Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o raskidu predugovora o kupoprodaji nepokretnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda kojima je utvrđena odgovornost podnosilaca za raskid predugovora i naložena obaveza vraćanja kapare. Sud naglašava da nije instancioni sud i da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazali na povredu prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2589/2010
07.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Muške Dupljak, Esada Dupljaka i Izeta Dupljaka, svih iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Muške Dupljak, Esada Dupljaka i Izeta Dupljaka izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 393/08 od 2. jula 2008. godine i presude Apelacionog suda u Karagujevcu Gž1. 511/10 od 22. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Muška Dupljak, Esad Dupljak i Izet Dupljak, svi iz Novog Pazara, preko punomoćnika Ranka Pantovića, advokata iz Novog Pazara, podneli su Ustavnom sudu 27. maja 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je pogrešan zaključak prvostepenog i drugostepenog suda da je prodavac odgovoran za nezaključivanje ugovora o kupoprodaji jer je u međuvremenu spornu nepokretnost prodao trećem licu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Novom Pazaru osporenom presudom P. 393/08 od 2. jula 2008. godine u stavu prvom izreke raskinuo predugovor Ov. 6180/05 od 20. avgusta 2005. godine o kupoprodaji nepokretnosti, katastarske parcele broj 1769/10, upisane u posedovni list 7180 KO Novi Pazar, zaključen 29. avgusta 2005. godine između sada pokojnog A.G. i sada pokojnog M.D. U stavu drugom izreke obavezani su tuženi, ovde podnosioci ustavne žalbe, kao zakonski naslednici pok. M.D. da tužiocima isplate kaparu u iznosu od 15.000,00 evra sa domicilnom kamatom, dok je u stavu trećem izreke odlučeno o troškovima postupka.

Odlučujući o žalbi tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenom presudom Gž1. 511/10 odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i to da li je osporenim sudskim odlukama podnosiocima povređeno pravo na imovinu, pri čemu formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ne čini ustavnu žalbu samu po sebi dopuštenom.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost sudskih odluka, niti je ukazano na arbitrernost i proizvoljnost u njihovom donošenju.

U odsustvu proizvoljnosti ili očigledne nerazumnosti, ustavnom žalbom se ne mogu dovesti u pitanje ni zaključci redovnog suda, niti njegovo tumačenje zakona. Navodima ustavne žalbe može se dovesti u sumnju pravičnost odluke redovnog suda ako su navodi obrazloženi i potkrepljeni odgovarajućim dokazima, ali u konkretnom slučaju podnosioci ustavne žalbe nisu osporili razloge na kojima se zasniva stav redovnog suda, već su samo izrazili subjektivno mišljenje da na njihovoj strani ne postoji odgovornost za raskid predugovora o kupoprodaji nepokretnosti.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje Ustavom zajemčenih prava na koje su se pozvali podnosioci. Stoga je Ustavni sud ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o raskidu predugovora o kupoprodaji nepokretnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti