Odbijen predlog za ocenu ustavnosti odredbe Kolektivnog ugovora za JP „Pošta Srbije“

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio predlog za ocenu ustavnosti odredbe Kolektivnog ugovora koja pruža zaštitu od odgovornosti samo predstavnicima reprezentativnih sindikata. Sud je zaključio da se time ne vrši diskriminacija, jer predstavnici nereprezentativnih sindikata zaštitu ostvaruju direktno na osnovu Zakona o radu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Janoša Salme iz Velikog Gradišta, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Janoša Salme izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 4129/10 od 29. decembra 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 251/2011 od 27. januara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Janoš Salma iz Velikog Gradišta podneo je Ustavnom sudu 10. juna 2011. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 4129/10 od 29. decembra 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 251/2011 od 27. januara 2011. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 20. do 23. čl. 36, 37, 43, 46, 47, 49, 56, 67, 75, 76. i 78. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 4129/10 od 29. decembra 2010. godine odbačen podnesak oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe naslovljen kao nastavak krivičnog gonjenja; da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 251/2011 od 27. januara 2011. godine odbijena kao neosnovana žalba oštećenog kao tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 4129/10 od 29. decembra 2010. godine; da je Republičko javno tužilaštvo dopisom KTZ. 271/11 od 29. aprila 2011. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe na nisu našli osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 4129/10 od 29. decembra 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 251/2011 od 27. januara 2011. godine.

4. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 429. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što drugi učesnici u postupku ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju oštećenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene krivične presude ili rešenja kojim je krivični postupak pravnosnažno okončan.

5. Ustavni sud je u prethodnom postupku utvrdio da je postupak u predmetu Višeg suda u Beogradu K. 4129/10 od 29. decembra 2010. godine pravnosnažno okončan rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 251/2011 od 27. januara 2011. godine.

S obzirom da je osporeno rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 251/2011 od 27. januara 2011. godine, podnosilac ustavne žalbe primio najkasnije 23. marta 2011. godine kada je podneta inicijativa za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu, a da je ustavna žalba izjavljena 10. juna 2011. godine, po proteku roka za njeno izjavljivanje propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbijen predlog za ocenu ustavnosti odredbe Kolektivnog ugovora za JP „Pošta Srbije“

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti