Nedopuštenost ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog nesprovođenja istrage

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu kojom se osporava odluka o nesprovođenju istrage. Sud je utvrdio da oštećeni kao tužilac nema Ustavom zajemčeno pravo da se protiv osumnjičenog pokrene krivični postupak, te se ne može pozivati na povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Tomislava Đorđevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Tomislava Đorđevića izjavljena protiv „presude“ Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2338/09 od 30. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Tomislav Đorđević iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 22. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv „presude“ Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2338/09 od 30. septembra 2009. godine. Ustavna žalba je potpisana od strane podnosioca ustavne žalbe i overena pečatom „Nevladina organizacija za zaštitu ljudskih i ekoloških prava – Nongoverment organisation for human and ecological rights – Pravda Lav – Beograd“. Podnosilac ustavne žalbe nije naveo koje ljudsko pravo ili sloboda mu je eventualno povređeno ili uskraćeno osporenom odlukom, niti se pozvao na neku od odredaba Ustava kojima se jemče ljudska ili manjinska prava i slobode. U ustavnoj žalbi je samo navedeno: „Za sve posedujem dokaz. Za virus koksaki. Zlostava i mučenje. Protivpravno lišavanja slobode od toga godinu dana u izolaciji bez rešenja i disciplinskog raporta, od batina nisam bio plav već crn. Pozivam se na zvučno tonsko i optičko snimanje“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovednom prethodnom postupku utvrdio da je prvostepenim rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Kv. 199/09 od 24. jula 2009. godine utvrđeno da nema mesta sprovođenju istrage protiv većeg broja osumnjičenih lica zbog više krivičnih dela, a po zahtevu oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe. Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2338/09 od 30. septembra 2009. godine, koje je u ustavnoj žalbi pogrešno označeno kao presuda, odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja Okružnog suda u Požarevcu.

Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe, iako izričito ne navodi povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i slobodu, posredno ističe povredu prava na pravično suđenje učinjenu osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosilac smatra da je bilo mesta sprovođenju istrage protiv osumnjičenih lica, da on poseduje dokaze za takve svoje navode, da je postupajući sud trebalo da donese drugačiju odluku i da je to isključivi razlog za podnošenje ustavne žalbe protiv osporenog rešenja. Podnosilac ustavne žalbe očigledno smatra da mu je nesprovođenjem istrage protiv osumnjičenih lica povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se tom licu stavljaju na teret, to se po oceni Ustavnog suda, u tom postupku, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), kojom je propisano da se ovim Zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac, kao ni privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, ni Ustavom zajemčeno pravo da protiv lica koje je osumnjičeno bude pokrenuta istraga, odnosno da se protiv tog lica vodi krivični postupak u kome će eventualno biti i osuđen. Stoga se oštećeni kao tužilac u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je pravnosnažnom sudskom odlukom kojom se odbija njegov zahtev za sprovođenje istrage protiv osumnjičenih lica, povređeno pravo na pravično suđenje. Kako je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe to da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da je podneta ustavna žalba nedopuštena.

Ustavni sud je, imajući u vidu sve izneto, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Nedopuštenost ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog nesprovođenja istrage

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti