Odbacivanje neuredne ustavne žalbe i žalbe zbog nečinjenja tužilaštva

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu zbog više razloga. Deo žalbe je odbačen jer podnosilac nije otklonio nedostatke. Delovi koji se odnose na nepostupanje po krivičnoj prijavi i zahtevu za obeštećenje odbačeni su jer ne postoje pretpostavke za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-26/2008
12.03.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija mr Stanka Milanović, koja zamenjuje predsednika Suda, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi S. M. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. marta 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba S. M.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M. je 8. januara 2008. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu "zbog nerešavanja krivične prijave podnete Vojnom tužilaštvu 24. aprila 2003. godine i dopune krivične prijave od 2. septembra 2004. godine, nečinjenja Vojnog pravobranilaštva povodom podnetog zahteva za obeštećenje van spora od 15. aprila 2003. godine i protiv Vojnomedicinske akademije za 10-mesečno nezakonito neisplaćivanje ličnog dohotka i kamata na nezakonitu obustavu ličnog dohotka od strane načelnika VMA".

U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke neophodne za postupanje Suda, propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), jer ne sadrži podatak o jedinstvenom matičnom broju građana, zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči i dokaz da su iscrpljena pravna sredstva.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), dopisom od 22. oktobra 2008. godine obavestio podnosioca ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje Suda po ovoj ustavnoj žalbi i naložio da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, uredi i dopuni ustavnu žalbu na način propisan odredbama člana 85. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je istim dopisom obavestio podnosilaca ustavne žalbe da će ustavna žalba, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, biti odbačena, ukoliko u ostavljenom roku ne postupi po nalogu Suda.

2. Zakonom o Ustavnom sudu nije bliže uređen postupak o dostavljanju dopisa Suda, pa se na ova pitanja, prema odredbi člana 8. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, shodno primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona, u konkretnom slučaju Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01).

Zakonom o opštem upravnom postupku je propisano: da se dostavljanje vrši poštom, odnosno telefaksom ili ga vrši organ preko službenog lica i da način dostavljanja određuje organ čije se pismeno dostavlja (član 71. st. 1. i 2.); da se dostavljanje vrši, po pravilu, u stanu, u poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu na kome je zaposleno lice kome dostavljanje treba izvršiti, a advokatu – u njegovoj advokatskoj kancelariji (član 73. stav 1.); da kada se lice kome se dostavljanje treba izvršiti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vrši predajom pismena nekom od odraslih članova njegovog domaćinstva (član 74. stav 1.); da ako se dostavljanje ne može izvršiti ni na način propisan u članu 74. ovog Zakona, a nije utvrđeno da je lice kome dostavljanje treba izvršiti odsutno, dostavljač će predati pismeno nadležnom organu na čijem se području nalazi prebivalište, odnosno boravište lica kome se dostavljanje vrši, ili pošti u njegovom prebivalištu, ako se dostavljanje vrši poštom, da će na vratima stana, poslovne prostorija ili radnog mesta lica kome dostavljanje treba izvršiti, dostavljač pribiti pismeno saopštenje o tome gde se pismeno nalazi i time se smatra da je dostavljanje izvršeno, kao i da će na saopštenju i na samom pismenu koje je trebalo dostaviti, dostavljač označiti razlog takvog dostavljanja, kao i dan kada je saopštenje pribio na vrata i staviće svoj potpis i o izvršenom dostavljanju obavestiti organ koji je naredio dostavljanje (član 76.).

3. Uvidom u potvrdu o izvršenom dostavljanju dopisa Ustavnog suda od 23. oktobra 2008. godine, Sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije tražio dopis Ustavnog suda i ovaj dopis je Sudu vraćen 30. oktobra 2008. godine.

Ustavni sud je 19. novembra 2008. godine na adresu naznačenu u ustavnoj žalbi, ponovo obavestio podnosioca ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje Suda po ovoj ustavnoj žalbi, ali je uvidom u potvrdu o izvršenom dostavljanju ovog dopisa utvrđeno da je podnosilac ustavne žalbe 20. novembra 2008. godine obavešten o dopisu Suda, ali da do 28. novembra 2008. godine nije tražio dopis.

Na osnovu izloženog, a saglasno odredbi člana 76. Zakona o opštem upravnom postupku, smatra se da je dostavljanje dopisa Ustavnog suda, kojim je od podnosioca ustavne žalbe traženo da ustavnu žalbu dopuni i uredi, izvršeno 20. novembra 2008. godine.

4. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Iz navoda ustavne žalbe, kao i uvidom u ostale priloge dostavljene uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, pored ostalog, ustavnu žalbu izjavio zbog "nerešavanja krivične prijave podnete Vojnom tužilaštvu 24. aprila 2003. godine i dopune krivične prijave od 2. septembra 2004. godine". Kako krivična prijava predstavlja samo inicijalni akt na osnovu koga nadležni tužilac, proveravajući njene navode, utvrđuje da li ima osnova za pokretanje krivičnog postupka ili ne, Sud je ocenio da se samim podnošenjem krivične prijave ne stiče pravo da se po podnetoj krivičnoj prijavi pokrene krivični postupak, te da "nerešavanjem krivične prijave" ne mogu biti povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava i slobode.

Takođe, Sud je ocenio i da "nečinjenjem Vojnog pravobranilaštva povodom podnetog zahteva za obeštećenje van spora od 15. aprila 2003. godine", na koje je ukazano u ustavnoj žalbi, ne mogu biti povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava i slobode, jer je podnosilac ustavne žalbe mogao da podnese tužbu za naknadu štete nadležnom sudu.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je našao da ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka po ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv radnji nečinjenja Vojnog tužilaštva i Vojnog pravobranilaštva, te da ustavnu žalbu u tom delu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu. Pri tome Sud je imao u vidu činjenicu da Vojno tužilaštvo i Vojno pravobranilaštvo više ne postoje, jer je na osnovu odredaba člana 66. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora („Službeni list SRJ“, br. 1/03 i 26/05) i čl. 5. i 7. Zakona o preuzimanju nadležnosti vojnih sudova, vojnih tužilaštva i vojnog pravobranilaštva („Službeni glasnik RS“, broj 137/04) nadležnost vojnih tužilaštva preneta na javna tužilaštva, a Vojnog pravobranilaštva na Republičko javno pravobranilaštvo.

5. U vezi sa delom ustavne žalbe koji se odnosi na neisplaćivanje ličnog dohotka od strane Vojnomedicinske akademije, Ustavni sud je utvrdio da je uz žalbu dostavljeno rešenje Ministarstva odbrane, Sektor za materijalne resurse UP-1 broj 595-1 od 13. aprila 2005. godine, kojim se poništava rešenje načelnika VMA UP-1 broj 382-2 od 29. oktobra 2004. godine, ali ne i dokazi da je podnosilac ustavne žalbe u navedenom upravnom postupku iscrpeo pravna sredstva, čije dostavljanje je naloženo dopisom Suda od 22. oktobra 2008. godine.

Kako podnosilac ustavne žalbe u ostavljenom roku od 15 dana nije postupio po nalogu Suda, Ustavni sud je ocenio da ustavnu žalbu u ovom delu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu otklonjeni nedostaci koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA
S u d i j a,
mr Stanka Milanović, s.r.

Odbacivanje neuredne ustavne žalbe i žalbe zbog nečinjenja tužilaštva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti