Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u šesnaestogodišnjem postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 16 godina i još nije okončan. Zbog neefikasnog postupanja sudova, podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 1600 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2610/2010
14.02.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Milenovića iz Zemuna, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miodraga Milenovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6338/96, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 45474/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1600 eura, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne bake Srbije na da isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Milenović iz Zemuna je 31. maja 2010. godine, preko punomoćnika Zorana Čukića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 45474/10 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6338/96).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 22. oktobra 1996. godine podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu radi utvrđivanja i isplate zakupnine; da do podnošenja ustavne žalbe, dakle skoro 14 godine nije doneta ni prvostepena presuda i da je neizvesno koliko će postupak dalje trajati; da mu je takvim postupanjem nadležnih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Dopunom ustavne žalbe od 24. juna 2011. godine podnosilac je naveo: da je u međuvremenu prvostepeni sud doneo delimičnu presudu kojom je usvojen deo tužbenog zahteva koji se odnosi na površinu stana s tim da se kasnije odluči o delu tužbenog zahteva za doplatu manje plaćene zakupnine; da na taj način sud nedelotvorno postupa i nepotrebno odugovlači postupak; da mu je donošenjem nezakonite delimične presude povređeno pravo na pravično suđenje .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u postupku odlučivanja o ustavnoj žalbi , uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 45474/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 22. oktobra 1996. godine podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv M.Z., radi utvrđivanja i isplate zakupnine.

Pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu održano je 17 ročišta za glavnu raspravu dok 10 ročišta nije bilo održano i to: jedno na predlog tuženog da mu se ostavi rok da odgovori na tužbu; dva zbog nedolaska tuženog, dva iz procesnih razloga, jedno na saglasan predlog parničnih stranaka, jedno na zahtev veštaka da bi se izjasnio o primedbama na njegov nalaz, dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno zbog nedolaska tužioca. Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, veštačenjem od strane veštaka za građevinsku i stambeno komunalnu oblast, uviđajem suda na licu mesta, kao i veštačenjem od strane Javnog preduzeća za stambene usluge i Gradskog zavoda za veštačenje.

Podnosilac ustavne žalbe je 28. maja 2008. godine preinačio tužbeni zahtev u pogledu perioda za koji je traž io plaćanje zakupnine. Do kraja 2009. godine do koga je predmet bio u nadležnosti Prvog opštinskog suda u Beogradu, taj sud nije odlučio.

Uspostavljanjem nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini predmet je dobio broj P. 45474/10 i u nadležnosti je Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu dva ročišta su održana a dva ročišta nije održano zbog nedostatka procesnih uslova.

Delimičnom presud om Prvog osnovnog suda u Beogradu
P. 45474/10 od 13. decembra 2010. godine u stavu prvom izreke utvrđen je broj bodova na konkretnom spornom stanu, a u stavu drugom izreke odbačena je tužba u delu kojim je traženo da sud utvrdi da osporeni stan ima površinu od 94m ².

Podnosilac ustavne žalbe je 24. februara 2011. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude a tuženi je 28. februara 2011. godine izjavio žalbu u odnosu na prvi stav prvostepene presude.

Apelacioni sud u Beogradu je u postupku prethodnog ispitivanja spisa po žalbama stranaka rešenjem Gž. 2435/11 od 12. maja 2011. godine vratio predmet P. 45474/10 Prvom osnovnom sudu u Beogradu na dopunu postupka.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4944/11 od 13. februara 2012. godine u stavu prvom izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno je rešenje sa držano u stavu drugom delimične presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 45474/10 od 13. decembra 2010. godine o odbacivanju tužbe ; u stavu drugom izreke ukinuta je delimična presuda u stavu prvom izreke i u ukinutom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U nastavku postupka pred prvostepenim sudom održano je tri ročišta na kojima je određeno izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka ekonomsko finansijske struke kao i saslušanjem parničnih stranaka. Poslednje ročište je održano 5. septembra 2012. godine i dalje u spisima nema dokaza o daljem postupanju nadležn og suda.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zaloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.), da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.). Takođe i prema Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, i sud je dužan da nastoji da se postuak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen 10 godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe 22. oktobra 1996. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku.

Naime, od podnošenja tužbe 22. oktobra 1996. godine do odlučivanja o ustavnoj žalbi dakle preko 16 godina, postupak i dalje nije okončan što je nerazumno dug period trajanja parničnog postupka kako po praksi Ustavnog suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Od podnošenja tužbe do donošenja delimične prvostepene presude prošlo je 14 godina, dok je drugostepeni sud posle dve godine odlučio tako što je u jednom delu ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Takođe, u navedenom periodu od preko 16 godina pred prvostepenim sudom, prvo nadležnim Prvim opštinskim sudom u Beogradu a zatim Prvim osnovnim sudom u Beogradu bilo je ukupno održano 22 ročišta za glavnu raspravu dok 12 ročišta nije održano i to bez krivice podnosioca.

Po oceni Suda podnosilac nije doprineo trajanju postupka jer se uredno odazivao pozivima suda, postupao je po nalozima suda i pri tom nije zloupotrebljavao svoj a procesna ovlašćenj a.

Takođe, imajući u vidu sam predlog tužbenog zahteva, predmet spora je bio značajan za podnosioca.

Dakle, osporeni parnični postupak traje preko 16 godina i nije okončan, što je nerazumno dug period koji se ničim ne može opravdati. Takođe, Ustavni sud je ocenio da je navedeni postupak relativno složen i iziskivao je razna veštačenja od strane veštaka više struka kao i od državnih organa, međutim ni te okolnosti ne mogu biti opravdanje za trajanje parničnog postupka preko 16 godina, a koji i dalje nije okončan.

Polazeći od navedenog Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem nadležnih sudova u predmetu Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6338/96, a zatim Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 45474/10, podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , te je saglasno odredbi člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi zahteva podnosioca za naknadu materijalne štete, taj zahtev podnosioca ustavne žalbe je preuranjen imajući u vidu da parnični postupak nije okončan.

7. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe u vezi povrede prav a na pravi čno suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da u trenutku podnošenja ustavne žalbe parnični postupak nije bio ni delimično okončan te ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom za ocenu povrede navedenog ustavnog prava. Stoga je u tom delu Ustavna žalba odbačena na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nedostatka pretpostavki predviđenih Ustavom za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Na osnovu iznetog, člana 42b, stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u šesnaestogodišnjem postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti