Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao šest i po godina i okončan obustavom. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Jovanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nebojše Jovanovića iz Beograda i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1095/03-07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nebojša Jovanović iz Beograda podneo je 22. decembra 200 9. godine, preko punomoćnika Igora Komljenovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1095/03-07. Podnosilac je istakao i povredu posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 6. Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je od vremena kada je protiv njega podnet zahtev za sprovođenje istrage pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu, pa do donošenja rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 1095/03-09 od 23. novembra 2009. godine, kojim je postupak prema njemu obustavljen usled odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 3. u vezi člana 195. stav 3. Krivičnog zakonika, proteklo blizu sedam godina. Podnosilac je tražio da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u navedenom krivičnom postupku, kao i pravo podnosioca na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 1095/03-07, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ust avnosudskoj stvari:

Na osnovu zahteva za sprovođenje istrage Trećeg opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu od 17. aprila 2003. godine, istražni sudija Trećeg opštinskog suda u Beogradu je 16. maja 2003. godine ispitao osumnjičenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i istog dana doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv njega zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 3. u vezi sa članom 195. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, čime je u odnosu na podnosioca započeo predmetni krivični postupak.

Nakon okončane istrage, Treće opštinsko tužilaštvo u Beogradu je 25. avgusta 2003. godine podnelo optužnicu protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, Trećem opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: sud). Predmet je u sudu zaveden pod brojem K. 1095/03-07 i optužnica je 9. septembra 2003. godine dostavljena okrivljenom, koji protiv optužnice nije izjavljivao prigovor.

Prvi glavni pretres, zakazan za 25. novembar 2003. godine, nije održan zbog nedolaska uredno pozvanih oštećenog i svedoka, pa je sud odložio pretres, s tim da se na sledeći pretres pozove i sasluša veštak saobraćajne struke, radi koncentracije dokaza. Tokom 2004. godine sud je zakaz ivao glavni pretres za 16. februar, 30. mart, 14. jun i 14. decembar. Održan je samo jedan glavni pretres 14. juna 2004. godine, na kome je sud saslušao okrivljenog i ispitao oštećenog i veštaka, te odredio novo veštačenje. Glavni pretres zakazan za 16. februar 2004. godine je otkazan zbog državnog praznika, a dva pretresa nisu održana zbog nedolaska zamenika javnog tužioca i zbog nedolaska veštaka, tako da je sud doneo rešenje o kažnjavanju veštaka 14. decembra 2004. godine.

U toku 2005. godine sud je zakazao glavni pretres za 14. mart, 1. jun i 23. septembar, te održao dva glavna pretresa, dok pretres zakazan za 14. mart nije održan zbog nedolaska veštaka. Sud je ispitao okrivljenog, saslušao oštećenog i odredio dopunsko veštačenje imajući u vidu iskaz oštećenog. Dopunski nalaz sa mišljenjem dostavljen je sudu 16. novembra 2005. godine.

Glavni pretres održan 25. januara 2006. godine je završen nakon saslušanja okrivljenog, saslušanja veštaka i pročitanih iskaza oštećenog i svedoka J.S. i određeno objavljivanje presude za 27. januar 2006. godine. Međutim, 27. januara 2006. godine glavni pretres je ponovo otvoren radi izjašnjenja sudskog veštaka na raniji nalaz drugog veštaka i dopunski nalaz. Veštak je 10. marta 2006. godine sudu dostavio svoje izjašnjenje da nema suštinske razlike između njihovih nalaza i mišljenja. Glavni pretres zakazan za 6. april 2006. godine nije održan zbog nedolaska veštaka, a sud je ponovo pozvao svedoka J.S. Na glavnom pretresu održanom 12. juna 2006. godine sud je saslušao veštaka i odredio privođenje svedoka J.S, koji, iako uredno pozvan, nije pristupio na pretres. Glavni pretres zakazan za 14. septembar 2006. godine nije održan jer svedok J.S. nije priveden, a nisu dati razlozi nje govog neprivođenja. Glavni pretres je održan 2. novembra 2006. godine i u dokaznom postupku je ispitan svedok J.S, a potom je pretres prekinut na molbu branioca okrivljenog. Sledeći glavni pretres zakazan za 27. novembar 2006. godine nije održan zbog bolesti postupajućeg sudije.

Tokom 2007. godine glavni pretres je bio zakazan za 18. januar, 2. mart, 24. april, 14. jun, 10. oktobar, 26. i 28. novembar, ali je održan samo dva puta, kada su iznova saslušani okrivljeni i veštak, te su spisi dostavljeni na traženje zamenika javnog tužioca Trećem opštinskom javnom tužilaštvu na razmatranje, koje ih je vratilo 19. jula 2007. godine. Preostali zakazani pretresi nisu održani: zbog sprečenosti posupajućeg sudije u tri navrata, a jednom zbog nedolaska okrivljenog. U 2008. godini glavni pretres je bio zakazan šest puta (28. januara, 30. marta, 23. aprila, 10. juna, 24. septembra i 24. novembra), ali nijednom nije održan iz sledećih razloga: zbog nedolaska zastupnika javne tužbe, sprečenosti sudije, određivanja saslušanja svedoka D.Ć. - radnika policije (koji je vršio uviđaj na licu mesta saobraćajne nezgode) i dva njegova neodazivanja uredno primljenim pozivima suda, te nestanka električne energije u sudu.

Tokom 2009. godine sud je zakazao glavni pretres za 29. januar, 25. mart, 25. maj, 6. jun, 21. septembar i 14. oktobar, ali je održao glavni pretres samo 6. juna i 14. oktobra. Razlog neodržavanja pretresa bilo je neodazivanje svedoka D.Ć, traženje adrese za svedoka, te određivanje ispitivanja još jednog svedoka na predlog zamenika javnog tužioca - radnika policije N.P. koji je sačinio skicu lica mesta saobraćajne nezgode. Nakon ispitivanja svedoka D.Ć. i N.P. i ponovnog razmatranja spisa, Treće opštinsko javno tužilaštvo je dopisom od 12. novembra 2009. godine obavestilo sud da odustaje od krivičnog gonjenja okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za navedeno krivično delo.

Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 1095/03-09 od 23. novembra 2009. godine odlučeno je da se postupak prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, obustavi usled odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 3. u vezi člana 195. stav 3. Krivičnog zakonika, te nepreuzimanja krivičnog gonjenja od strane oštećenog. Podnosilac je ovo rešenje primio 26. novembra 2009. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Dakle, u pogledu krivičnog postupka, garancija suđenja u razumnom roku je ustanovljena prvenstveno u korist okrivljenog lica, koje ima pravo da očekuje da će sud što pre pravnosnažno odlučiti o tome da li su optužbe protiv njega osnovane, jer vođenje krivičnog postupka po pravilu sa sobom povlači određenu društvenu stigmatizaciju i neprijatnosti po onoga ko je takvom postupku podvrgnut, koje mogu biti moralne, materijalne, emocionalne, psihološke ili druge prirode.

Prilikom ocene o postajanju povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je period koji spada u nadležnost ovog suda, ratione temporis, počeo 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda, i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu u razumnom roku . Međutim, imajući u vidu da je sudski postupak po svojoj prirodi nedeljiva celina, Ustavni sud je zauzeo stanovište da se kod odluke o osnovanosti predmetne ustavne žalbe mora uzeti u obzir celokupno trajanje krivičnog postupka, počev od 16. maja 2003. godine, kada je protiv podnosioca, kao okrivljenog, doneto rešenje o sprovođenju istrage, pa do 26. novembra 2009. godine , kada je primio rešenje kojim je ovaj krivični postupak obustavljen usled odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja.

Navedeno trajanje krivičnog postupka od šest i po godina, pri čemu nije doneta nijedna presuda o osnovanosti optužbe kojom je podnosiocu stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, samo po sebi ukazuje da krivični postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

I pored ovakve konstatacije, a polazeći od činjenice da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, Ustavni sud je ispitivao da li su, i u kojoj meri, složenost pravnih i faktičkih pi tanja u konkretnom predmetu, ponašanje okrivljenog i postupanje suda koji je vodio postupak, uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je mišljenja da u ovom krivičnom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao, a takođe ni kompleksnost činjeničnog stanja nije zahtevala da dokazni postupak traje duže vreme.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama, kao okrivljeni, nije doprineo dužem trajanju sud skog postupka. Ne može se smatrati da je ponašanje okrivljenog toko m postupka, koj i je izosta o samo sa jednog zakazanog glavnog pretresa , bitno doprinelo dužini trajanja ovog procesa, jer je na sve druge pretrese uredno pristupao. Takođe, Ustavni sud zaključuje da je podnosilac imao razložan interes da se krivični postupak što pre okonča, i to meritornom odlukom suda, te da se sud odredi o istinitosti njegovih tvrdnji da nije izvršio krivično delo za koje je optužen.

Ustavni sud nalazi da je do okončanja predmetnog postupka donošenjem rešenja o obustavi krivičnog postupka došlo usled odugovlačenja postupka od strane prvostepenog suda. Ovakav za ključak nedvosmisleno proizlazi iz činjenice da za sve vreme trajanja postupka, do izjašnjenja javnog tužioca da odustaje od krivičnog gonjenja, nije doneta nijedna presuda kojom bi bila rešena ova krivičnopravna stvar. Istina, stoji da je sud pokušao da okonča postupak 25. januara 2006. godine, pa je objavio da je glavni pretres završen ali ga je ponovo otvorio nakon dva dana, radi ponovnog saslušanja veštaka. Glavni pretres više puta nije održan , ili je odlagan , kako zbog sprečenosti postupajućeg sudije, tako i zbog nepristupanja svedoka i sudskog veštaka, tako da, čak, u 2008. godini sud nije održao nijedan glavni pretres. Pri tome, treba imati u vidu da su svi relevantni dokazi već bili izvedeni pred istražnim sudijom, te da novoangažovani veštak, pozvan da se izjasni na nalaz i mišljenje ranije angažovanog veštaka , nije imao u suštini drugačije mišljenje, a da svedoci - radnici policije, koje je sud ispitao prvi put tek posle preko šest godina , nisu mogli da se izjasne o saobraćajnoj nezgodi van uviđajne dokum entacije koja je u spisima predmeta. U prilog neefikasnom suđenju bilo je i postupanje Trećeg opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, čiji je zastupnik dva puta izostao sa glavnog pretresa, te koje je tek u trećem navratu kod razmatranja spisa odlučilo da odustane od krivičnog gonjenja okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud nalazi da se postupanje nadležnog suda zbog toga ne može smatrati efikasnim i delotvornim. Dužnost suda je da postupak sprovede bez odugovlačenja, da spreči zloupotrebu prava od strane učesnika u krivičnom postupku i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud i ovde naglašava da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se povratilo i održalo poverenje građana u sudove.

Na osnovu izloženog, a u skladu sa praksom i kriterijumima ovog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud zaključuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, jer je Treći opštinski sud u Beogradu prekoračio razuman rok za javno raspravljanje i od lučivanje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv podnosioca. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Razmatrajući navode podnosioca da mu je u osporenom postupku povređeno pravo okrivljenog iz člana 33. stav 6. Ustava kojim se jemči suđenje bez odugovlačenja svakome kome se sudi za krivično delo, Ustavni sud nalazi da je povreda navedenog prava konsumirana utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade štete , a posebno dužinu trajanja predmetnog krivičnog postupka i predmet odlučivanja . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba čl ana 42b stav 1. tačka 1) i 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti