Odbačaj ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti u postupku zaštite prava
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer je izjavljena protiv akta donetog pre stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine, što je čini nedopuštenom, i protiv akta iz 2009. godine, ali nakon isteka zakonskog roka, što je čini neblagovremenom.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrć, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Olge Tomić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. oktobra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Olge Tomić izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu U. 740/93 od 23. februara 1994. godine i rešenja Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda XXI-05 broj 360.1-327/08 od 14. januara 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Olga Tomić iz Beograda je 22. decembra 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, ističući da joj je osporenim aktima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i da je opština Savski Venac godinama odugovlačila da izvrši presudu Okružnog suda u Beogradu U. 740/93, „jer nije bila zainteresovana da se razreše sustanarski odnosi na stanu u Oblakovskoj ulici broj 49“.
2. Ustavna žalba kao sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda ustanovljena je Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, tako što je odredbom člana 170. Ustava utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) istovetna je odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda zajemčena Ustavom.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona sledi da se ustavnom žalbom mogu osporavati samo pojedinačni akti državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja koji su doneti i radnje koje su izvršene nakon stupanja na snagu Ustava. Takođe, za akte i radnje donete, odnosno preduzete nakon stupanja na snagu Ustava jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe je da je podneta u Zakonom propisanom roku.
3. U toku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je uvidom u osporene akte i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu utvrdio sledeće činjenice i okolnosti:
Podnositeljka ustavne žalbe je od 1978. godine vodila više parničnih i upravnih postupaka koji su se odnosili na stanove br. 5 i 6 u zgradi u Oblakovskoj ulici broj 49 u Beogradu.
Parnični postupak koji je podnositeljka ustavne žalbe pokrenula pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, radi brisanja uknjižbe, pravosnažno je okončan rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 2592/99 od 19. marta 1999. godine.
Takođe, parnični postupak koji je podnositeljka ustavne žalbe pokrenula radi utvrđenja ništavosti ugovora o stanu i iseljenja tuženog, pravosnažno je okončan presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2355/85 od 27. marta 1986. godine, kojom je njen tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Kako je podnositeljka ustavne žalbe novom tužbom tražila da se utvrdi ništavost istog ugovora i prvotuženom naloži iseljenje iz stana, Drugi opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 4294/03 od 21. marta 2007. godine odbacio tužbu u ovom delu, jer se radi o presuđenoj stvari, dok se u odnosu na preostali deo tužbe kojim je traženo da se utvrdi da je ništavo rešenje Manastira Rakovica sud oglasio apsolutno nenadležnim, jer se o ovom zahtevu rešava u upravnom, a ne u parničnom postupku. Navedeno rešenje postalo je pravosnažno donošenjem rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 12620/08 od 29. oktobra 2008. godine.
Osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu U. 740/93 od 23. februara 1994. godine uvažena je tužba koju je podnositeljka ustavne žalbe podnela protiv Gradskog sekretarijata za komunalne, stambene i građevinske poslove grada Beograda zbog ćutanja administracije, jer tuženi organ nije odlučio o njenom zahtevu za obnovu postupka pravosnažno okončanog rešenjem tuženog broj 360-795/90, kojim je odbijena njena žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja Opštinskog sekretarijata za urbanizam, komunalno-stambene i građevinske poslove opštine Savski Venac. Navedenom presudom tuženom organu je naloženo da odluči o podnetom zahtevu za obnovu postupka.
Osporenim rešenjem Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda XXI-05 broj: 360.1-327/08 od 14. januara 2009. godine ništi se zaključak Odeljenja za imovinsko-pravne i stambene poslove gradske opštine Savski Venac broj 360-17/2002-IV-01 od 14. avgusta 2008. godine i predmet vraća prvostepenom organu na ponovni postupak i novu odluku. Razlozi za donošenje ovog rešenja su isključivo procesne prirode, jer se navodi da je zaključkom odbačen zahtev podnositeljke ustavne žalbe za izvršenje presude Okružnog suda u Beogradu U. 740/93 od 23. februara 1994. godine zato što je podnet nenadležnom organu pošto je navedenom presudom kao tuženi organ označen Sekretarijat za komunalno-stambene i građevinske poslove grada Beograda, kome je i naloženo da postupi po podnetom predlogu za ponavljanje postupka, a da se iz obrazloženja zaključka ne vidi da je prvostepeni organ precizno ocenio da li su ispunjeni uslovi za postupanje po zahtevu za izvršenje presude, niti je obrazloženo šta su bili razlozi da se zahtev odbaci kao podnet nenadležnom organu, posebno kada se ima u vidu da je u obrazloženju navedeno da je Sekretarijat za komunalno-stambene i građevinske poslove grada Beograda izvršio navedenu presudu Okružnog suda u Beogradu još 1994. godine, donošenjem rešenja broj 360-136/94 od 14. februara 1994. godine.
4. Polazeći od izloženog Ustavni sud je utvrdio sledeće:
Pojedinačni akti protiv kojih je ustavna žalba podneta, ne samo da se ne mogu dovesti u vezu sa istaknutom povredom prava na pravično suđenje, jer su oba akta doneta u korist podnositeljke ustavne žalbe, već je ustavna žalba nedopuštena u odnosu na presudu Okružnog suda u Beogradu U. 740/93 od 23. februara 1994. godine s obzirom na to da se radi o aktu donetom pre stupanja na snagu Ustava, odnosno neblagovremena u odnosu na rešenje Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda XXI-05 broj: 360.1-327/08 od 14. januara 2009. godine, jer je podneta posle isteka roka propisanog Zakonom o Ustavnom sudu.
Takođe, ukazivanje podnositeljke ustavne žalbe na odugovlačenje, dakle nerazumnu dužinu trajanja postupka izvršenja osporene presude Okružnog suda u Beogradu, po oceni Ustavnog suda, nije potkrepljeno ustavnopravno prihvatljivim razlozima. Ovo stoga što se iz obrazloženja osporenog rešenja Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda može utvrditi da je presuda Okružnog suda u Beogradu doneta po tužbi podnositeljke ustavne žalbe izvršena još 1994. godine., te donošenje ovog rešenja suštinski nije ni od kakvog uticaja na dužinu trajanja postupka, već se njime prvostepenom organu zapravo ukazuje da osnov za odbačaj zahteva nije mogao biti nenadležnost organa za postupanje, već okolnost da je po zahtevu već postupljeno i da je presuda izvršena. S obzirom na izneto, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.
Iz navedenih razloga Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 2) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu.
5. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić