Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku eksproprijacije

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Postupak, pokrenut 2004. godine, još uvek nije okončan, što je posledica nedelotvornog postupanja suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Remzije Čarovac i Šadije Mumdžić, obe iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

O b r a z l o ž e nj e

1. Remzija Čarovac i Šadija Mumdžić, obe iz Novog Pazara, su 31. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podnele Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 142/04 i upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su podnositeljke ustavne žalbe 15. aprila 2004. godine podnele predlog Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost; da je Opštinski sud u Novom Pazaru 4. februara 2008. godine doneo rešenje o prekidu ovog postupka do okončanja upravnog spora koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07; da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer Opštinski sud u Novom Pazaru i Vrhovni sud Srbije nisu do podnošenja ustavne žalbe doneli odluke iz svoje nadležnosti, iako je od podnošenja predloga Opštinskom sudu u Novom Pazaru proteklo više od pet godina. Predložile su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da im je u navedenom vanparničnom postupku, kao i u upravnom sporu, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, i da im utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.
 
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
    
Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljki ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su podnositeljke ustavnu žalbu izjavile zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 142/04 i upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07. Međutim, imajući u vidu da podnositeljke nisu bile stranke u upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07, već da je predmetni vanparnični postupak prekinut do okončanja upravnog spora koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07, Ustavni sud je pristupio odlučivanju samo o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 142/04.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru R1. 142/04 i Upravnog suda U. 1141/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
   
Rešenjem Odeljenja za finansije Narodnog odbora sreza Kraljevo 03 broj 1419/1-60 od 20. maja 1960. godine eksproprisana je nepokretnost, bliže navedena u tom rešenju, od ranijeg vlasnika – pokojnog M. M. i određeno da se unosi u Fond opštenarodne imovine, a za potrebe Železničkog transportnog preduzeća iz Beograda, radi izgradnje železničkog koloseka – pruge Raška – Novi Pazar. Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru O. 16/65 od 12. februara 1965. godine podnositeljke ustavne žalbe su oglašene za zakonske naslednike pok. M. M.

Podnositeljke ustavne žalbe su 15. aprila 2004. godine podnele predlog Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. U predlogu su za protivnike predlagača označile JŽTP Beograd i Republiku Srbiju.

Opštinski sud u Novom Pazaru je u ovom predmetu zakazao 13 ročišta, od kojih je osam održano. Na prvom održanom ročištu – 20. januara 2006. godine podnositeljke su kao protivnika predlagača navele JP Železnica Srbije umesto JŽTP Beograd, zbog statusnih promena do kojih je u međuvremenu došlo. U toku postupka je kao protivnik predlagača označeno i Javno preduzeće za puteve Srbije. Na ročištu održanom 4. februara 2008. godine Opštinski sud u Novom Pazaru je doneo rešenje kojim je prekinut vanparnični postupak do okončanja upravnog spora koji se vodi pred Vrhovnim sudom Srbije, te je određeno da će se postupak nastaviti na predlog stranaka, nakon dostavljanja dokaza o okončanju navedenog upravnog spora. U obrazloženju rešenja o prekidu postupka je navedeno da je rešenje Odeljenja za finansije Narodnog odbora sreza Kraljevo 03 broj 1419/1-60 od 20. maja 1960. godine kojim je eksproprisana predmetna nepokretnost, oglašeno ništavim rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije 07 broj 465-02-00106/2006 od 8. avgusta 2007. godine i rešenjem Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Opštinske uprave opštine Kraljevo broj 465-2/2007-05 od 15. maja 2007. godine, a da je povodom takvih odluka pred Vrhovnim sudom Srbije pokrenut upravni spor, koji još nije okončan, i iz kog razloga je celishodno da se vanparnični postupak prekine.
   
Predmetni upravni spor je bio pokrenut 27. avgusta 2007. godine, podnošenjem tužbe Vrhovnom sudu Srbije od strane J.K, K.D. i B.L. Upravni sud je 1. januara 2010. godine preuzeo predmete po tužbama podnetim do dana stupanja na snagu Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) pokrenutim pred Vrhovnim sudom Srbije, na osnovu člana 77. stav 1. tog Zakona, a u vezi člana 29. stav 1. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08 i 104/09).
   
Na sednici održanoj 22. aprila 2010. godine Upravni sud je doneo presudu U. 1141/10 kojom je tužba odbijena kao neosnovana.
   
Podnositeljke ustavne žalbe su 9. septembra 2011. godine podnele predlog Osnovnom sudu u Novom Pazaru za nastavak vanparničnog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnositeljke u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
    
Odredbama Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82 i 48/88 i ''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 i 18/05) je propisano da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.); da ako korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik ne zaključe sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, ili ako javni pravobranilac oceni da je njihov sporazum zaključen na štetu društvene zajednice, opštinski organ uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove dužan je da pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji sa spisima bez odlaganja dostavi nadležnom sudu (133. stav 1.); da se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće i vodi po službenoj dužnosti i da je ovaj postupak hitan (134. st. 1. i 2.).

Zakon o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) propisuje: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.): da ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1. ovog zakona (ako je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju), da će se postupak nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak (član 217. stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni vanparnični postupak, Ustavni sud je utvrdio da je postupak otpočeo 15. aprila 2004. godine, podnošenjem predloga ovde podnositeljki ustavne žalbe Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.

Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine. Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je vanparnični postupak do podnošenja ustavne žalbe ukupno trajao pet godina i osam meseci i da još uvek nije okončan.

Ustavni sud je kod ocene navoda podnositeljki da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom konkretnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom slučaju, ponašanje samih podnositeljki ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanje sudova koji su vodili postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnositeljke ustavne žalbe su osnovni činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Novom Pazaru. Naime, Ustavni sud je utvrdio da je prvo ročište u ovoj pravnoj stvari zakazano i održano nakon jedne godine i devet meseci od podnošenja predloga, iako je postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost zakonom određen kao hitan. Takođe, nadležni sud je do donošenja rešenja o prekidu postupka - 4. februara 2008. godine, odnosno u periodu od tri godine i devet meseci, zakazao 13 ročišta, od kojih je osam održano (ročišta su u najvećoj meri odlagana jer nisu pristupali protivnici predlagača, a nije bilo dokaza o urednoj dostavi poziva). Predmetni vanparnični postupak je prekinut do okončanja upravnog spora koji se vodio pred nadležnim sudom, imajući u vidu da je rešenje o eksproprijaciji predmetne nepokretnosti oglašeno ništavim. Upravni spor je okončan donošenjem presude Upravnog suda U. 1141/10 od 22. aprila 2010. godine kojom je potvrđeno konačno rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije o oglašavanju ništavim rešenja o eksproprijaciji, odnosno nakon dve godine i dva meseca od prekida osporenog vanparničog postupka. Dakle, u ovom slučaju, predmetni postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost se ne može posmatrati odvojeno od upravnog spora koji se vodio pred nadleženim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da prekid jednog postupka do okončanja nekog drugog postupka, ne dovodi, a priori, do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, ali neopravdano odugovlačenja u drugim postupcima čije se okončanje čeka, uzrokuje povredu prava podnosioca u odnosu na prekinuti postupak. Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svojoj praksi izrazio takvo stanovište (videti presudu u predmetu Smoje protiv Hrvatske, aplikacija broj 28074/03 od 11. januara 2007. godine, stav 45.).
 
Ustavni sud ocenjuje da podnositeljke ustavne žalbe nisu doprinele dužini trajanja sudskog postupka, jer su se uredno odazivale na sve pozive suda i aktivno učestvovale u postupku, pri čemu nisu zloupotrebljavale svoja procesna ovlašćenja. Takođe, podnositeljke ustavne žalbe su više puta podnosile urgencije vanparničnom sudu u cilju ubrzanja postupka.
                      
Predmet vanparničnog postupka, po oceni Ustavnog suda, jeste od velikog interesa za podnositeljke ustavne žalbe, budući da se radi o utvrđivanju visine naknade za nepokretnost koja je oduzeta pravnom prethodniku podnositeljki. Ustavni sud je ocenio da određena složenost postupka ne može biti opravdanje za nedelotvorno postupanje suda u ovoj pravnoj stvari i za ovako dugo trajanje osporenog postupka.
 
Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio. Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, pa je odlučio kao u tački. 2. izreke.

Polazeći od toga da vanparnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, a da su podnositeljke ustavne žalbe podnele predlog za nastavak prekinutog postupka, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.
 
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Slični dokumenti

• Už 20/2010: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za naknadu
• Už 22/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku
• Už 28/2010: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku
• Už 27/2010: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku naknade eksproprijacije