Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu Biserke Grujić protiv presude Apelacionog suda. Sud je utvrdio da je žalba podneta nakon proteka zakonskog roka od 30 dana od dana dostavljanja osporene presude punomoćniku podnositeljke žalbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2597/2010
03.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Biserke Grujić iz Sivca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Biserke Grujić izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 880/10 od 10. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Biserka Grujić iz Sivca je 27. maja 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 880/10 od 10. februara 2010. godine, koju je, prema navodima iz ustavne žalbe primila 30. aprila 2010. godine, a zbog povrede "prava na pravično suđenje u razumnom roku" iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, protiv kojih se izjavljuje ustavna žalba.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve elemente neophodne za vođenje postupka po ustavnoj žalbi propisane članom 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07). Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), dopisom od 7. jula 2010. godine, od podnosteljke ustavne žalbe zatražio da, u roku od 15 dana od dana prijema tog dopisa, dostavi uređenu ustavnu žalbu, tako što će u njoj navesti razloge žalbe i jasne i precizne navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava na koje se poziva, kao i zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči. Podnositeljka je upozorena da će, ukoliko u ostavljenom roku ne postupi po navedenom dopisu, Ustavni sud odbaciti ustavnu žalbu.

Podnositeljka je blagovremeno, 22. jula 2010. godine, dostavila Ustavnom sudu novi tekst ustavne žalbe na obrascu koji se nalazi na veb-sajtu Ustavnog suda, a koji joj je, zajedno sa uputstvom za popunjavanje, bio dostavljen u prilogu dopisa Ustavnog suda od 7. jula 2010. godine.

4. Istovremeno, Ustavni sud je od nadležnog suda zatražio obaveštenje o tome kada je podnositeljka ustavne žalbe primila osporenu presudu. Prema obaveštenju Prvog osnovnog suda u Beogradu VIII Su. 41-448/10 od 1. novembra 2010. godine, osporena presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 880/10 od 10. februara 2010. godine je dostavljena punomoćniku podnositeljke u parničnom postupku, advokatu Slavku Makaji iz Beograda, 14. aprila 2010. godine, koji datum se smatra danom dostavljanja presude podnositeljki ustavne žalbe. S obzirom na to da je ustavna žalba podneta 27. maja 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ista izjavljena po proteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

Ustavni sud ističe da na ocenu blagovremenosti ustavne žalbe u odnosu na osporene presude ne utiče činjenica da se ustavnom žalbom poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva zakonom dozvoljena pravna sredstva, onda se i blagovremenost ustavne žalbe u pogledu prava na suđenje u razumnom roku ceni u odnosu na dan prijema pojedinačnog akta donetog po poslednjem dozvoljenom pravnom sredstvu, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA

Sudija

dr Agneš Kartag Odri

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti