, Ustavni sud konstatuje da je o vim rešenjem obustavljen postupak sprovođenja izvršenja, a u pouci o pravnom leku navedeno da protiv tog akta prigovor nije dozvoljen. Navedenim aktom je konačno odlučeno o pravu podnosilaca ustavne žalbe da namire svoje potraživanje. U tom smislu, Ustavni sud, dalje, konstatuje da u postupku izvršenja sud odlučuje zaključkom ili rešenjem, pri čemu Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) nije predvideo formu akta kojim se postupak obustavlja. Svakako da prigovor nije dozvoljen kada je posebnom normom propisano da sud odlučuje rešenjem protiv kojeg prigovor nije dozvoljen. Kako kod okončanja postupka obustavom prigovor nije naveden kao dozvoljen pravni lek, a nije ni mogao biti naveden, jer nije navedeno kojom se vrstom odluke odlučuje, to iz odredbe člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji se shodno primenjuje u postupku izvršenja, kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakon nije drugačije propisao, proizlazi da se protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka može podneti prigovor, za čije izjavljivanje izvršni poverilac ima pravni interes. Stoga, s obzirom na pravo stranke koje se jemči članom 36. Ustava, Ustavni sud smatra da kada se rešenjem u izvršnom postupku odlučuje, kao u konkretnom slučaju, o pravima i obavezama stranaka, one imaju pravo na pravni lek, odnosno pravo na prigovor, u skladu sa članom 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, te da podnosiocu ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu , pripada pravo na izjavljivanje prigovora veću prvostepenog suda.

Ustavni sud je, imajući u vidu da podnosioci nisu iskoristili pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, a da se ustavna žalba može izjaviti samo pod uslovom da su iscrpljena druga pravna sredstva, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim je istaknuta povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izneo u Rešenju Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine (videti na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Kako je nesporno da su podnosioci pogrešno poučeni o mogućnosti izjavljivanja pravnog leka, Ustavni sud konstatuje da podnosioci ne smeju snositi štetne posledice pogrešne pouke o pravnom leku u osporenom aktu, te da, saglasno članu 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u roku od pet radnih dana od prijema ov e odluke mogu izjaviti prigovor protiv rešenja Osnovnog suda u Šapcu I. 1053/10(2006) od 11. marta 2015. godine.

7. Ispitujući zahtev podnosilaca za naknadu materijalne štete, a imajući u vidu da će podnosioci imati mogućnost izjavljivanja prigovora, odnosno da su upravo navedena potraživanja predmet izvršnog postupka o kome će konačno biti odlučeno nakon iscrpljivanja dozvoljenog pravnog sredstva - izjavljivanjem prigovora u ostavljenom roku protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Šapcu I. 1053/10(2006) od 11. marta 2015. godine. Naime, zahtev podnosilaca ustavne žalbe kojim je traženo da im Ustavni sud dosudi materijalnu štetu, za sada je preuranjen. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić