Odbacivanje ustavne žalbe povodom prinudne naplate sudske takse za tužbu
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o prinudnoj naplati sudske takse. Navodi o pogrešnoj primeni zakona nisu ustavnopravni razlozi, jer su sudovi dali obrazloženo tumačenje propisa, bez elemenata arbitrernosti ili nepravičnosti.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi DOO „Dijapek“ iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. septembra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba DOO „Dijapek“ izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Nišu P. 901/09 od 30. marta 2010. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 8180/10 od 22. aprila 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. DOO „Dijapek“ iz Niša je 31. maja 2010. godine, preko punomoćnika Milana Pavlovića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na naknadu štete, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 35. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je ukazao i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Ustavni sud konstatuje da se odredba Evropske konvencije čija se povreda takođe ističe u ustavnoj žalbi sadržinski ne razlikuje od odredaba Ustava kojima se jemči pravo na pravično suđenje, te postojanje eventualne povrede ovog prava Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava Republike Srbije.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 8180/10 od 22. aprila 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba taksenog obveznika, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđeno prvostepeno rešenje Privrednog suda u Nišu P. 901/09 od 30. marta 2010. godine, kojim je naloženo Narodnoj banci Srbije – Odseku za prinudnu naplatu Kragujevac da prenese novčana sredstva na ime sudske takse za tužbu u ukupnom iznosu od 4.680,00 dinara sa računa taksenog obveznika u korist budžeta Republike Srbije – Privredni sud u Nišu. Po oceni drugostepenog suda, neosnovani su navodi žalbe o pogrešnoj primeni odredbe člana 42. Zakona o sudskim taksama, zbog toga što se u konkretnom slučaju vrši prinudna naplata sudske takse za samo jednu preduzetu parničnu radnju, odnosno podnetu tužbu, a da bi se odustalo od prinudne naplate, u smislu navedenog člana zakona, potrebno je da iznosi neplaćene takse za sve preduzete radnje obe stranke po pravnosnažnosti predmeta ne prelaze iznos najniže takse koja se plaća za tužbu, što u konkretnom slučaju nije bio slučaj.
Odredbom člana 42. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94, 53/95, 16/97, 9/02, 29/04 i 61/05) propisano je da ako iznos neplaćene takse u jednom predmetu, po izvršenju svih radnji, odnosno po pravnosnažnosti predmeta ne prelazi iznos najniže takse koja se plaća za tužbu u parničnom postupku, sud neće pokrenuti postupak za prinudnu naplatu takse.
4. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da podnosilac ustavne žalbe, ponovljajući navode iz žalbe protiv prvostepenog rešenja, tvrdi da su mu označena ustavna prava povređena time što su osporena rešenja kojima je pravnosnažno određena prinudna naplata sudske trakse doneta protivno odredbi člana 42. Zakona o sudskim taksama, jer iznos neplaćene sudske takse ne prelazi iznos najniže takse koja se plaća za tužbu u parničnom postupku pred privrednim sudom, čime nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za pokretanje postupka prinudne naplate sudske takse. Međutim, iz sadržine osporenog drugostepenog rešenja Ustavni sud je utvrdio da su ovi navodi podnosioca ustavne žalbe bili razmatrani i da je obrazloženo zbog čega nije bio ispunjen uslov propisan odredbom člana 42. Zakona o sudskim taksama za nepokretanje postupka prinudne naplate sudske takse za tužbu. Imajući u vidu da je ovaj navod ustavne žalbe bio predmet ocene u postupku po žalbi pred drugostepenim sudom, Ustavni sud ukazuje da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nije nadležan da preispituje zakonitost sudskih odluka, osim ukoliko ne postoje stvarni razlozi i dokazi koji ukazuju na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.
Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da se razlozi izneti u ustavnoj žalbi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na to da su osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe povređena Ustavom zajemčena prava na pravično suđenje i na naknadu štete.
S obzirom na izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.
5. Na osnovu navedenog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić