Odluka Ustavnog suda o povredi prava oštećenog na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu oštećenog u krivičnom postupku zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer je postupak zbog nedavanja izdržavanja obustavljen usled zastarelosti. Odbijen je deo žalbe o povredi prava na imovinu, jer se zahtev može ostvariti u parnici.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-261/2007
25.12.2008.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Kristiana Vencla iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. decembra 2008. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Kristiana Vencla i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen u krivičnom predmetu Opštinskog suda u Subotici K 567/04, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu štete koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Kristian Vencl je 17. decembra 2007. godine, preko zastupnika Vladimira Beljanskog, advokata iz Novog Sada, izjavio Ustavnom sudu blagovremenu i dozvoljenu ustavnu žalbu, protiv pravosnažnog rešenja Opštinskog suda u Subotici K 567/04 od 3. septembra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je u krivičnom postupku K 567/04, koji je vođen pred Opštinskim sudom u Subotici protiv Valentina Vencla zbog krivičnog dela izbegavanje davanja izdržavanja, imao svojstvo oštećenog i da je 3. septembra 2007. godine Opštinski sud u Subotici doneo rešenje o obustavljanju navedenog krivičnog postupka usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Donošenjem drugostepenog rešenja po žalbi, postalo je pravosnažno prvostepeno rešenje koje je, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, nezakonito. Navodi da prvostepeni sud nije imao ovlašćenje da van glavnog pretresa donese osporeno rešenje, već je trebalo da otvori glavni pretres ukoliko je za to bilo uslova, odnosno da je u konkretnom slučaju rešenje o obustavi krivičnog postupka usled zastarelosti krivičnog gonjenja, shodno članu 24. tačka 6. Zakonika o krivičnom postupku, trebalo da donese vanraspravno veće Opštinskog suda u Subotici. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, prvostepeni sud je zanemario i ostale odredbe procesnog zakona, nije odlučio o imovinskopravnom zahtevu i o troškovima krivičnog postupka, te je donošenjem osporenog rešenja, Opštinski sud u Subotici povredio njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Opštinski sud u Subotici i Opštinsko javno tužilaštvo u Subotici nisu preduzeli sve potrebne mere kako bi se, od dana podnošenja krivične prijave 20. oktobra 2003. godine pa do dana donošenja osporenog rešenja 3. septembra 2007. godine, postupak u ovoj krivičnopravnoj stvari vodio efikasno i ažurno i okončao pravosnažnom presudom pre nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja. U ustavnoj žalbi se dodaje da je nezakonitom odlukom prvostepenog suda povređeno i žaliočevo pravo na imovinu, budući da Opštinski sud u Subotici nije odlučio o postavljenom imovinskopravnom zahtevu, čime mu je uskraćena mogućnost da od okrivljenog naplati potraživanje koje je stekao na osnovu zakona. Smatra da svojim postupanjem ni na koji način nije doveo do odlaganja bilo kog zakazanog glavnog pretresa, već da je preduzeo sve ne bi li se postupak vodio i okončao što brže. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su rešenjem Opštinskog suda u Subotici K 567/04 od 3. septembra 2007. godine, koje je ispravljeno rešenjem od 6. septembra 2007. godine, povređena Ustavom garantovana prava podnosioca na suđenje u razumnom roku i na imovinu i da poništi osporene akte Opštinskog suda u Subotici.

2. U odgovoru predsednika Opštinskog suda u Subotici navodi se da je pred tim sudom vođen krivični postupak protiv Valentina Vencla zbog krivičnog dela izbegavanje davanja izdržavanja, da je optužni predlog podnet 21. jula 2004. godine i da su u predmetu postupale četiri sudije, te da je poslednja sudija obustavila krivični postupak rešenjem zbog nastupanja apsolutne zastarelosti. Dalje se navodi da nije bilo uslova za donošenje presude, budući da okrivljeni nije saslušan pred postupajućim sudijom i da je sud zbog poštovanja prava okrivljenog na odbranu i prava da iznese nove činjenice u odnosu na poslednji dati iskaz, smatrao neophodnim saslušanje okrivljenog. U odgovoru se navodi da sud nije mogao da odluči o imovinskopravnom zahtevu oštećenog, jer su činjenice vezane za taj zahtev bile sporne među strankama, ali da sud nije time prekludirao, niti ograničio pravo oštećenog da svoj imovinskopravni zahtev ostvari u parnici. U pogledu odluke o troškovima postupka, u odgovoru se navodi da je sud, prema opredeljenom troškovniku punomoćnika oštećenog, rešenjem od 3. septembra 2007. godine dosudio punomoćniku oštećenog na ime troškova zastupanja iznos od 30.600,00 dinara. Kako je u konkretnom slučaju reč o javnoj optužbi zastupanoj od Opštinskog javnog tužilaštva u Subotici koji je jedini legitimisan da pobija rešenje o obustavi postupka, to je sud žalbu oštećenog protiv tog rešenja odbacio kao nedozvoljenu. U odgovoru se dalje navodi da je protekom zakonom propisanog vremena od izvršenja krivičnog dela nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, ali da je sud postupao redovno i efikasno, kao i da je reč isključivo o formi u kojoj je postupak okončan, a da bi po oštećenog posledice bile iste i da je sud doneo odbijajuću presudu. Činjenica da Republičko javno tužilaštvo nije u konkretnom slučaju podiglo zahtev za zaštitu zakonitosti, po mišljenju predsednika Opštinskog suda, takođe govori da nema težih posledica za oštećenog, niti teže povrede zakona. Stoga smatra da je ustavna žalba neosnovana, da je Opštinski sud postupao redovno, ekonomično i efikasno, kao i da nije kompetentan da odgovara na navode iz ustavne žalbe koje se odnose na neažurno postupanje Opštinskog javnog tužilaštva iz Subotice.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Subotici K 567/04 i ustavnom žalbom pobijano rešenje i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Opštinsko javno tužilaštvo u Subotici je 21. jula 2004. godine podiglo optužni predlog protiv Valentina Vencla, zbog osnovane sumnje da je u vremenskom periodu od 1. novembra 2001. godine do 1. septembra 2003. godine u Subotici izbegavao da daje izdržavanje za lice koje je po zakonu bio dužan da izdržava, tako što nije plaćao izdržavanje za svog sina Kristiana Vencla, a koja obaveza je utvrđena pravosnažnom i izvršnom presudom zbog izostanka Opštinskog suda u Zrenjaninu P 1310/90 od 4. oktobra 1990. godine, na iznos od 1200,00 dinara mesečno, čime bi izvršio krivično delo izbegavanje davanja izdržavanja iz člana 119. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.
Podnošenju optužnog predloga je, u periodu od 24. oktobra 2003. godine do 26. maja 2004. godine, prethodilo preduzimanje sledećih istražnih radnji: saslušanje osumnjičenog Valentina Vencla, saslušanje oštećenog Kristiana Vencla, veštačenje i saslušanje veštaka finansijske struke radi utvrđivanja iznosa neplaćenih alimentacija. Istražni sudija Opštinskog suda u Subotici je 26. maja 2004. godine, nakon sprovedenih dopunskih istražnih radnji, dostavio spise predmeta Opštinskom javnom tužilaštvu u Subotici.
U skraćenom krivičnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Subotici postupale su četiri sudije, koje su sudile kao sudije pojedinci.
Prvi sudija je postupao u periodu od 17. septembra 2004. godine do 7. decembra 2004. godine. Glavni pretres zakazan za 19. oktobar 2004. godine odložen je zbog nedolaska uredno pozvanog okrivljenog i njegovog branioca. Na glavnom pretresu održanom 3. novembra 2004. godine saslušan je okrivljeni i doneto rešenje da se glavni pretres nastavi 27. decembra 2004. godine saslušanjem oštećenog. Naredbom sudije od 7. decembra 2004. godine glavni pretres je odložen na neodređeno vreme zbog preraspodele predmeta.
Drugi sudija je postupao u ovom krivičnom predmetu u periodu od 14. marta 2005. godine do 30. avgusta 2005. godine. Glavni pretres, koji je sudija zakazao za 29. mart 2005. godine i 6. maj 2005. godine, odložen je zbog nedolaska okrivljenog koji je izostanke opravdao, dok je sa prvog zakazanog glavnog pretresa izostao i oštećeni. Na glavnom pretresu održanom 3. juna 2005. godine, sudija je doneo rešenje da usled promene postupajućeg sudije glavni pretres počinje iznova, saslušao je okrivljenog i po predlogu zamenika Opštinskog javnog tužilaštva doneo rešenje da se određuje "kontrolno ekonomsko-finasijsko veštačenje na okolnost visine obaveze na ime izdržavanja", a glavni pretres odložio na neodređeno vreme. Ovom glavnom pretresu nije prisustvovao oštećeni koji je izostanak opravdao, uz napomenu da ostaje kod svoje izjave date istražnom sudiji, kao i svih dosadašnjih navoda i predloga. Postupajući sudija Opštinskog suda u Subotici je 3. juna 2005. godine izdao naredbu da se odredi ekonomsko-finansijsko veštačenje putem veštaka, koji je obavezan da u roku od 30 dana od dana prijema spisa dostavi svoj nalaz na okolnosti obaveze okrivljenog da izdržava oštećenog iskazane po mesecima, s tim da se u jednoj varijanti obračuna i kamata. Glavni pretres zakazan za 5. oktobar 2005. godine je naredbom postupajućeg sudije od 30. avgusta 2005. godine odložen na neodređeno vreme zbog promene sudije.
Opštinski sud u Subotici doneo je 7. septembra 2005. godine rešenje da se predmeti, pored ostalih i predmet K 567/04, dodeljuju u rad novom (trećem) sudiji. Ovaj sudija, u periodu od 7. septembra 2005. godine do 18. jula 2006. godine, nije zakazivao glavni pretres.
Opštinski sud u Subotici doneo je 18. jula 2006. godine rešenje da se predmeti, pored ostalih i predmet K 567/04, dodeljuju u rad novom (četvrtom) sudiji, koji je u periodu od 18. jula 2006. godine do 3. septembra 2007. godine osam puta odlagao glavni pretres a da ga nije držao. Razlozi za odlaganje bili su odsustvo okrivljenog (4. oktobar 2006, 22. decembar 2006, 23. februar 2007, 18. april 2007, 10. jul 2007, 27. jul 2007. i 3. septembar 2007. godine) i sprečenost postupajućeg sudije (28. maj 2007. godine). Na zakazani glavni pretres nisu pristupali svedok Veronika Vencl (22. decembar 2006. i 23. februar 2007. godine) i oštećeni (4. oktobar 2006, 22. decembar 2006. i 23. februar 2007. godine).
U navedenom periodu, sudija je 18. aprila 2007. godine, van glavnog pretresa, saslušao svedoka Veroniku Vencl i oštećenog Kristiana Vencla. Opštinsko javno tužilaštvo iz Subotice je urgencijom od 14. septembra 2006. godine predložilo sudu da se zakaže glavni pretres, jer je u pitanju stari predmet. Oštećeni je dopisom od 23. jula 2007. godine ukazao sudu na to da okrivljeni zloupotrebljava svoja procesna prava izbegavanjem da šest puta primi poziv suda i predložio postupajućem sudiji da donese odluku na osnovu iskaza okrivljenog datog istražnom sudiji 25. decembra 2003. godine i iskaza okrivljenog datog na saslušanju pred sudijom 3. novembra 2004. godine. Oštećeni je naročito ukazao da će doći do zastarelosti krivičnog gonjenja jer je u pitanju skraćeni krivični postupak i da mu se, ukoliko sud zaključi glavni pretres bez prisustva javnog tužioca, dostavi primerak presude, kako bi eventualno uložio žalbu.
Sud je naložio da se povodom predloga branioca od 27. jula 2007. godine, radi uređenja optužnog predloga i izjašnjenja o načinu vođenja daljeg postupka, spisi predmeta dostave Opštinskom javnom tužilaštvu iz Subotice, koji je dopisom od 20. avgusta 2007. godine vratilo spise predmeta, uz izjavu da ostaje kod optužnog predloga dostavljenog Opštinskom sudu u Subotici 21. jula 2004. godine.
Na glavnom pretresu zakazanom za 3. septembar 2007. godine sud je rešenjem obustavio postupak u krivičnoj stvari protiv Valentina Vencla zbog krivičnog dela izbegavanje davanja izdržavanja iz razloga nastupanja apsolutne zastareslosti krivičnog gonjenja.
Opštinski sud u Subotici je rešenjem od 6. septembra 2007. godine ispravio rešenje tog suda broj K 567/04 od 3. septembra 2003. godine na taj način što je umesto pouke o pravnom leku u kojoj je bilo navedeno da protiv rešenja nije dozvoljena žalba, uneto "Pouka o pravnom leku: protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 3 dana od dana prijema, Okružnom sudu u Subotici, preko ovog suda". Podnosilac ustavne žalbe je 11. oktobra 2007. godine izjavio žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Subotici K 567/04 od 3. septembra 2007. godine, koje je ispravljeno rešenjem od 6. septembra 2007. godine. Opštinski sud u Subotici je rešenjem K. 567/04 od 26. oktobra 2007. godine odbacio žalbu kao nedozvoljenu.
Podnosilac ustavne žalbe je 12. novembra 2007. godine izjavio žalbu Okružnom sudu u Subotici protiv rešenja Opštinskog suda u Subotici K 567/04 od 26. oktobra 2007. godine, koju je Okružni sud u Subotici rešenjem od 20. novembra 2007. godine odbio kao neosnovanu.
Okružno javno tužilaštvo u Subotici je dopisom od 3. januara 2008. godine tražilo da im se dostavi na uvid predmet K 567/04 i rešenje Okružnog suda u Subotici Kž. 452/07, radi dostavljanja predmeta Republičkom javnom tužilaštvu, zajedno sa mišljenjem o osnovanosti molbe da se podigne zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih rešenja. Republičko javno tužilaštvo je dopisom od 19. marta 2008. godine obavestilo Opštinski sud u Subotici da nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti i vratilo spise predmeta K 567/04.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, a odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
U vreme pokretanja krivičnog postupka na snazi je bio Krivični zakon Republike Srbije („Službeni glasnik SRS”, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 i 42/89, „Službeni glasnik RS”, br. 21/90, 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03) kojim je bilo propisano: da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i da će se ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniti zakon koji je najblaži za učinioca (član 5. st. 1. i 2.); da ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje se ne može preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna (član 103. tačka 7)); da zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kad je krivično delo izvršeno, a da ukoliko posledica krivičnog dela nastupi kasnije, zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je posledica nastupila, kao i da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja (član 104. st. 1. i 6.). Odredba člana 119. stav 1. ovog zakona kojom je bilo propisano krivično delo nedavanje izdržavanja glasi: "Ko ne daje izdržavanje za lice za koje je po zakonu dužno da izdržava, u iznosu i na način kako je to utvrđeno izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine".
Zakonikom o krivičnom postupku (“Službeni list SRJ, br. 70/2001 i 68/2002, Službeni glasnik RS, br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 i 49/2007) propisano je: da u prvostepenim sudovima sudi sudija pojedinac kada je to predviđeno ovim zakonikom (član 21. stav 2.); da kad se primenjuju posebne odredbe o skraćenom postupku, u prvom stepenu sudi sudija pojedinac (član 24. stav 1.); da je mesno nadležan, po pravilu sud na čijem području je krivično delo izvršeno ili pokušano (član 27. stav 1.).
Skraćeni krivični postupak uređen je odredbama čl. 433. do 448. Zakonika. Odredbom član 433. stav 1. Zakonika propisano je da će se u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili zatvor do tri godine, primenjivati odredbe čl. 434. do 448. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, primenjivaće se shodno ostale odredbe ovog zakonika. Odredba člana 441. stav 1. Zakonika propisuje da će sudija odbiti optužni predlog ili privatnu tužbu ako nađe da postoje razlozi za obustavljanje postupka predviđeni u članu 274. stav 1. tač. 1) do 3) Zakonika, a ako su sprovedene istražne radnje - i iz razloga predviđenog u tački 4) tog člana. Član 442. stav 2. Zakonika, pored ostalog, propisuje da će se u pozivu okrivljeni upozoriti da će se glavni pretres održati i u njegovom odsustvu ako za to postoje zakonski uslovi iz člana 445. stav 3. Zakonika. Odredbom člana 354. stav 3. Zakonika propisano je da će presudu kojom se optužba odbija sud izreći ako se krivično gonjenje ne može preduzeti zbog zastarelosti, ili neke druge okolnosti koja trajno isključuje krivično gonjenje.
Odredbom člana 221. Zakonika određeno je značenje pojedinih izraza upotrebljenih u Zakoniku, pored ostalih i to: da je oštećeni lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo (stav 6.); da je tužilac javni tužilac, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac (stav 7.); da je stranka tužilac i okrivljeni (stav 9.). Zakonikom je propisano i da oštećeni i privatni tužilac imaju pravo da u toku istrage ukažu na sve činjenice i da predlažu dokaze koji su od važnosti za krivičnu stvar i njihove imovinskopravne zahteve; da na glavnom pretresu oštećeni i privatni tužilac imaju pravo da predlažu dokaze, postavljaju pitanja optuženom, svedocima i veštacima, da iznose primedbe i objašnjenja u pogledu njihovih iskaza i da daju druge izjave i predloge i da oštećeni, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac imaju pravo da razmatraju spise i razgledaju predmete koji služe kao dokaz, kao i da se oštećenom može uskratiti razmatranje spisa dok ne bude saslušan kao svedok (član 60. st. 1, 2. i 3.). Odredbom člana 67. Zakonika propisano je da su privatni tužilac, oštećeni kao tužilac i oštećeni, kao i njihovi zakonski zastupnici i punomoćnici, dužni da o svakoj promeni adrese ili boravišta obaveste sud, a odredbom člana 96. stav 2. Zakonika - da se oštećeni, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac mogu saslušati kao svedoci. Odredbom član 251. stav 1. Zakonika propisano je da stranke i oštećeni mogu u toku istrage stavljati istražnom sudiji predloge da se preduzmu pojedine radnje.
Članom 133. Zakonika propisane su zajedničke odredbe koje se odnose na mere obezbeđenja prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Odredbe navedenog člana Zakonika propisuju: da su mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka - poziv, dovođenje, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo i pritvor (stav 1.); da će se nadležan sud pridržavati uslova određenih za primenu pojedinih mera, vodeći računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom (stav 2.); da će se ove mere ukinuti po službenoj dužnosti kad prestanu razlozi zbog kojih su preduzete, odnosno zameniće se drugom blažom merom kad za to nastupe uslovi (stav 3.). Odredbama člana 134. Zakonika propisano je da se prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku obezbeđuje njegovim pozivanjem i da poziv okrivljenom upućuje sud (stav 1.), kao i da se okrivljeni poziva dostavljanjem zatvorenog pisma koje, pored ostalog, sadrži upozorenje da će u slučaju nedolaska biti prinudno doveden (stav 2.). Odredbom člana 135. stav 1. Zakonika propisano je da naredbu da se okrivljeni dovede može izdati sud ako se, pored ostalog, nije moglo izvršiti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti očigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva. Član 264. stav 1. Zakonika propisuje da se stranke i oštećeni mogu uvek obratiti pritužbom predsedniku suda pred kojim se vodi postupak zbog odugovlačenja postupka i drugih nepravilnosti u toku istrage. Odredba člana 304. Zakonika propisuje da ako je optuženi uredno pozvan, a ne dođe na glavni pretres niti svoj izostanak opravda, veće će narediti da se prinudno dovede, ako se dovođenje ne bi moglo odmah izvršiti, veće će odlučiti da se glavni pretres ne održi i narediti da se optuženi na idući pretres prinudno dovede, a ako do privođenja optuženi opravda izostanak, predsednik veća će opozvati naredbu o prinudnom dovođenju. Član 307. Zakonika utvrđuje: da ako svedok ili veštak, i pored urednog poziva, neopravdano izostane, veće može narediti da se odmah prinudno dovede (stav 1.); da glavni pretres može početi i bez prisustva pozvanog svedoka ili veštaka, i u tom slučaju veće će u toku glavnog pretresa odlučiti da li usled odsustva svedoka ili veštaka glavni pretres treba prekinuti ili odložiti (stav 2.); da svedoka ili veštaka koji je uredno pozvan a izostanak nije opravdao, veće može kazniti novčanom kaznom do 100.000 dinara, a može narediti da se na novi glavni pretres prinudno dovede (stav 3.).
Odredbe čl. 201. do 212. Zakonika uređuju pitanje imovinsko-pravnog zahteva u krivičnom postupku. Prema članu 205. Zakonika, sud pred kojim se vodi postupak saslušaće okrivljenog o činjenicama navedenim u predlogu i izvideti okolnosti koje su od važnosti za utvrđivanje imovinskopravnog zahteva, sud je dužan da prikupi dokaze i izvidi šta je potrebno za odlučivanje o zahtevu i pre nego što je podnet takav predlog (stav 1.), a ako bi se izviđanjem o imovinskopravnom zahtevu znatno odugovlačio krivični postupak, sud će se ograničiti na prikupljanje onih podataka čije utvrđivanje docnije ne bi bilo mogućno ili bi bilo znatno otežano (stav 2.). Odredbama člana 206. Zakonika propisano je da o imovinskopravnom zahtevu odlučuje sud (stav 1.), kao i da kad sud donese presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija ili kad rešenjem obustavi krivični postupak, uputiće ovlašćeno lice da imovinskopravni zahtev može ostvarivati u parničnom postupku (stav 3).
Član 333. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 46/06 i 49/07), koji se primenjuje od 11. juna 2006. godine, na osnovu člana 555. tog Zakonika, propisuje: da glavni pretres koji je odložen mora iznova početi ako se izmenio sastav veća, ali po saslušanju stranaka veće može odlučiti da se u ovakvom slučaju svedoci i veštaci ne saslušavaju ponovo i da se ne vrši novi uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o saslušanju svedoka i veštaka na ranijem glavnom pretresu, odnosno da se pročita zapisnik o uviđaju (stav 1.); da ako se glavni pretres koji je bio odložen drži pred istim većem, on će se nastaviti, a predsednik veća će ukratko izneti tok ranijeg glavnog pretresa (stav 2.); da ako je odlaganje trajalo duže od četiri meseca, ili ako se glavni pretres drži pred drugim predsednikom veća, glavni pretres mora iznova početi i svi dokazi se moraju ponovo izvesti, osim u slučaju iz st. 4. i 5. ovog člana (stav 3.); da ako je odlaganje glavnog pretresa trajalo duže od četiri meseca, veće može i bez saglasnosti stranaka, odnosno branioca, ali po njihovom saslušanju, odlučiti da se određeni svedoci i veštaci ne saslušavaju ponovo i da se ne vrši novi uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o saslušanju tih svedoka na ranijem glavnom pretresu, odnosno da se pročita zapisnik o uviđaju, ako ponovno preduzimanje tih dokaznih radnji zbog proteka vremena ili iz drugih važnih razloga ne bi imalo svrhe, ili bi dovelo do znatnog odugovlačenja krivičnog postupka (stav 4.); da novi predsednik veća, ako je došlo do promene predsednika veća, može po saslušanju stranaka, tražiti od veća iz člana 24. stav 6. ovog zakonika da svojim rešenjem dopusti da se odstupi od odredbe iz stava 3. ovog člana; da će veće iz člana 24. stav 6. ovog zakonika svojim rešenjem dozvoliti da se određeni svedoci i veštaci ne saslušavaju ponovo i da se ne vrši novi uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o saslušanju tih svedoka i veštaka na ranijem glavnom pretresu, odnosno da se pročita zapisnik o uviđaju, ukoliko ponovno preduzimanje tih dokaznih radnji zbog proteka vremena ili iz drugih važnih razloga očigledno ne bi imalo svrhe, ili bi dovelo do znatnog odugovlačanja krivičnog postupka i bilo suprotno razlozima pravičnosti ili razlozima zaštite svedoka i drugih učesnika u krivičnom postupku (stav 5.).
Član 334. Zakonika iz 2006. godine, pored ostalog, propisuje: da ako glavni pretres traje duže od jednog dana, održava se po pravilu neprekidno svakog radnog dana do okončanja, osim kada to iz važnih razloga nije moguće (stav 1.); da osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakoniku, predsednik veća može prekinuti glavni pretres najduže do 10 dana da bi se pribavili određeni dokazi u kratkom vremenu, radi dodatnog pripremanja optužbe ili odbrane koje je potrebno zbog nastupanja novih važnih okolnosti, koje stranke i branilac nisu mogli predvideti, odnosno ako iz drugih opravdanih razloga pretres ne može da se uspešno okonča (stav 2.); da ako je to potrebno u izuzetnim slučajevima i iz naročito opravdanih razloga, veće može produžiti trajanje prekida glavnog pretresa za još najviše 10 dana, a o razlozima za takvo produženje predsednik veća obaveštava predsednika suda, kome dostavlja obrazloženo rešenje o produženju trajanja prekida (stav 3.); da ako je glavni pretres prekidan više od tri puta, predsednik veća će o tome odmah obavestiti predsednika suda, koji je dužan da preduzme potrebne mere za ubrzanje postupka (stav 4.); da se prekinuti glavni pretres nastavlja uvek pred istim većem (stav 7.); da će se, ako se glavni pretres ne može nastaviti pred istim većem ili ako je prekid glavnog pretresa trajao duže od rokova iz st. 2. i 3. ovog člana, postupiti po odredbama člana 333. ovog zakonika (član 8.).

6. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Ustavni sud je zaključio da se prava garantovana ovom odredbom Ustava prvenstveno odnose na stranke u parničnom postupku i na okrivljenog u krivičnom postupku. Međutim, imajući u vidu citirane odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na pojam, položaj, kao i procesna prava i obaveze oštećenog u krivičnom postupku, Sud je ocenio da se pravo na pravično suđenje u određenim slučajevima mora garantovati i oštećenom u krivičnom postupku.
Naime, oštećeni je Zakonikom definisan kao lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno i njemu je Zakonikom obezbeđen niz procesnih prava, ali i obaveza. Zato je Ustavni sud ocenio da tokom krivičnog postupka, posredno, može biti povređeno neko Zakonikom garantovano pravo oštećenog, te da oštećeni ima pravni interes da se krivični postupak vodi i okonča u razumnom roku garantovanom članom 32. stav 1. Ustava. Sud je utvrdio i da se povreda prava na pravično suđenje oštećenog lica u krivičnom postupku ceni u odnosu na konkretni krivični postupak, u zavisnosti od bića krivičnog dela, kao i činjenice da li je oštećeni u tom krivičnom postupku istakao imovinskopravni zahtev.
U konkretnom slučaju, predmet krivičnog postupka je bila optužba za krivično delo nedavanje izdržavanja, a podnosilac ustavne žalbe je imao položaj oštećenog lica sa imovinskopravnim zahtevom. Zbog toga se, po oceni Ustavnog suda, i oštećenom moralo obezbediti poštovanje Ustavom garantovanog prava na pravično suđenje. Naime, biće krivičnog dela za koje je optužen otac podnosioca ustavne žalbe pretpostavlja postojanje izvršne sudske odluke ili izvršnog poravnanja postignutog pred sudom ili drugim nadležnim organom kojim su utvrđeni način davanja i iznos izdržavanja. Otuda se u krivičnom postupku mora utvrditi da li je optuženo lice izbegavalo da daje izdržavanje na način i u visini utvrđenoj pravosnažnom sudskom presudom.
U vezi sa prethodnim, Ustavni sud je cenio da li je opravdano utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje oštećenog u krivičnom postupku koji je obustavljen zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, što za posledicu ima gubljenje prava države na krivično gonjenje i zaključio da oštećeni u krivičnom postupku ima pravni interes da se pokrenuti krivični postupak od strane ovlašćenog javnog tužioca sprovede i okonča presudom suda.
Sud je razumnost trajanja postupka cenio prema okolnostima konkretnog predmeta, imajući u vidu sledeće kriterijume: složenost predmeta (činjeničnih i pravnih pitanja), ponašanje podnosioca ustavne žalbe, ponašanje državnih organa i značaj spora za podnosioca ustavne žalbe.
U konkretnom slučaju, krivični postupak je vođen protiv okrivljenog Valentina Vencla zbog postojanja osnovane sumnje da je u periodu od 1. novembra 2001. do 1. septembra 2003. godine izvršio krivično delo nedavanje izdržavanja. Optužba je u toku celog postupka zastupana od strane Opštinskog javnog tužioca u Subotici. U postupku su saslušana dva svedoka - oštećeni Kristian Vencl i majka oštećenog Veronika Vencl. Opštinski sud je četiri puta naredbom nalagao veštačenje veštaka finansijske struke, i to na okolnost visine iznosa koji je okrivljeni bio obavezan da plaća oštećenom na ime izdržavanja. Krivični postupak je 6. septembra 2007. godine obustavljen rešenjem Opštinskog suda u Subotici K. 567/04 zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Zastarelost je nastupila jer za krivično delo nedavanje izdržavanja apsolutna zastarelost nastupa nakon 4 godine od dana od kada je delo učinjeno. Optužni predlog je obuhvatao period od 1. novembra 2001. godine do 1. septembra 2003. godine, što ukazuje da je rok zastarelosti počeo da teče 1. septembra 2003. godine, a da je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 1. septembra 2007. godine.
Ustavni sud je našao da konkretan predmet nije naročito složen, kako u pogledu činjenica tako i u pogledu spornih pravnih pitanja koje je trebalo utvrditi u postupku. Naime, Opštinski sud u Subotici je, polazeći od optužnog predloga, trebalo da utvrdi da li je okrivljeni u periodu označenom u optužnom predlogu izbegavao da daje izdržavanje za lice koje je po zakonu bio dužan da izdržava, na način i u iznosu utvrđenom pravosnažnom i izvršnom presudom zbog izostanka Opštinskog suda u Zrenjaninu P 1310/90 od 4. oktobra 1990. godine.
U odnosu na postupanje samog podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da podnosilac svojim ponašanjem nije doprineo odugovlačenju krivičnog postupka. On je u konkretnom krivičnom postupku imao položaj oštećenog čiji je interes, posredno, po službenoj dužnosti zastupalo Opštinsko javno tužilaštvo u Subotici i njemu je, prema citiranim odredbama Zakonika o krivičnom postupku, na raspolaganju bio ograničen broj procesnih prava kojima je mogao da utiče na dinamiku vođenja krivičnog postupka. Podnosilac žalbe je podnescima upućenim Opštinskom sudu u Subotici ukazivao na mogućnost nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja i tražio da taj sud ispita da li okrivljeni zloupotrebljava svoja procesna prava.
U odnosu na ponašanje Opštinskog suda u Subotici, utvrđeno je da je u konkretnom krivičnom postupku postupalo četvoro sudija tog suda. Sud je bio u obavezi da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku. Opštinski sud u Subotici nije tako postupao, jer nije koristio ovlašćenja iz Zakonika o krivičnom postupku. Time je i sam doprineo da postupak traje nerazumno dugo. To potvrđuje činjenica da jedan od postupajućih sudija u periodu od 7. septembra 2005. godine do 18. jula 2006. godine nije zakazivao glavni pretres. Tim postupkom suda direktno je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i načelo utvrđeno članom 16. st. 1. i 2. Zakonika. Osim toga, u periodu od 18. jula 2006. godine do 3. septembra 2007. godine zakazani glavni pretres je osam puta odlagan zbog izostanka okrivljenog. Kod takvog stanja stvari, Opštinski sud je morao ispitati da li ima zloupotrebe procesnih prava od strane okrivljenog i preduzeti zakonom propisane mere kako bi se obezbedilo prisustvo okrivljenog na glavnom pretresu, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.
Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

7. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno ustavno pravo na imovinu.
Ustavni sud je u postupku utvrđivanja postojanja povrede prava na imovinu pošao od ustavne definicije ovog prava, položaja oštećenog sa imovinskopravnim zahtevom i okolnosti konkretnog slučaja. Predmet krivičnog postupka nije bilo raspravljanje i odlučivanje o postavljenom imovinskopravnom zahtevu, odnosno imovinskopravni zahtev je predstavljao sporedni predmet krivičnog postupka, pa se oštećenom u tom smislu nije ni garantovalo da će u ovom postupku ostvariti svoje potencijalno pravo na imovinu. Imajući u vidu krivično delo za koje je okrivljeni optužen, kao i način na koji je vođen konkretan krivični postupak, očigledno je da je Opštinski sud u Subotici smatrao da i ovaj zahtev treba raspraviti u krivičnom postupku. Iako je krivični postupak obustavljen zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, time nije uskraćeno pravo podnosiocu ustavne žalbe da svoj imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku.
8. Povodom zahteva iz ustavne žalbe da se poništi pravosnažno rešenje K 567/04 Opštinskog suda u Subotici, Ustavni sud je našao da je ovaj zahtev neosnovan, jer je predmetnim rešenjem obustavljen krivični postupak zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, te se poništajem rešenja ne bi mogle otkloniti posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava podnosioca ustavne žalbe, obzirom da se krivično gonjenje okrivljenog ni na koji način ne može preduzeti.
Iz tih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da u konkretnom slučaju nema mesta donošenju posebnog naloga o otklanjanju štetnih posledica nastalih povredom prava na suđenje u razumnom roku, ali da saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona ova Odluka Suda predstavlja pravni osnov za podnošenja zahteva za naknadu štete.

9. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/2007), ocenio da ustavnu žalbu treba usvojiti u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a odbiti u preostalom delu.
Na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava oštećenog na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti