Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog nedostatka aktivne legitimacije
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu oštećenog kao tužioca i njegovog punomoćnika, jer pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku pripada okrivljenom. Oštećeni nema Ustavom zajemčeno pravo da okrivljeni bude osuđen, te stoga nema aktivnu legitimaciju za podnošenje žalbe.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanka Milojevića i Batice Milojevića, obojice iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Stanka Milojevića i Batice Milojevića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 2876/09 od 11. novembra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Stanko Milojević i Batica Milojević, obojica iz Aleksinca, su 22. decembra 2009. godine Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 2876/09 od 11. novembra 2009. godine, zbog povrede prava iz čl. 21, 22, 32. i 36. Ustava Republike Srbije. Predloženo je da Ustavni sud poništi rešenje Okružnog suda u Nišu Kv. 571/09 i rešenje Vrhovnog suda srbije Kž. 2876/09, ''da se utvrdi verodostojnost četiri vrste falsifikata K. 244/05, Kž. 163/06..., sankcionišu falsifikatori i korisnici istih'', ''otkloniti posledice osude na falsifikate, kojima je Milojević Batica osuđen'', ''nadoknada štete kako materijalne tako i nematerijalne''.
2. Iz odredaba člana 170. Ustava Republike Srbije i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), kojim se saglasno Ustavu uređuje postupak po ustavnoj žalbi, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.
3. Ustavni sud je u sprovednom prethodnom postupku utvrdio da se podnosioci ustavne žalbe Batica Milojević i Stanko Milojević i ovom ustavnom žalbom Ustavnom sudu obraćaju u svojstvu oštećenog kao tužioca i punomoćnika oštećenog u krivičnom postupku u kome je doneta osporena odluka. Takođe, iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da se njome, u suštini, ukazuje da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosiocima ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, te da podnosioci na povredi ovog prava zasnivaju i svoje tvrdnje o povredi ostalih označenih ustavnih prava.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Imajući u vidu svrhu vođenja krivičnog postupka propisanu odredbom člana 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), stav Ustavnog suda je da oštećeni kao tužilac, kao ni privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, ni Ustavom zajemčeno pravo da lice koje je okrivljeno bude i osuđeno. Stoga se oštećeni kao tužilac ne može pozivati na to da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije kojim su odbijene kao neosnovane njegova žalba i žalba njegovog punomoćnika, izjavljene protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Kv. 571/09 od 2. oktobra 2009. godine, a kojim je odbačena optužnica oštećenog kao tužioca, povređeno pravo na pravično suđenje. Ustavni sud posebno ukazuje na to da punomoćnik oštećenog kao tužioca nema svojstvo stranke u krivičnom postupku, već on samo postupa u ime i za račun tužioca, te se stoga uopšte ne može pozivati na povredu ustavnih prava, kako je to navedeno u ustavnoj žalbi.
Kako se tvrdnje o povredi svih ostalih prava suštinski zasnivaju na povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavne žalbe nisu aktivno legitimisani za izjavljivanje ustavne žalbe, jer osporenim aktom nije odlučivano o njihovim Ustavom zajemčenim pravima i slobodama. Ustavni sud je, imajući u vidu sve navedeno, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić