Ustavna žalba zbog odbacivanja predloga za izvršenje kao neurednog

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da nije povređeno pravo na pravično suđenje. Rešenja kojima je odbačen predlog za izvršenje kao neuredan, jer uz njega nije dostavljena izvršna isprava, bila su dovoljno obrazložena i zasnovana na prihvatljivom tumačenju prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-26/2006
12.03.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija mr Stanka Milanović, koja zamenjuje predsednika Suda, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mijaila Mijailovića iz Gornjeg Milanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. marta 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mijaila Mijailovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. br. 1612/06 od 13. oktobra 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Čačku Gž-1655/06 od 22. novembra 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mijailo Mijailović iz Gornjeg Milanovca, koga zastupa Mihailo N. Petrović, advokat iz Beograda, je 18. decembra 2006. godine Ustavnom sudu, preko Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. br. 1612/06 od 13. oktobra 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Čačku Gž-1655/06 od 22. novembra 2006. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.
Navodeći da sudska odluka u građanskom postupku, po pravilu, mora da sadrži obrazloženje, podnosilac ustavne žalbe ističe da je u osporenom drugostepenom rešenju Okružni sud u Čačku citirao samo odredbe zakona na osnovu kojih smatra da predlog za izvršenje nije bio uredan. Podnosilac ustavne žalbe navodi da drugostepeno rešenje ne sadrži razloge zbog kojih sud smatra da tumačenje navedenih odredaba zakona koje je izneto u žalbi nije osnovano, kao ni razloge zbog kojih smatra da je shvatanje prvostepenog suda bilo pravilno, te stoga podnosilac ustavne žalbe smatra da je "očigledno da ova odluka nema obrazloženje". Takođe, podnosilac ustavne žalbe navodi da je Opštinski sud u svom rešenju izneo samo sadržinu zakonske odredbe na osnovu koje odbacuje predlog za izvršenje, ali da ni ovo rešenje ne sadrži obrazloženje na osnovu koga bi se moglo zaključiti da se nije moglo postupiti po podnetom predlogu za izvršenje. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je odbacivanjem predloga za izvršenje bez obrazloženja, i u prvostepenom i u drugostepenom postupku, povređeno njegovo pravo na pravično suđenje u izvršnom postupku i stoga predlaže da Ustavni sud poništi osporena rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i slobodama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, a na osnovu uvida u osporena rešenja i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće:
Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je, preko punomoćnika, Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu 29. septembra 2006. godine predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika "Graditelj Holding" AD Gornji Milanovac.
Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud u Gornjem Milanovcu doneo je 2. oktobra 2006. godine zaključak I. br. 1612/06, kojim je podnosiocu ustavne žalbe vratio predlog za izvršenje i naložio mu da, u roku od 3 dana od dana prijema zaključka, uredi predlog za izvršenje, tako što će dostaviti izvršnu ispravu i precizirati iznose koje treba uplatiti. Takođe, navedenim zaključkom je upozoren da će se, u skladu sa članom 103. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku, njegov predlog smatrati povučenim ako ne bude vraćen sudu u ostavljenom roku, a da će se odbaciti ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune.
Podnosilac ustavne žalbe je, preko punomoćnika, u podnesku od 9. oktobra 2006. godine, upućenom sudu povodom donetog zaključka, naveo da sud treba da preispita svoje naloge iz zaključka. Iznoseći svoje tumačenje čl. 49. i 50. Zakona o izvršnom postupku istakao je da, prema njegovom mišljenju, izvršni poverilac nije dužan da uz predlog priloži i izvršnu ispravu, ako se predlog za izvršenje podnosi sudu koji je u prvom stepenu odlučivao o potraživanju.
Opštinski sud u Gornjem Milanovcu doneo je 13. oktobra 2006. godine osporeno rešenje I. br. 1612/06 kojim je odbacio predlog podnosioca ustavne žalbe protiv izvršnog dužnika "Graditelj Holding" AD Gornji Milanovac, kao neuredan. U obrazloženju rešenja se navodi da je punomoćnik izvršnog poverioca podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika i konstatuje se da punomoćnik uz predlog za izvršenje nije podneo izvršnu ispravu na koju se poziva, kao i da povodom zaključka suda od 2. oktobra 2006. godine, kojim je izvršnom poveriocu naloženo da uredi predlog za izvršenje tako što će dostaviti izvršnu ispravu i precizirati iznose koje treba uplatiti, nije postupio, već se punomoćnik izvršnog poverioca u podnesku od 9. oktobra 2006. godine izjasnio da poverilac nema obavezu da dostavlja original ili overeni prepis presude. U obrazloženju se navodi da je prema članu 49. Zakona o izvršnom postupku izvršni poverilac dužan da uz predlog za izvršenje dostavi original ili overenu kopiju izvršne ili verodostojne isprave na osnovu koje traži izvršenje, da je predlog za izvršenje podneo punomoćnik advokat, kao i da je članom 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano da će sud odbaciti podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, ako je nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, te da je sud primenom navedenih odredaba odlučio kao u izreci rešenja.
Protiv navedenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je, preko punomoćnika, Okružnom sudu u Čačku, podneo žalbu 6. novembra 2006. godine, zbog bitnih povreda odredaba čl. 49. i 50. Zakona o izvršnom postupku, sa predlogom da drugostepeni sud ukine rešenje. U žalbi se ističe da se pažljivim tumačenjem navedenih članova Zakona može utvrditi da je odredba člana 49. stav 2. Zakona opšta odredba koja se odnosi na sve priloge, tj. na izvršnu ispravu, verodostojnu ispravu i druge isprave, i po kojoj se oni dostavljaju kada je to zakonom predviđeno, da je dostavljanje svakog od tih priloga regulisano drugim odredbama zakona, a da je kada je u pitanju izvršna isprava odredbom člana 50. stav 1. Zakona propisano da se izvršna isprava dostavlja ako se predlog za izvršenje podnosi sudu koji o potraživanju nije odlučivao u prvom stepenu.
Okružni sud u Čačku doneo je 22. novembra 2006. godine rešenje Gž. 1655/06 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca ustavne žalbe i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. br. 1612/06 od 13. oktobra 2006. godine. U obrazloženju je konstatovano da je žalba podneta u zakonom određenom roku, da je žalbu uložio punomoćnik izvršnog poverioca i da se njome osporava navedeno rešenje zbog bitnih povreda čl. 49. i 50. Zakona o izvršnom postupku, s predlogom da se ukine osporeno rešenje. Zatim je navedeno da je Okružni sud ispitujući osporeno rešenje, u smislu odredaba čl. 13. do 17. Zakona o izvršnom postupku i čl. 375. i 388. Zakona o parničnom postupku, našao da žalba izvršnog poverioca nije osnovana. U obrazloženju je navedeno i sledeće: da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja, kao i da je za svoju odluku dao jasne i razumljive razloge, koje i Okružni sud u celosti prihvata; da u postupku nisu učinjene bitne povrede iz člana 361. Zakona o parničnom postupku, koji se saglasno članu 27. Zakona o izvršnom postupku shodno primenjuje, kao ni povrede na koje se u žalbi ukazuje; da je prvostepeni sud pravilno ocenio da je prema članu 49. Zakona o izvršnom postupku izvršni poverilac dužan da uz predlog za izvršenje, odnosno u prilogu dostavi original ili overenu fotokopiju izvršne ili verodostojne isprave na osnovu koje traži izvršenje; da je predlog za izvršenje podneo punomoćnik, advokat, a da je članom 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku predviđeno da će sud odbaciti predlog koji je u ime stranke podneo advokat, a koji je nerazumljiv ili nepotpun; da je sud pravilno postupio kada je primenom navedenih odredaba zakona odbacio predlog kao neuredan. U obrazloženju je konstatovano i to da je izvršni poverilac u žalbi uglavnom dao svoja tumačenja čl. 49. i 50. Zakona o izvršnom postupku, ali da prema oceni drugostepenog suda navodi žalbe ne mogu uticati na donošenje drugačije odluke.
4. Odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da se odluke u izvršnom postupku donose u obliku rešenja ili zaključaka (član 9. stav 1.); da se zaključkom izdaje nalog sudskom izvršiocu, drugom zaposlenom u sudu ili drugom licu za sprovođenje pojedinih radnji i odlučuje o pitanjima upravljanja postupkom (član 9. stav 2.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.); da u predlogu za izvršenje moraju biti naznačeni: izvršni poverilac, izvršni dužnik, izvršna ili verodostojna isprava, obaveze izvršnog dužnika, sredstva i predmeti izvršenja, kao i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja (član 49. stav 1.); da je uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac dužan da priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj fotokopiji i druge isprave kada je to zakonom predviđeno (član 49. stav 2.); da se, ako se predlog za izvršenje podnosi sudu koji o potraživanju nije odlučivao u prvom stepenu, uz predlog podnosi izvršna isprava u izvorniku ili overenom prepisu na koji je stavljena potvrda o izvršnosti, odnosno da se podnosi verodostojna isprava (član 50. stav 1.).
Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije određeno (član 103. stav 1.); da će se smatrati da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku, a da će se ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune odbaciti (član 103. stav 4.); da se odredbe ovog člana ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat, kao i da će sud odbaciti podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, kada je takav podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti (član 103. stav 6.); da pismeno izrađena presuda mora imati uvod, izreku i obrazloženje (član 342. stav 1.); da će u obrazloženju sud izložiti zahtev stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu, ako zakonom nije drukčije određeno (član 342. stav 4.); da rešenje mora biti obrazloženo ako je protiv njega dozvoljena posebna žalba (član 352. stav 1.); da će se, pored ostalog i odredbe čl. 341-345 ovog zakona shodno primenjivati i na rešenja (član 354.); da u obrazloženju presude, odnosno rešenja drugostepeni sud treba da oceni žalbene navode od značaja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti (član 382. stav 1.).
5. Ocenjujući da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ispitivao da li je došlo do povrede procesnih pravila u postupcima pred sudom, i to procesnih pravila koja se odnose na obavezu suda da obrazloži svoju odluku kada odlučuje o pravima i obavezama građana, kao i da li je eventualna povreda tih pravila od takvog značaja da čini postupak nepravičnim za podnosioca ustavne žalbe.
Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su navedene odredbe Zakona o izvršnom postupku, kojima se uređuje postupak izvršenja, kao i odredbe Zakona o parničnom postupku, koje se shodno primenjuju na izvršni postupak. Kako u Zakonu o izvršnom postupku nisu sadržane odredbe koje se odnose na sadržinu rešenja o odbacivanju predloga za izvršenje, niti rešenja drugostpenog suda po žalbi na takvo rešenje, na to pitanje shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. Prema navedenim odredbama Zakona o parničnom postupku, proizlazi da pismeno izrađena presuda, kao i rešenje protiv koga je dozvoljena žalba, mora da sadrži obrazloženje u kome će sud izložiti: zahtev stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu, ako zakonom nije drukčije određeno, kao i da drugostepeni sud u obrazloženju svoje odluke treba da oceni žalbene navode od značaja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.
6. Analizirajući osporena rešenja sa stanovišta navedenih zakonskih odredaba, Ustavni sud je utvrdio da rešenje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu sadrži obrazloženje, da je u obrazloženju izložen zahtev podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, da su navedeni razlozi o bitnim činjenicama koji su opredelili sud da zahtev podnosioca ustavne žalbe odbaci kao neuredan, kao i da su navedene odredbe zakona na kojima je sud zasnovao osporeno rešenje. Ustavni sud je konstatovao, da je izvršnom poveriocu navedenim zaključkom Opštinskog suda u toku izvršnog postupka bio ostavljen rok da predlog za izvršenje uredi, ali da njegov punomoćnik nije postupio po zaključku, te je takvim svojim ponašanjem prouzrokovao da sud odbaci predlog za izvršenje kao neuredan.
U pogledu osporenog drugostepenog rešenja, Ustavni sud je utvrdio da ono takođe sadrži obrazloženje, da su u obrazloženju konstatovani razlozi zbog kojih je izjavljena žalba i da je sud ocenio da nisu učinjene bitne povrede postupka na koje sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni povrede na koje se u žalbi ukazuje. Naime, sud je ocenio da žalba nije osnovana i da je prvostepeni sud pravilno postupio donoseći svoje rešenje, navodeći jasne i razumljive razloge za to, a koje prihvata i drugostepeni sud. Ceneći žalbene navode, sud je u obrazloženju istakao da je prvostepeni sud pravilno našao da je prema odredbi člana 49. Zakona o izvršnom postupku izvršni poverilac dužan da uz predlog za izvršenje dostavi original ili overenu fotokopiju izvršne isprave na osnovu koje traži izvršenje, te kako izvršni poverilac to nije učinio, sud je saglasno zakonu odbacio predlog kao neuredan.
7. Ocenjujući razloge i navode u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja obrazložena, da je u obrazloženju rešenja odgovoreno na bitne navode koje je podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac izneo i da su navedene odredbe propisa na kojima se osporena rešenja zasnivaju. Sud je takođe ocenio da se pravno stanovište navedeno u osporenim rešenjima Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu i Okružnog suda u Čačku zasniva na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog prava. Naime, iz odredbe člana 49. stav 2. Zakona o izvršnom postupku proizlazi da je izvršni poverilac dužan da uz predlog za izvršenje priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji, dok iz odredbe člana 50. stav 1. Zakona sledi da se uz predlog za izvršenje podnosi izvršna isprava u izvorniku ili overenom prepisu na koji je stavljena potvrda o izvršnosti u slučaju kada se predlog za izvršenje podnosi sudu koji o potraživanju nije odlučivao u prvom stepenu. Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da osporenim pojedinačnim aktima nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stava 1. Ustava.
U postupku odlučivanja o predmetnoj ustavnoj žalbi Ustavni sud je imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj pravo na pravično suđenje, garantovano članom 6. Evropske konvencije, obavezuje sudove da svoje odluke obrazlože, pri čemu ta obaveza ne podrazumeva da sud mora detaljno da odgovori na sve navode stranaka (videti: Van de Hurk v. The Netherlands, od 19. aprila 1994. i dr.), kao i da obim obaveze davanja obrazloženja zavisi od prirode odluke i uslovljen je okolnostima konkretnog slučaja (videti Garcia Ruiz v. Spain, od 21. janurara 1999.).
8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu treba odbiti kao neosnovanu.
Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA
USTAVNOG SUDA
Sudija

mr Stanka Milanović

Ustavna žalba zbog odbacivanja predloga za izvršenje kao neurednog

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti