Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za usklađivanje penzije, koji je trajao šest godina i osam meseci. Dosuđena je naknada nematerijalne štete, uzimajući u obzir i doprinos podnosioca trajanju postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Branislava Markovića iz Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Branislava Markovića izjavljena protiv akta Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 916/09 od 26. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Branislav Marković iz Požarevca podneo je Ustavnom sudu 19. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv akta Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 916/09 od 26. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je zahtevao da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i „omogući“ mu navedena Ustavom zajemčena prava.

2. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da je osporen akt Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 916/09 od 26. oktobra 2009. godine, kojim je obavešten podnosilac krivične prijave, ovde podnosilac ustavne žalbe, da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka povodom prijave podnete zbog eventualnog izvršenja krivičnog dela povreda prava iz socijalnog osiguranja iz člana 163. Krivičnog zakonika. U osporenom aktu se dalje navodi da je uvidom u podnetu krivičnu prijavu podnosioca ustavne žalbe i nakon prikupljenih potrebnih obaveštenja, zamenik javnog tužioca našao da niko od odgovornih lica koja se terete za izvršenje navedenog krivičnog dela nije svesno kršio zakon, kolektivni ugovor ili drugi opšti akt o pravima po osnovu rada i pravima iz socijalnog osiguranja, niti je na taj način podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno ili ograničeno pravo koje mu pripada.

Odredbom člana 235. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je da će javni tužilac odbaciti krivičnu prijavu ako iz same prijave proističe da prijavljeno delo nije krivično delo ili da se ne goni po službenoj dužnosti, ako je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili ako postoje druge okolnosti koje isključuju gonjenje ili ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni učinio krivično delo, te da će o odbacivanju prijave, kao i o razlozima za to, javni tužilac obavestiti oštećenog u roku od osam dana (član 61. ZKP), a ako je krivičnu prijavu podneo organ unutrašnjih poslova, obavestiće i taj organ. Odredbe člana 61. ZKP, na koje upućuje prethodno navedena odredba ZKP, propisuju: da kad javni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili kad nađe da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih saučesnika, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje, a da će ovako postupiti i sud ako je doneo rešenje o obustavi postupka usled odustanka javnog tužioca od gonjenja (stav 1.); da oštećeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obaveštenje iz stava 1. ovog člana (stav 2.); da oštećeni koji nije obavešten da javni tužilac nije preduzeo gonjenje ili da je odustao od gonjenja, može svoju izjavu da preduzima gonjenje ili nastavlja postupak dati pred nadležnim sudom u roku od tri meseca od dana kad je javni tužilac odbacio prijavu, odnosno od dana kad je doneseno rešenje o obustavi postupka (stav 4.).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporeni akt po svojoj prirodi predstavlja obaveštenje kojim javni tužilac, na osnovu odredaba člana 253. stav 1. i člana 61. stav 1. ZKP, obaveštava podnosioca o odbacivanju njegove krivične prijave. Osporeni akt nije pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava Republike Srbije i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavna žalba može izjaviti. Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 61. st. 2. i 4. ZKP imao pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje nakon prijema osporenog akta, u roku od osam dana, a ukoliko nije bio obavešten da javni tužilac nije preduzeo gonjenje ili da je odustao od gonjenja, mogao je svoju izjavu da preduzima ili nastavlja postupak dati pred nadležnim sudom, u roku od tri meseca od dana kad je javni tužilac odbacio njegovu prijavu.

S obzirom na to da se radi o aktu protiv koga se ne može izjaviti ustavna žalba, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti