Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog dvadesetogodišnjeg trajanja upravnog postupka za poništaj rešenja o eksproprijaciji. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog neefikasnosti organa i dosuđena naknada nematerijalne štete podnosiocima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, u postupku po ustavnoj žalbi Jagodine Marinković i Siniše Marinkovića, oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. marta 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jagodine Marinković i Siniše Marinkovića i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Odeljenjem za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove – Odsek za imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu u predmetu broj 465-16/1984, 465-4/1995, 465-17/1995, 465-18/1996, 465-21/1996, 465-8/2006, 465-35/2006, 465-30/2008, 465-5/2009, 465-43/2010 i 465-60/11 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jagodina Marinković i Siniša Marinković, oboje iz Beograda, preko punomoćnika Želimira Žunjića iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu, 15. aprila 2015. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove – Odsek za imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu u predmetu broj 465-16/1984, 465-4/1995, 465-17/1995, 465-18/1996, 465-21/1996, 465-8/2006, 465-35/2006, 465-30/2008, 465-5/2009, 465-43/2010 i 465-60/11.

U ustavnoj žalb i se, pored ostalog, navodi: da je upravni postupak za poništaj pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji „broj 465-16/1984 od 2. aprila 1984. godine“ pokrenut 2. oktobra 1996. godine, iz razloga što predmetno zemljište nije privedeno nameni; da je Gradski zavod za veštačenja 20. novembra 1998. godine dostavio nalaz i mišljenje da korisnik eksproprisanog kompleksa parcela, među kojima i k.p. broj 821/1-8, nije priveo zemljište nameni i da su još tada bile utvrđene sve činjenice od značaja za odlučivanje; da je, nakon devet godina, sedam meseci i 16 dana od podnošenja zahteva, prvostepeni organ doneo rešenje kojim je poništio predmetno rešenje o eksproprijaciji, ali je pravo korišćenja vratio opštini Grocka, protivno zakonu; da je drugostepeni organ poništio navedeno rešenje, ali da je u ponovnom postupku prvostepeni organ odlučio na isti način.

Podnosioci ustavne žalbe detaljno iznose dalji tok osporenog upravnog postupka, zaključno sa donošenjem rešenja prvostepenog organa od 1. aprila 2015. godine.

Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu uvida ustavnu žalbu, deo spisa predmeta Odeljenja za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove – Odsek za imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu broj 465-16/1984, 465-4/1995, 465-17/1995, 465-18/1996, 465-21/1996, 465-8/2006, 465-35/2006, 465-30/2008, 465-5/2009, 465-43/2010 i 465-60/11 i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe, kao pravni sledbenici pok. R.M, podneli su 2. oktobra 1996. godine Opštinskoj upravi opštine Grocka zahtev za poništenje pravnosnažnog rešenja Komiteta za privredu i finansije opštine Grocka I-03 broj 465-48 od 12. aprila 1984. godine i vraćanje u svojinu k.p. br. 821/3 i 821/4, obe u KO Vrčin. Navedeni zahtev podnosioci su „obnovili“ 2. februara 2006. godine.

Rešenjem Odeljenja za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove opštine Grocka broj „465-8,35,/06, 465-17/95, 465-18,21/96, 465-16/84,“ od 18. maja 2006. godine poništeno je pravnosnažno rešenje Komiteta za privredu i finansije opštine Grocka broj 465-16/1984 od 2. aprila 1984. godine i vraćeno pravo korišćenja opštini Grocka, pored ostalog, na k.p. br. 821/3 i 821/4, obe u KO Vrčin. U obrazloženju rešenja je navedeno da je, na osnovu nalaza i mišljenja Gradskog zavoda za veštačenja od 24. jula 1998. godine, utvrđeno da na predmetnom kompleksu, kojim su obuhvaćene i sporne katastarske parcele, nisu izvedeni znatniji radovi na objektu radi čije je izgradnje izvršena eksproprijacija Polazeći od toga da su svi raniji sopstvenici izmireni u pogledu naknade za trajne zasade i zemljište, što je dokazano sporazumima o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, zaključenim nakon pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, prvostepeni organ je odlučio da se predmetno zemljište vrati korisniku opštini Grocka.

Drugostepeni organ je rešenjem od 20. marta 2007. godine poništio navedeno rešenje i predmet vratio istom organu na ponovno odlučivanje, istakavši da se imovinsko-pravni odnosi između korisnika eksproprijacije i ranijeg sopstvenika mogu rešavati tek nakon pravnosnažnosti rešenja o poništaju rešenja o eksproprijaciji.

U ponovnom postupku doneto je rešenje od 4. decembra 2007. godine, sa istim dispozitivom, zbog čega je drugostepeni organ rešenjem od 17. aprila 2008. godine poništio i to rešenje, ističući u obrazloženju da je nejasno iz kojih razloga je predmetno zemljište vraćeno u vlasništvo opštini Grocka, imajući u vidu da ona ni pre eksproprijacije nije bila korisnik tog zemljišta.

Prvostepeni organ je rešenjem od 22. septembra 2008. godine poništio predmetno rešenje o eksproprijaciji (stav 1. dispozitiva) i odlučio da će vraćanje isplaćene naknade u revalorizovanoj vrednosti biti predmet posebnog postupka po pravnosnažnosti tog rešenja (stav 2. dispozitiva).

Drugostepeni organ je rešenjem od 13. januara 2009. godine poništio i novodoneto rešenje prvostepenog organa i predmet vratio istom organu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju drugostepenog rešenja je konstatovano da je u stavu 1. dispozitiva pobijanog rešenja prvostepeni organ naveo da se „vraća pravo svojine pravnim sledbenicima ranijeg sopstvenika na spornim parcelama“, što nije saglasno odredbama člana 36. Zakona o eksproprijaciji.

Zaključkom prvostepenog organa broj 465-16/1984, 465-4/1995, 465-17/1995, 465-18/1996, 465-21/1996, 465-8/2006, 465-35/2006, 465-30/2008 i 465-5/2009 od 23. novembra 2009. godine odbačen je zahtev podnosilaca ustavne žalbe za poništenje predmetnog rešenja o eksproprijaciji, a u obrazloženju je ocenjeno da su istekom pet godina od pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji podnosioci izgubili pravo na podnošenje zahteva. Drugostepeni organ je navedeni zaključak poništio rešenjem od 5. novembra 2010. godine, ističući da je prvostepeni organ zanemario činjenicu da su podnosioci zahtev podneli 2. oktobra 1996. godine, dakle, u vreme kada je na snazi bio Zakon o eksproprijaciji iz 1995. godine, pa je potrebno da se o zahtevu odluči primenom odredbe člana 36. stav 5. tog zakona.

Zaključkom prvostepenog organa od 17. januara 2011. godine ponovo je odbačen zahtev podnosilaca ustavne žalbe za poništenje predmetnog rešenja o eksproprijaciji, zbog proteka roka od pet godina od pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, koje je doneto u vreme važenja Zakona iz 1977. godine. Drugostepeni organ je rešenjem od 28. novembra 2011. godine poništio i navedeni zaključak, a tužba privrednog društva „Srbolek“ a.d, u stečaju, iz Beograda, podneta 11. januara 2012. godine protiv navedenog drugostepenog rešenja, odbijena je kao neosnovana presudom Upravno g suda U. 402/12 od 9. oktobra 2014. godine.

U ponovnom postupku prvostepeni organ je doneo rešenje broj 465-16/1984, 465-4/1995, 465-17/1995, 465-18/1996, 465-21/1996, 465-8/2006, 465-35/2006, 465-30/2008, 465-5/2009, 465-43/2010 i 465-60/11 od 1. aprila 2015. godine, kojim je poništio predmetno pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji. Privredno društvo „Srbolek“ a.d, u stečaju, iz Beograda , je 15. aprila 2015. godine izjavilo žalbu p rotiv navedenog rešenja. U dopisu pravostepenog organa od 27. januara 2016. godine navodi se da se kompletni spisi predmeta i dalje nalaze u Ministarstvu finansija, radi odlučivanja o podnetoj žalbi. Iz dopisa prvostepenog organa koji je dostavljen Ustavnom sudu 10. februara 2017. godine proizlazi da je predmetna žalba odbijena i da se spisi predmeta nalaze u Upravnom sudu, koji u predmetu U. 16829/15 odlučuje o tužbi privrednog društva „Srbolek“ a.d, u stečaju, podnetoj protiv navedenog drugostepenog rešenja .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97, 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.) ; da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, a ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor (član 208. stav 2.); da a ko drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak i da je, u tom slučaju, drugostepeni organ dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a naj kasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2.) ; da ako drugostepeni organ utvrdi, pored ostalog, da je pogrešno primenjen pravni propis na osnovu koga se rešava upravna stvar, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (č lan 233. stav 1.).

Odredbom člana 24. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da ako drugostepeni organ nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti upravni spor kao da joj je žalba odbijena (stav 1.); da ako prvostepeni organ protiv čijeg akta je dozvoljena žalba nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po zahtevu, stranka ima pravo da podnese zahtev drugostepenom organu, da protiv rešenja drugostepenog organa stranka može pokrenuti upravni spor, a može ga pod uslovima iz stava 1. ovog člana pokrenuti i ako ovaj organ ne donese rešenje (stav 3.) .

Odredbama člana 36. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 53/95 ), u tekstu koji je važio na dan podnošenja predmetnog zahteva, bilo je propisano: da će se na zahtev ranijeg sopstvenika eksproprisane nepokretnosti, pravosnažno rešenje o eksproprijaciji poništiti ili izmeniti, ako korisnik eksproprijacije u roku od tri godine od pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno od dana zaključenja sporazuma o naknadi, nije izvršio, prema prirodi objekta, znatnije radove na objektu radi čije je izgradnje izvršena eksproprijacija (stav 3.); da i movinsko-pravne odnose između korisnika eksproprijacije i sopstvenika nepokretnosti u slučaju spora rešava redovan sud (stav 7.).

5. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je nedelotvornim postupanjem upravnih organa i Upravnog suda u osporenom upravnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Ustavni sud nalazi da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka u predmetu broj 465-16/1984, 465-4/1995, 465-17/1995, 465-18/1996, 465-21/1996, 465-8/2006, 465-35/2006, 465-30/2008, 465-5/2009, 465-43/2010 i 465-60/11 Odeljenja za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove – Odsek za imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe kojom se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na predmetni upravni postupak, Ustavni sud je na osnovu izloženih činjenica utvrdio da je osporeni postupak započeo 2. oktobra 1996. godine, podnošenjem zahteva podnosilaca ustavne žalbe za poništenje pravnosnažnog rešenja Komiteta za privredu i finansije opštine Grocka I-03 broj 465-48 od 12. aprila 1984. godine i da još nije pravnosnažno okončan.

Ustavni sud je konstatovao da osporeni postupak traje duže od dvadeset godina, što , samo po sebi, ukazuje na to da o predmetnom zahtevu nije odlučeno u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom postupk u nisu postavljala složena činjenična i pravna pitanja, jer je trebalo utvrditi da li je korisnik eksproprijacije u roku od tri godine od pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno od dana zaključenja sporazuma o naknadi, izvršio znatnije radove na objektu radi čije je izgradnje izvršena eksproprijacija.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da oni imaju značajan pravni i materijalni interes da im se vrati nepokretnost koja je pre eksproprijacije bila u vlasništvu njihovog pravnog prethodnika.

Ispitujući postupanje upravnih i sudskih organa u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud nalazi da je prvostepeni organ odgovoran zbog neaktivnosti u najvećem delu postupka, ali konstatuje da drugostepeni organ nije koristio ovlašćenja data Zakonom o opštem upravnom postupku, koja onemogućavaju odugovlačenje postupka od strane prvostepenog organa. Ovaj sud stoga nalazi da je prevashodni uzrok nedopustivo dugog trajanja predmetnog postupka vraćanje predmeta prvostepenom upravnom organu radi ponovnog odlučivanja. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje takvih naloga u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (videti mutatis mutandis, odluku u predmetu Wierciszewska protiv Poljske , broj 41431/98, stav broj 46, od 25. novembra 2003. godine). Ustavni sud, takođe, ističe da je drugostepeni organ, saglasno članu 233. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, mogao svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar, nakon što je utvrdio da je prvostepeni organ pogrešno primenio pravni propis na osnovu koga se rešava upravna stvar. Ustavni sud ocenjuje neefikasnim i postupanje Upravnog suda, jer je upravni spor u kome je odlučivano o tužbi zainteresovanog lica trajao dve godine i deset meseci, pri čemu presudom tog suda nije pravnosnažno okončana predmetna upravna stvar.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, Ustavni sud je najpre konstatovao da su oni podneli zahtev 2. oktobra 1996. godine, te da su ga „obnovili“ 2. februara 2006. godine, propuštajući da u većem delu postupka – u kome prvostepeni organ nije doneo odluku u o njihovom zahtevu, koriste žalbu, a potom i tužbu zbog „ćutanja administracije“. Međutim, imajući u vidu ukupno trajanje osporenog postupka, Ustavni sud nalazi da navedeni doprinos podnosilaca ustavne žalbe trajanju osporenog postupka – koji još nije pravnosnažno okončan, ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za nedelotvorno postupanje organa koji vode postupak .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Odeljenjem za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove – Odsek za imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu u predmetu broj 465-16/1984, 465-4/1995, 465-17/1995, 465-18/1996, 465-21/1996, 465-8/2006, 465-35/2006, 465-30/2008, 465-5/2009, 465-43/2010 i 465-60/11. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu dugo trajanje osporenog postupka, ali i neaktivnost podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku. Ustavni sud je, takođe, uzeo u obzir praksu ovog suda i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. S obzirom na to da je Zakonom o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15) propisan rok od četiri meseca za izvršenje odluke Ustavnog suda kojim je utvrđeno pravo na naknadu materijalne/nematerijalne štete, to je Sud u drugom delu tačke 2. izreke odredio da se dosuđena visina naknade nematerijalne štete podnosiocima ustavne žalbe isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK SUDA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti