Ustavna žalba: povreda prava na pravično suđenje zbog neuredne dostave

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje i pravno sredstvo. Dostava drugostepene presude opozvanom punomoćniku je neuredna, zbog čega je revizija pogrešno odbačena kao neblagovremena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „I.“ a. d, u stečaju , B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „I.“ a. d, u stečaju , i utvrđuje da su rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Prev. 20/10 od 3. marta 2011. godine povređena prava podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Prev. 20/10 od 3. marta 2011. godine i određuje da nadležni sud donese novu odluku o reviziji koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 145/08 od 18. septembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „I.“ a. d, u stečaju , B , izjavila je 10. juna 2011. godine, preko punomoćnika B . G, advokata iz B, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 20/10 od 3. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je, pored ostalog, naveo: da je osporenim revizijskim rešenjem odbačena kao neblagovremena njegova revizija izjavljena protiv drugostepene presude Višeg trgovinskog suda Pž. 145/08 od 18. septembra 2008. godine; da je, po mišljenju podnosioca, takva odluka pogrešna, jer je Vrhovni kasacioni sud kao datum prijema drugostepene presude uzeo 15. oktobar 2008. godine - kada je advokat M . J. primio tu presudu, iako je tom advokatu 21. avgusta 2008. godine bilo opozvano generalno punomoćje za zastupanje podnosioca ustavne žalbe u postupcima pred Trgovinskim sudom u Beogradu ; da je navedenu presudu Višeg trgovinskog suda podnosilac ustavne žalbe primio 20. oktobra 2008. godine, kada mu je advokat M. J. dostavio, tako da je njegova revizija izjavljena blagovremeno u zakonskom roku. Podnosilac je predložio da Sud usvoji njegovu ustavnu žalbu, utvrdi povrede prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, poništi osporeni akt i naloži otklanjanje štetnih posledica.

Ustavni sud je dopisom od 20. januara 2014. godine zatražio od Privrednog suda u Beogradu da dostavi odgovor na ustavnu žalbu, kao i da dostavi celokupne spise predmeta Trgovinskog suda u Beogradu P. 7461/07 od 15. novembra 2007. godine.

Privredni sud u Beogradu je dopisom VIII-Su. 39/2014-2 od 23. januara 2014. godine dostavio Ustavnom sudu tražene spise predmeta, ali odgovor na ustavnu žalbu nije dostavio.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze i spise predmeta Trgovinskog suda u Beogradu P. 7461/07, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, na osnovu generalnog punomoćja VIII-Su-37/05-25-5 od 19. aprila 2005. godine pred Trgovinskim sudom u Beogradu (u daljem tekstu: Trgovinski sud) bio je zastupan od strane advokata M . J. iz B, koji je imao ovlašćenje da u ime tužioca podnosi tužbe, žalbe, druge pravne lekove, zaključuje poravnanja, predlaže izdavanje privremenih mera, preduzima radnje u izvršnim postupcima, kao i da preduzima sve druge pravne radnje za koje smatra da ih u poverenim zastupanjima treba preduzeti u korist tužioca.

Presudom Trgovinskog suda P. 7461/07 od 15. novembra 2007. godine, u stavu prvom izreke , odbijen je kao ne osnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi postojanje njegovog potraživanja prema tuženom – Stečajna masa „S.“ a. d. u stečaju u iznosu od 48.210.000 dinara, a stavom drugim izreke je odlučeno o troškovima parničnog postupka.

Tužilac je 28. novembra 2007. godine preko punomoćnika – advokata M. J . izjavio žalbu protiv navedene presude, ujedno ističući i zahtev za donošenje dopunske presude. Tuženi je 4. decembra 2007. godine izjavio žalbu protiv dela presude kojim je odlučeno o troškovima postupka.

Rešenjem Trgovinskog suda P. 7461/07 od 30. novembra 2007. godine, u stavu prvom izreke , odbačen je predlog tužioca za donošenje dopunske odluke, dok je stavom drugim izreke navedena presuda ispravljena tako što je u izreci reč : „utvrđenog“ , zamenjena rečju: „uslovnog“.

Tužilac je 13. decembra 2007. godine, takođe preko punomoćnika – advokata M. J. izjavio žalbu protiv rešenja Trgovinskog suda P. 7461/07 od 30. novembra 2007. godine.

Rešenjem Trgovinskog suda VIII-Su-37/05-25-9 od 21. avgusta 2008. godine, na zahtev Agencije za osiguranje depozita Beograd , opozvano je generalno punomoćje VIII-Su-37/05-25-5 od 19. aprila 2005. godine dato advokatu M . J za zastupanje tužioca.

Viši trgovinski sud je presudom Pž. 145/08 od 18. septembra 2008. godine, pored ostalog, odbio kao neosnovane žalbe tužioca i potvrdio prvostepenu presudu u celini, osim u delu kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka. Takođe je potvrđeno i prvostepeno rešenje od 30. novembra 2007. godine. Pismeni otpravak drugostepene presude dostavljen je 15. oktobra 2008. godine advokatu M. J.

Tužilac je preko novog punomoćnika S. Ž , advokata iz B , izjavio reviziju protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 145/08 od 18. septembra 2008. godine.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Prev. 20/10 od 3. marta 2011. godine odbacio tužiočevu reviziju kao neblagovremenu. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja, pored ostalog, je navedeno: da je tužilac reviziju protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 145/08 od 18. septembra 2008. godine izjavio po proteku roka propisanog odredbom člana 394. stav 1. Zakona o parničnom postupku; da je punomoćnik tužioca M. J, advokat iz B , drugostepenu presudu primio 15. oktobra 2008. godine, što je utvrđeno iz povratnice koja se nalazi u spisima predmeta; da , kako je narednog dana počeo teći rok od 30 dana, u kom se mogla izjaviti revizija, to je poslednji dan roka istekao u petak 14. novembra 2008. godine, te kako je revizija izjavljena preporučenom pošiljkom u utorak 18. novembra 2008. godine, to je ista neblagovremena, pa je na osnovu odredaba člana 401. stav 1. i člana 404. Zakona o parničnom postupku odbačena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok je odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno da s vako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu .

Za odlučivanje po ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP), kojima je bilo propisano: da stranke mogu preduzimati radnje u postupku lično ili preko punomoćnika, kao i da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. st. 1. i 2.); da obim punomoćja određuje stranka, kao i da stranka može ovlastiti punomoćnika da preduzima pojedine određene radnje ili da preduzima sve radnje u postupku (član 88. st. 1. i 2.); da je sud dužan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje, a ako sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za preduzimanje određenje radnje, ukinuće parnične radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila (član 92. stav 2.); da stranka može u svako vreme opozvati punomoćje i da se to mora saopštiti pismeno ili usmeno na zapisnik sudu pred kojim se vodi postupak, da je posle otkaza punomoćja punomoćnik dužan da još mesec dana preduzima parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati (član 93. st. 1, 2. i 4.); da kad stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomoćnika , dostavljanje se vrši zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku, ako u zakonu nije što drugo određeno (član 132. stav 1.); da će se t užba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i rešenje protiv kog je dozvoljena posebna žalba dostaviti lično stranci, zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku (član 136. stav 1.).

Odredbama člana 135. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 65/03, 115/05, 4/06 i 50/06), koji se primenjivao u vreme izjavljivanja revizije, bilo je propisano da kad se punomoćnik stranke poziva na generalno punomoćje, koje se nalazi u spisima sudske uprave, pisarnica će, pre dostavljanja predmeta sudiji, proveriti da li je predmetu priložen prepis punomoćja, kao i da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano, kao i da će se to konstatovati u predmetu , uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja, odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje.

5. Ustavni sud najpre ukazuje da se pravom na pravično suđenje, utvrđenim članom 32. stav 1. Ustava, jemče pre svega procesne garancije da će postupak u kome je odlučivano o bilo čijim pravima i obavezama biti sproveden na način da kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, svakom bude omogućeno pravično suđenje. Upravo se suština ove ustavne žalbe temelji na činjenici da dostavljanje drugostepene presude nije bilo u skladu sa odredbama ZPP, a posledica toga je da je tužiočeva revizija odbačena kao neblagovremena .

Analizirajući da li su podnosiocu povređen a prav a na pravično suđenje i na pravno sredstvo, sa stanovišta odredaba merodavnog procesnog zakona i navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosioca ustavne žalbe u parničnom postupku u kome je doneto osporeno revizijsko rešenje, po osnovu deponovanog generalnog punomoćja kod Trgovinskog suda VIII-Su-37/05-25-5, počev od 19. aprila 2005. godine zastupao advokat M. J. Međutim, zastupnik podnosioca ustavne žalbe – Agencija za osiguranje depozita podnela je zahtev za opoziv generalnog punomoćja datog za advokata M. J, pa je Trgovinski sud svojim rešenjem VIII-Su-37/05-25-9 od 21. avgusta 2008. godine opozvao navedeno generalno punomoćje od 19. aprila 2005. godine. Iz navedenog jasno proizlazi da advokat M. J. nakon 21. avgusta 2008. godine više nije bio punomoćnik podnosioca ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku .

Uprkos navedenim činjenicama, nakon donošenja presude Višeg trgovinskog suda Pž. 145/08 od 18. septembra 2008. godine, Trgovinski sud kao prvostepeni sud koji je bio zadužen da izvrši dostavu, nije postupio u skladu sa odredbom člana 13 6. stav 1. ZPP, jer je pismeni otpravak navedene presude 15. oktobra 2008. godine dostavio advokatu M . J. - licu koje više nije bilo punomoćnik ovde podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud ukazuje da je članom 135. Sudskog poslovnika propisan postupak u slučaju ot kaza generalnog punomoćja. Naime, tad a sudska pisarnica ima obavezu da pre dostavljanja predmeta sudiji proveri, pored ostalog, i da li je deponovano generalno punomoćje opozvano. Međutim, iz spisa predmeta proizlazi da u ovom slučaju opisana procedura očigledno nije ispoštovana . Konačno, prema navodima ustavne žalbe advokat M. J. je 20. oktobra 2008. godine - pet dana nakon prijema pismenog otpravk a drugostepene presude , isti dostavio podnosiocu ustavne žalbe, a koji je, kao što je već navedeno, 18. novembra 2008. godine izjavio reviziju protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 145/08 od 18. septembra 2008. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da revizija koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio nije mogla biti odbačena kao neblagovremena, bez prethodnog ispitivanja urednosti uručenja pismenog otpravka drugostepene presude protiv koje je navedeni vanredni pravni lek izjavljen. Činjenica da Vrhovni kasacioni sud, zbog propusta prvostepenog suda, očigledno nije imao saznanja o tome da je i kada je advokatu M. J. bilo otkazano punomoćje, ne može biti uticaja na drugačiju odluku u ovom ustavnosudskom postupku, niti podnosilac ustavne žalbe sme trpeti štetne posledice zbog propusta prilikom dostavljanja presude.

Ocenjujući navode i razloge u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, a imajući u vidu sve prethodno izneto, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Prev. 20/10 od 3. marta 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Što se tiče istaknute povrede prava na pravno sredstvo, zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da, iako ustavna garancija iz člana 36. stav 2. Ustava ne podrazumeva obavezno obezbeđivanje pravne zaštite i u postupku po vanrednim pravnim sredstvima, Ustavni sud je stanovišta da ukoliko je odgovarajućim procesnim zakonom propisano neko vanredno pravno sredstvo, do povrede Ustavom zajemčenog prava može doći i ako se podnosiocu uskrati mogućnost njegovog korišćenja. Kako je u konkretnom slučaju Ustavni sud već ocenio da je podnosiocu zbog nepravilnog dostavljanja pismenog otpravka drugostepene presude, u krajnjem ishodu uskraćena mogućnost meritornog razmatranja izjavljene revizije, to Sud konstatuje da je osporenim rešenjem podnosiocu ustavne žalbe povređeno i pravo na pravno sredstvo.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda Prev. 20/10 od 3. marta 2011. godine i odredio da nadležni sud donese novu odluku o reviziji koju je tužilac - ovde podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 145/08 od 18. septembra 2008. godine.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavna žalba: povreda prava na pravično suđenje zbog neuredne dostave

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti