Neosnovanost ustavne žalbe zbog osporavanja činjeničnog stanja u parnici

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova u radnom sporu. Navodi iz žalbe predstavljali su isključivo neslaganje sa činjeničnim stanjem utvrđenim na osnovu veštačenja, što nije u nadležnosti Ustavnog suda da preispituje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Tadije Filipića iz Rgotine, opština Zaječar, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. marta 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Tadije Filipića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Boru P.1 515/06 od 24. maja 2007. godine i presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2301/07 od 16. januara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Tadija Filipić iz Rgotine, opština Zaječar, je 25. februara 2008. godine, preko punomoćnika Refije Garibović, advokata iz Novog Pazara podneo Ustavnom sudu blagovremenu i dozvoljenu ustavnu žalbu, protiv presude Opštinskog suda u Boru P.1 515/06 od 24. maja 2007. godine i presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2301/07 od 16. januara 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe, pozivajući se pre svega na nalaz veštaka, osporava pravilno utvrđeno činjenično stanje na kome se zasnivaju prvostepena i drugostepena presuda.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene sudske odluke i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Presudom Opštinskog suda u Boru P.1 515/06 od 24. maja 2007. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca - podnosioca ustavne žalbe, pa je tuženi a.d. "Sloga", Bor obavezan da tužiocu na ime obračunate a neisplaćene zarade za period od novembra 2004. godine zaključno sa martom 2006. godine isplati za svaki mesec konkretan novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i određeni novčani iznos na ime naknade za korišćenje godišnjeg odmora za 2005. godinu, sa zakonskom zateznom kamatom, dok je višak tužbenog zahteva preko dosuđenih iznosa na ime razlike u zaradi, sa zakonskom zateznom kamatom, odbijen kao neosnovan. U obrazloženju presude navodi se da je u cilju utvrđivanja spornih činjenica vezanih za obračun i isplatu zarada kao i naknade za prevoz tužiocu, koji je bio radnik tuženog preduzeća, sud sproveo veštačenje i na temelju mišljenja veštaka doneo navedenu presudu kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca a odbijen višak tužbenog zahteva. Presudom Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2301/07 od 16. januara 2008. godine potvrđena je presuda Opštinskog suda u Boru P.1 515/06 od 24. maja 2007. godine u odbijajućem delu izreke, a žalba tužioca odbijena kao neosnovana. U obrazloženju presude se navodi da je prvostepeni sud pravilno postupio kad je višak tužbenog zahteva u odnosu na razliku zarade odbio kao neosnovan.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega. Članom 58. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi Sud je utvrdio da su o tužbenom zahtevu podnosioca ustavne žalbe odlučivali Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi i da su Opštinski sud u Boru i Okružni sud u Zaječaru u postupku koji je vođen javno, u zakonom propisanom postupku, dali ustavnopravne prihvatljive razloge na kojima se osporene presude zasnivaju. Ustavni sud je utvrdio da su osporene presude obrazložene, da je odgovoreno na bitne zahteve podnosioca, da su u toku prvostepenog postupka izvedeni dokazi koji su od značaja za donošenje sudske odluke, pre svega veštačenje preko veštaka ekonomsko finansijske struke, čiji nalaz i mišljenje je Sud u celini prihvatio, te da ocena prvostepenog i drugostepenog suda data u tim presudama nije posledica proizvoljnog tumačenja ili neprihvatljive primene merodavnog prava. Podnosilac ustavne žalbe je imao pravo na pravni lek. To pravo je i iskoristio. U tom smislu, Sud zaključuje da je predmetni postupak vođen na način kojim je podnosiocu bilo omogućeno pravo na pravično suđenje.
Po oceni Ustavnog suda, izneti razlozi u ustavnoj žalbi su izraz subjektivnog shvatanja podnosioca o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, a ne i dokaz o povredi ustavnog prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz čl. 32. i 58. Ustava. Dakle, iz obrazloženja ustavne žalbe proizlazi da se od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost odluka redovnih sudova, pa kako ustavna žalba ne sadrži relevantne ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede ustavnog prava, Ustavni sud smatra da se ona ne može prihvatiti.
Na osnovu izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), Ustavni sud je ocenio da ustavnu žalbu treba odbiti.
Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić