Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi utvrđenja ništavosti zaveštanja. Postupak je trajao osam godina i osam meseci, uz značajne periode neaktivnosti prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Darke Radović Rapić i Mirjane Kosanović, obe iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Darke Radović Rapić i Mirjane Kosanović i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 57024/10 povređeno pravo podnosi teljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnositeljki ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Darka Radović Rapić i Mirjana Kosanović, obe iz Beograda, podnele su 13. juna 2011. godine, preko punomoćnika Zorana Jelića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 57024/10.

U ustavnoj žali se navodi: da se osporeni postupak vodi od 2005. godine; da je sud tokom vođenja postupka postupao veoma neprofesionalno; da je u toku postupka bilo izuzetno dugih perioda u kojima nije zakazivano ročište; da su u 2008. godini održana dva ročišta; da je prvo ročište u 2009. godine zakazano posle godinu dana; da je ročište od 9. septembra 2008. godine otkazano uz obaveštenje da će biti zakazano naknadno pismenim putem; da je tek 8. jula 2009. godine konkretno postupano, što znači da sud 14 meseci nije postupao u ovoj pravnoj stvari; da se punomoćnik tuženih, među kojima su i podnositeljke ustavne žalbe, obraćao predsedniku suda radi dodele predmeta drugom veću; da je novo veće posle 8. jula 2009. godine prvo ročište zakazalo tek za 14. maj 2010. godine; da je proteklo sedam i po meseci od prethodnog ročišta do ročišta koje je održano 8. juna 2011. godine, nakon što je punomoćnik tuženih ponovo dostavio urgenciju sudskom veću. Podnositeljke smatraju da je sud sudio u nerazumnim rokovima, zbog čega nalaze da im je pričinjena šteta, pa zahtevaju naknadu, jer ne mogu da steknu pravo svojine na predmetnom stanu. Ovu naknadu opredelile su u iznosu od 1.000.000 dinara na ime režijskih troškova za predmetni stan, u istom iznosu zbog nemogućnosti korišćenja i izdavanja tog stana i u iznosu od 500.000 dinara zbog "propadanja" stana koji se ne koristi, odnosno u ukupnom iznosu od 2.500.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 57024/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosud skoj stvari.

Božica Milić iz Seona podnela je 25. maja 2005. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv 16 lica, među kojima su i podnositeljke ustavne žalbe, radi utvrđenja ništavosti i poništaja zaveštanja kojim su podnositeljke ustavne žalbe, pored ostalih lica, označene kao naslednice na stanu čiji je vlasnik bio zaveštalac. Predmet je zaveden pod brojem P. 3926/05.

Podnositeljke ustavne žalbe, sa još 13 tuženih, podnele su 30. juna 2005. godine preko punomoćnika odgovor na tužbu.

Pripremno ročište održano je 10. maja 2006. godine.

Ročišta zakazana za 27. septembar 2006. i 29. mart 2007. godine održana su, a ročište od 25. decembra 2006. godine nije održano radi angažovanja punomoćnika od strane tužilje.

Na ročištu od 20. juna 2007. godine saslušana je tužilja, a ročište zakazano za 21. novembar 2007. godine nije održano zbog štrajka zaposlenih u pravosuđu.

Zatim su održana ročišta 1. februara i 5. maja 2008. godine, a ročište zakazano za 9. septembar 2008. godine otkazano je.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu od 20. februara 2009. godine predmet P. 3926/05 dodeljen je u rad drugom sudiji, zbog dužeg odsustvovanja postupajućeg sudije i ažuriranja postupanja u predmetu.

Zatim je u postupku održano ročište 7. maja 2009. godine, a ročište od 9. jula 2009. godine odloženo je na neodređeno vreme radi pribavljanja medicinske dokumentacije, koja je ponovo tražena 14. septembra i 9. novembra 2009. godine.

Postupak se zatim vodio u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 57024/10, u kom je sledeće ročište održano 14. maja, a zatim i 13. jula 2010. godine, kada je određeno da se izvede dokaz veštačenjem.

Nakon što je nalaz i mišljenje veštaka dostavljen sudu 1. novembra 2010. godine, ročište održano 12. novembra 2010. godine odloženo je na neodređeno vreme, a određeno je da će sledeće biti zakazano nakon uplate troškova veštačenja.

Nakon urgencije tuženih od 28. februara, sledeće ročište zakazano je za 8. jun 2011. godine. Na tom ročištu zaključena je glavna rasprava, a presudom od 16. juna 2011. godine odbijeni su tužbeni zahtevi kao neosnovani.

Ova presuda dostavljena je strankama u oktobru 2011. godine, a tužilja je 20. oktobra 2011. godine izjavila žalbu protiv navedene presude i tražila njenu dopunu. Podnositeljke ustavne žalbe, sa još 13 tuženih, podnele su 22. novembra 2011. godine odgovor na žalbu.

Prvi osnovni sud u Beogradu je dopunskom presudom P. 57024/10 od 17. januara 2012. godine odbio tužbeni zahtev za utvrđenje povrede nužnog dela na zaostavštini koja se sastoji od navedenog stana.

Tužilja je 6. marta 2012. godine izjavila žalbu protiv dopunske presude, a podnositeljke ustavne žalbe, sa još 13 tuženih, podnele su 17. aprila 2012. godine odgovor na ovu žalbu.

Žalbu protiv navedenih presuda 22. juna 2012. godine izjavio je i tuženi Božidar Milić.

Punomoćnik 15 tuženih, među kojima su bile i podnositeljke ustavne žalbe, tražio je 22. oktobra 2012. godine da se spisi predmeta dostave drugostepenom sudu, jer je ustanovio da se spisi i dalje nalaze u prvostepenom sudu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7411/12 od 16. januara 2014. godine odbijene su žalbe tužilje kao neosnovane, a žalba tuženog Božidara Milića odbačena je kao neblagovremena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljke ustavne žalbe ukazuju, utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o konkretnoj ustavnopravnoj stvari od značaja su i odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao u osporenom postupku, a kojim je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, te da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da ročište određuje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka (člana 108. stav 1.); da se p resuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, a da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (člana 341. stav 1.).

5. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe izjavljene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se građanima Republike Srbije ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, jemče i ustavnosudska zaštita ovih prava i sloboda obezbeđuje od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da svaki postupak pred sudovima ili drugim nadležnim organima predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud nalazi da se prilikom ocene da li se postupak u konkretnom slučaju vodi u okviru razumnog roka ili ne, mora uzeti u obzir i stanje na dan stupanja na snagu Ustava. U tom smislu Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut 25. maja 2005. godine i da je do svog okončanja trajao osam godina i osam meseci.

Polazeći od navedene dužine trajanja osporenog postupka, Ustavni sud ocenjuje da njegovo trajanje, samo po sebi, ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, kako je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao učesnika u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da je osporeni postupak bio relativno složen, jer je na okolnosti važnosti osporenog zaveštanja trebalo izvesti određeni broj dokaza, ali da te okolnosti ne mogu opravdati dugo trajanj e osporenog parničnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor od velikog značaja za podnositeljke ustavne žalbe, jer je njegov predmet ocena važnosti zaveštanja koji predstavlja osnov za sticanje svojine na nepokretnosti od strane podnositeljki ustavne žalbe.

Ispitujući ponašanje podnositeljki ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da one nisu doprinele dugom trajanju osporenog postupka.

Ocenjujući zatim postupanje sudova koji su vodili postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, Ustavni sud nalazi da okolnost da je osporeni postupak okončan posle osam godina i osam meseci ukazuje na njihovo nedelotvorno postupanje . Ovo se najpre ogleda u zakazivanju i održavanju ročišta u rokovima koji se, po oceni Ustavnog suda, ne mogu smatrati primerenim. Prvostepeni sud je u 2007. godini zakazao samo tri ročišta, a u 2008. godini održao je samo dva ročišta. Prvo ročište u 2009. godini sud je održao tek 7. maja 2009. godine, osam meseci posle prethodnog zakazanog ročišta i godinu dana posle prethodnog održanog ročišta, a posle ročišta održanog 9. jula 2009. godine, do kraja te godine nije održao nijedno ročište, iako nije bilo opravdanih razloga za neodržavanje ročišta. U 2010. godini prvo ročište održano je tek u maju, a posle ročišta održanog u novembru te godine prvo sledeće ročište održano je tek u junu 2011. godine, a da nije bilo opravdanja za ovako dugo neodržavanje ročišta. Pored ove neažurnosti u zakazivanju i održavanju ročišta, prvostepeni sud je pokazao neažurnost i u izradi i dostavljanju svojih odluka, jer je presudu od 16. juna 2011. godine dostavio strankama četiri meseca posle njenog donošenja, i pored značajno kraćih rokova predviđenih zakonom za izradu presude, a zatim i za njeno dostavljanje. S druge strane, prvostepeni sud ovom presudom nije bio odlučio o svim tužbenim zahtevima, zbog čega je na zahtev stranke morao da donese i dopunsku presudu. Na kraju, posle isteka svih rokova za izjavljivanje žalbi i podnošenje odgovora na žalbe, predmet se zatim bar još šest meseci nalazio u prvostepenom sudu, iako je morao biti dostavljen drugostepenom sudu na odlučivanje odmah nakon toga. Ceneći ove okolnosti, Ustavni sud je našao da se ovakvo postupanje prvostepenih sudova u osporenom postupku nikako ne može okarakterisati kao ažurno postupanje koje bi vodilo okončanju osporenog postupka u razumnom roku.

Uzimajući navedeno u obzir, i to najpre trajanje osporenog postupka i postupanje prvostepenih sudova u njemu, Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Kako podnositeljke ustavne žalbe nisu dostavil e dokaz o pretrpljenoj materijalnoj šteti, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za odlučivanje o ovom zahtevu, rešavajući kao u tački 2. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

U skladu sa odredbom člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je mišljenja da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, može ostvariti i samim utvrđenjem povrede prava, s obzirom na to da podnosi teljke nisu istak le zahtev za naknadu nematerijalne štete , a da je osporeni postupak u trenutku odlučivanja o ustavnoj žalbi okončan.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti