Odluka Ustavnog suda o povredi prava na odlučivanje o pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava iz člana 30. stav 3. Ustava. Utvrđeno je da nadležni sud nije odlučio o žalbi na rešenje o određivanju pritvora u ustavnom roku od 48 sati, čime je podnosiocu povređeno pravo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Nenadovića iz Obrenovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gorana Nenadovića i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. 54/15 od 27. februara 201 5. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Nenadović iz Obrenovca je podneo Ustavnom sudu, 15. aprila 20 15. godine, preko punomoćnika Živorada Ikonovića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 54/15 - Kv. 740/15 od 9. marta 201 5. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 1 , člana 30. st. 1. i 3, člana 32. stav 1. i člana 36 . stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju sudske odluke kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe određen pritvor u istrazi zbog osnovane sumnje da je izvršio dva krivična del a zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 2 ) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je navedeno da se podnosilac nalazi u pritvoru od 26. februara 2015. godine, kada je lišen slobode i određeno njegovo policijsko zadržavanje u roku od 48 sati; da je Više javno tužilaštvo u Beogradu 27. februara 2015. godine donelo naredbu o sprovođenju istrage prema podnosiocu ustavne žalbe i saizvršiocu V.N; da je podnosilac saslušan istog dana i predloženo je da mu se odredi pritvor zbog opasnosti da bi mogao ometati istragu uticanjem na svedoke; da je podnosilac protiv rešenja o određivanju pritvora Višeg suda u Beogradu Kpp. 54/15 od 27. februara 2015. godine izjavio žalbu , preko branioca, koja je odbijena rešenjem istog suda Kpp. 54/15 - Kv. 740/15 od 9. marta 2015. godine; da drugostepeno rešenje okrivljenom nikada nije dostavljeno, dok je njegovom braniocu dostavljeno tek 16. marta 2015. godine. Povredu prava iz člana 30. stav 3. Ustava podnosilac zasniva na tvrdnji da o žalbi njegovog branioca nije odlučeno u roku od 48 sati, a drugostepena odluka mu nikada nije dostavljena, dok je njegovom braniocu dostavljena četrnaestog dana od dana izjavljivanja žalbe.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi osporio postojanje pritvorskog razloga zbog kojeg mu je pritvor bio određen, navodeći da su svedoci koje je trebal o ispitati već dali svoje iskaze u parničnom postupku na iste okolnosti , koje su njemu odavno poznate, te s obzirom na to da nije stupao u kontakt sa njima, a imajući u vidu da tužilaštvo nije predložilo pritvor prema saizvršiocu V.N. koj a je i dalje u kontaktu sa svedocima koje je potrebno saslušati, podnosilac smatra da nije bilo osnova ni za određivanje pritvora prema njemu, dodatno ističući i povredu prava na jednaku zaštitu prava zbog toga što je prema njemu postup ljeno drugačije u odnosu na saokrivljenu V.N.

Predloženo je da Ustavni sud u hitnom postupku usvoji ustavnu žalbu i odredi da se postupak ponovi, odnosno da se utvrdi povreda prava i podnosiocu prizna pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

U vreme podnošenja ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu protiv podnosioca je vođen istražni postupak po naredbi za sprovđenje istrage Višeg javnog tužioca u Beogradu Kti. 65/15 od 27. februara 201 5. godine, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika .

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 54/15 od 27. februara 201 5. godine podnosiocu je kao okrivljenom određen pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, koji se ima računati od 26. februara 201 5. godine, kada je lišen slobode, a koji može trajati najduže 30 dana.

Branilac okrivljenog je protiv rešenja o određivanju pritvora izjavio blagovremenu žalbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 54/15 - Kv. 740/15 od 9. marta 2015. godine .

Iz odgovora Višeg suda u Beogradu Su. 43/16-128 od 10. marta 2016. godine na navode ustavne žalbe, utvrđeno je da je rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. 54/15 - Kv. 740/15 od 9. marta 2015. godine braniocu okrivljenog dostavljeno 16. marta 2015. godine, a da nema dokaza da li je i kada drugostepena sudska odluka uručena okrivljenom.

4. Članom 27. Ustava utvrđeno je, pored ostalog, da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (stav 1.) i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (stav 3.) .

Odredbama člana 30. Ustava, između ostalog, je određeno da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (stav 1.), te da se pritvorenom licu jemči pravo da će o njegovoj žalbi protiv odluke o određivanju pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova (stav 3.) .

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da u veću od troje sudija sud odlučuje o žalbama protiv rešenja sudije za prethodni postupak i drugih rešenja u skladu sa ovim zakonikom, donosi odluke van glavnog pretresa i stavlja predloge u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu (član 21. stav 4.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače.

Članom 214. ovog zakonika je propisano: da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.) (stav 1.); da se rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.), da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću, kao i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.); da se odluka o žalbi donosi u roku od 48 časova (stav 4.).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

5. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe istakao povredu prava iz člana 30. stav 3. i člana 32. stav 1. Ustava, navodeći da o njegovoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja o određivanju pritvora nije odlučeno u zakonom propisanom roku, te da je drugostepeno rešenje uručeno braniocu nakon 14 dana, dok okrivljenom nikada nije dostavljeno , Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi ustavnih prava cenio u okviru povrede prava iz člana 30. stav 3. Ustava.

Ustavni sud pre svega konstatuje da se ustavotvorac nije zadržao na garanciji da će sud hitno odlučiti o zakonitosti lišenja slobode određenog lica, zajemčenoj odredbom člana 27. stav 3. Ustava, već je odredbom člana 30. stav 3. Ustava zajemčio pritvorenom licu da će o njegovoj žalbi na određivanje pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova. Rokovi određeni na sate su uvek fiksni rokovi i ne mogu se produžavati, čak i kada ističu u vreme kada je za sud neradan dan.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, žalbu na rešenje kojim mu je određen pritvor izjavio preko branioca blagovremeno, dakle u roku od tri dana od dana donošenja rešenja Kpp. 54/15 od 27. februara 2015. godine, a prema navodima ustavne žalbe 2. marta 2015. godine, i da je drugostepeno vanraspravno veće 9. marta 201 5. godine o žalbi odlučilo, odbijajući izjavljenu žalbu i potvrđujući prvostepeno rešenje, koje je braniocu dostavljeno 16. marta 2015. godine, dok nema dokaza da li je i kada uručeno okrivljenom. Dakle, postupak po žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 54/15 od 27. februara 201 5. godine o određivanju pritvora trajao je sedam dana, čime je prekoračen Ustavom zajemčen rok da će se o žalbi odlučiti u roku od 48 časova.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je drugostepeno rešenje o osnovanosti izjavljene žalbe dostavljeno braniocu posle 14 dana od dana odlučivanja, a da nema dokaza da li je uručeno okrivljenom, Ustavni sud je ocenio da su osnovani navodi ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 30. stav 3. Ustava.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe, u postupku po žalbi na rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. 54/15 od 27. februara 201 5. godine povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 30. stav 3. Ustava i ocenio da će se pravično zadovoljenje podnosiocu ostvariti objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, s obzirom na to da je svrha nadoknade nematerijalne štete prevashodno u nematerijalnom zadovoljenju , te je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasni k RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučio kao u prvom delu tačke 1. i u tački 2. izreke.

6. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da podnosilac povred u prava iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da nije postojao osnov za određivanje pritvora iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, smatrajući da nisu postojale okolnosti koje ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke ili saučesnike, s obzirom na to da nije u kontaktu sa predloženim svedocima niti je ikada uticao na njihove iskaze koje su oni davali u parničnom postupku povodom protivtužbe oštećenog privrednog društva protiv podnosioca ustavne žalbe, te da su mu već poznate izjave predloženih svedoka, kao i da nema pristup dokumentaciji oštećenog privrednog društva jer se ona nalazi kod nadležnog javnog tužilaštva i predstavlja obimnu dokaznu građu u spisima predmeta.

Razmatrajući navode ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku ukazuje da je Ustavom utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo odlukom suda, ukoliko su kumulativno ispunjena d va uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Iz iznetog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Upravo na taj način, navođenjem razloga za određivanje pritvora, nadležni sud obrazlaže zašto je pritvor neophodan radi vođenja krivičnog postupka.

Polazeći od navedenih opštih principa i navoda ustavne žalbe, Ustavni sud, pre svega, ukazuje da je u sprovedenom postupku utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 54/15 od 27. februara 2015. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem istog suda Kpp. 54/15 - Kv. 740/15 od 9. marta 201 5. godine, prema podnosiocu ustavne žalbe određen pritvor u trajanju do 30 dana, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje su ukazivale da će ometati postupak uticanjem na svedoke. Kao što je rečeno, odredba člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP propisuje da se pritvor može odrediti licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje, pored ostalog, osobite okolnosti koje ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, što znači da sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, cene kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni uticati na svedoke, tako i opravdanost određivanja mere pritvora zbog njihovog postojanja. U obrazloženju prvostepenog rešenja o određivanju pritvora je navedeno da je sudija za prethodni postupak iz spisa premeta, i to na osnovu dokaza koji su priloženi uz krivičnu prijavu i navedeni u naredbi o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva Kti. 65/15 od 27. februara 2015. godine utvrdio da postoji osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio dva produžena krivična del a zloupotrebe položaja odgovornog lica , od kojih je jedno u saizvršilaštvu.

Viši sud u Beogradu je u osporenom rešenju Kpp. 54/15 - Kv. 740/15 od 9. marta 201 5. godine razloge za određivanje pritvora na osnovu člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP ocenio kao pravilne, s obzirom na to da iz naredbe o sprovođenju istrage proizlazi postojanje osnovane sumnje da je osumnjičeni od lica koja bi trebalo saslušati u svojstvu svedoka zahtevao da osnivaju preduzetničke radnje i preduzeća i da na saokrivljenu V.N. i njega prenesu ovlašćenja za raspolaganje novčanim sredstvima, a koje okolnosti, i po oceni žalbenog veća , predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi osumnjičeni mogao uticati na predložene svedoke i time ometati dalji tok postupka, zbog čega se određivanje pritvora u ovoj fazi postupka pokazuje kao nužna mera radi nesmetanog vođenja postupka.

Imajući u vidu utvrđeno, Ustavni sud smatra da su i prvostepeno i osporeno drugostepeno rešenje zasnovan i na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su oba rešenja doneta u skladu sa Ustavom i odredbama ZKP, odnosno da su nadležni državni organi dali relevantne razloge za određivanje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe . Viši sud u Beogradu je svoje odluke argumentovano obrazložio, navodeći, pored osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, sve okolnosti koje, u konkretnom slučaju, opravdavaju određivanje pritvora prema podnosiocu iz razloga predviđenog članom 211. stav 1. tačka 2) ZKP. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitre rnog i proizvoljnog postupanja.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je navode podnosioca da nisu postojale okolnosti koje bi opravdale određivanje pritvora prema njemu radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, ocenio kao očigledno neosnovane.

Polazeći od toga da je Ustavni sud utvrdio da nisu osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na slobodu iz člana 27. stav 1. Ustava i prava vezanih za određivanje pritvora iz člana 30. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da se ne mogu prihvatiti kao ustavnopravno prihvatljivi razlozi, kojima se argumentovano ukazuje na povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, tvrdnje podnosioca da prema njemu nije trebalo odrediti pritvor jer tužilac nije predložio određivanje pritvora prema saokrivljenoj V.N, iako je ona i nakon prestanka radnog odnosa u oštećenom privrednom društvu nastavila da faktički obavlja poslove za to društvo, te je više u prilici da utiče na svedoke koje treba saslušati.

Stoga je Sud ustavnu žalbu u preostalom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na odlučivanje o pritvoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti