Sudska praksa

Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv pravnosnažnih krivičnih presuda je neblagovremen, jer se rok računa od drugostepene odluke. Deo protiv akta tužilaštva je nedopušten, jer obaveštenje o nepodizanju zahteva za zaštitu zakonitosti nije osporiv pojedinačni akt.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Blagoja Bogdanovića iz Kovina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. februara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Blagoja Bogdanovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kovinu K. 98/09 od 5. juna 2008. godine, presude Okružnog suda u Pančevu Kž. 538/09 od 3. jula 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 1014/09 od 12. novembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Blagoje Bogdanović iz Kovina je 19. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Milorada Panjevića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede ustavnih načela i prava iz čl. 21, 22, 23. i 32. Ustava Republike Srbije, kao i prava iz člana 6. stav 1, člana 10. stav 2. i člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuju zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao privatni tužilac vodio krivični postupak koji je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Okružnog suda u Pančevu Kž. 538/09 od 3. jula 2009. godine, kojom je potvrđena osporena presuda Opštinskog suda u Kovinu K. 98/09 od 5. juna 2008. godine. Protiv navedenih presuda podnosilac ustavne žalbe je uputio Republičkom javnom tužilaštvu, 12. oktobra 2009. godine, inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je aktom KTZ. 1014/09 od 12. novembra 2009. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda.

Saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Stoga je stav Ustavnog suda da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljenjem privatni tužilac stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što privatni tužilac ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju privatnom tužiocu, to se ne može smatrati pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona, već se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu, odnosno na drugostepenu presedu, ili po žalbi na rešenje, smatra da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene drugostepene krivične presude podnosiocu ustavne žalbe. Iz priložene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti podneo javnom tužiocu 12. oktobra 2009. godine, što se po oceni Ustavnog suda ima smatrati kao poslednji dan kada je podnosilac ustavne žalbe mogao primiti osporenu drugostepenu presudu Okružnog suda u Pančevu Kž. 53/09. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 19. decembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba, u ovom delu, neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana, propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

4. Osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 1014/09 od 12. novembra 2009. godine obavešten je podnosilac ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Kovinu K. 98/09 od 5. juna 2008. godine i presude Okružnog suda u Pančevu Kž. 538/09 od 3. jula 2009. godine. Iz navedenih odredaba Zakonika o krivičnom postupku, kao i iz same sadržine ovog akta sledi da osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva po svojoj prirodi prestavlja obaveštenje, a ne pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba. Ovo iz razloga što je, kako je već rečeno, isključivo pravo Republičkog javnog tužioca da odluči o podnošenju ovog vanrednog pravnog sredstva. Ustavni sud je, stoga, utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. S obzirom na to da je ustavna žalba, u delu koji se odnosi na osporene presude Opštinskog i Okružnog suda neblagovremena, a da je u delu koji se odnosi na osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva nedopuštena, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 2) i 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu