Odbijanje ustavne žalbe u izvršnom postupku radi fizičke deobe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja donetih u izvršnom postupku radi fizičke deobe imovine. Utvrđeno je da je postupak sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonima, te da prava podnosioca na pravično suđenje i imovinu nisu povređena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2620/2014
03.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mila Ćirovića iz Nove Varoši, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mila Ćirovića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Prijepolju – Sudska jedinica u Novoj Varoši I. 367/10 od 18. jula 2013. godine i IPV(I). 101/13 od 13. januara 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mile Ćirović iz Nove Varoši podneo je Ustavnom sudu , 21. marta 2014. godine , ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Prijepolju – Sudska jedinica u Novoj Varoši I. 367/10 od 18. jula 2013. godine i IPV (I). 101/13 od 13. januara 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je 2001. godine podnet predlog Opštinskom sudu u Novoj Varoši radi fizičke deobe nepokretne imovine, ali koji predlog je pogrešno preveden kao fizička deoba u izvršnom postupku; da je u konkretnom slučaju trebalo postupati po pravilima vanparničnog postupka radi fizičke deobe, jer se radi o udelu u imovini po osnovu ostavinskog rešenja; da je o žalbama podnosioca i izvršnih dužnika trebalo da odluči Viši sud u Užicu, kao stvarno nadležni žalbeni sud u vanparničnom postupku, a ne veće istog prvostepenog suda.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporena rešenja, a tražio je i naknadu nematerijalne štete i troškove postupka po ustavnoj žalbi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Prijepolju – Sudske jedinice u Novoj Varoši I. 367/10 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Opštinski sud u Novoj Varoši je presudom P. 191/01 od 15. oktobra 2001. godine usvojio tužbeni zahtev tužilaca Ljubice Ilić, Gorana Ilića, Aleksandra Bogdanovića i Ivane Cvetković protiv tuženih Milese Šaponjić, Milana Ćirovića i Mila Ćirovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je utvrdio pravo susvojine tužilaca na nepokretnostima i naložio tuženima da priznaju i dozvole da se tužioci upišu kao suvlasnici kod Službe za katastar nepokretnosti i da putem fizičke deobe izdvoje svoje suvlasničke udele.

Izvršni poverioci Ljubica Ilić, Goran Ilić, Aleksandar Bogdanović i Ivana Cvetković podneli su 30. aprila 2002. godine Opštinskom sudu u Novoj Varoši predlog za izvršenje, na osnovu navedene pravnosnažne i izvršne parnične presude, protiv izvršnih dužnika Milese Šaponjić, Milana Ćirovića i Mila Ćirovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi fizičke deobe nepokretnosti .

Opštinski sud u Novoj Varoši je rešenjem I. 115/02 od 30. aprila 2002. godine usvojio podneti predlog.

Izvršni dužnik Mile Ćirović, ovde podnosilac ustavne žalbe, je podneskom od 7. juna 2004. godine obavestio izvršni sud da su izvršni poverioci svoje suvlasničke udele ugovorom o poklonu preneli njemu u svojinu.

Uvidom u zapisnik sa ročišta od 28. juna 2004. godine utvrđeno je da je izvršni dužnik Mile Ćirović sada označen kao izvršni poverilac.

Nakon tri održana ročišta (12. decembra 2007, 4. februara i 6. marta 2008. godine) na kojima su izvršnom poveriocu i izvršnim dužnicima dostavljeni nalazi i mišljenja sudskih veštaka građevinske, poljoprivredne i geodetske struke, na ročištu od 7. maja 2008. godine je konstatovano da je postignut delimičan sporazum među strankama.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen u predmetu Osnovnog suda u Prijepolju - Sudske jedinice u Novoj Varoši I. 367/10.

U periodu od 3. novembra 2011. godine do 18. jula 2013. godine zakazano je 13 ročišta, pri čemu je održano deset ročišta.

Uviđaj na licu mesta, zajedno sa sudskim veštacima poljoprivredne i šumarske struke , sproveden je 13. septembra 2012. godine.

Zajednički nalaz i mišljenje sudskih veštaka poljoprivredne i šumarske struke dostavljen je sudu 21. septembra 2012. godine.

Osnovni sud u Prijepolju – Sudska jedinica u Novoj Varoši je osporenim rešenjem I. 367/10 od 18. jula 2013. godine odredio fizičku deobu nepokretne imovine, tako što je odredio da izvršnom poveriocu Milu Ćiroviću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, i izvršnim dužnicima pripadaju u (su)svojinu određene nepokretnosti, dok je obustavio postupak fizičke deobe u pogledu određenih nepokretnosti i odredio da će se postupak deobe tih nepokretnosti nastaviti po pravilima civilne deobe u izvršnom postupku, te je ustanovio i sezonske stvarne službenosti. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je navedeno: da je sud za potrebe fizičke deobe izveo dokaze veštačenjem preko veštaka građevinske, poljoprivredne, šumarske i geodetske struke; da je predlog koji su dali veštaci o podeli imovine sasvim relevantan i adekvatan i da se ovakvom deobom u potpunosti zadovoljavaju suvlasnički udeli stranaka, kvalitet i kultura zemljišta, a nije došlo ni do usitnjavanja parcela i da su zadovoljene potrebe i interesi svih deobničara; da se određeni građevinski objekti, s obzirom na suvlasničke udele stranaka, fizički ne mogu podeliti; da s obzirom na to da građevinski objekti nisu fizički deljivi, sud je obustavio fizičku deobu tih objekata i odredio da se postupak deobe objekata sprovede po pravilima Zakona o izvršenju i obezbeđenju, tj. civilnom deobom; da su rešenjem ustanovljene sezonske stvarne službenosti. U pouci o pravnom leku je konstatovano da je protiv ovog rešenja dozvoljeno pravo „žalbe“ veću ovog suda.

Sudsko veće Osnovnog suda u Prijepolju – Sudska jedinica u Novoj Varoši je osporenim rešenjem IPV(I). 101/13 od 13. januara 2014. godine odbilo kao neosnovane „žalbe“ izvršnog poverioca i izvršnih dužnika i potvrdilo rešenje sudije pojedinca. Veće prvostepenog suda je žalbe razmatralo, saglasno ovlašćenju iz člana 372. a u vezi čl. 30. i 388. Zakona o vaparničnom postupku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 222. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji je bio merodavan u trenutku podnošenja predloga za izvršenje, bilo je propisano da sud pred kojim teče izvršni postupak odlučuje, po pravilima imovinskog prava, da li će se deoba izvršiti fizički ili prodajom, ako izvršnom ispravom način deobe nije određen, niti su se stranke o tome sporazumele. Odredbom člana 262. navedenog zakona je bilo propisano da će se postupak izvršenja i obezbeđenja započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona.

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/00, 73/00 i 71/01).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da je izvršna isprava pravnosnažna odluka suda i sudsko poravnanje, kao i drugi akti stranaka koji su zakonom izjednačeni sa sudskim poravnanjem (član 13. stav 1. tačka 1)); da veštačenje u postupku izvršenja nije dozvoljeno (član 30. stav 4.); da će fizičku deobu suvlasničke stvari sud odrediti ako je takva deoba predviđena izvršnom ispravom (član 241. stav 1.); da postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončaće se po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

Odredbama Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 18/05, 85/12 i 45/13) (u daljem tekstu: ZVP) je propisano: da u ovom postupku sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničkih stvari ili imovine (član 148.); da ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe, sud će ih saslušati, izvešće potrebne dokaze, a kad je to nužno i veštačenje, pa će, na osnovu rezultata celokupnog postupka, u skladu sa odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava doneti rešenje o deobi i načinu deobe zajedničke stvari ili imovine, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese zajedničara (član 153. stav 1.); da rešenje o deobi sadrži – predmet, uslove i način deobe, podatke o fizičkim delovima stvari i pravima koji su pripali svakom od zajedničara, kao i njihova prava i obaveze utvrđene deobom i da će rešenjem o deobi sud odlučiti i o načinu ostvarivanja službenosti i drugih stvarnih prava: na delovima stvari, koja je fizički podeljena između zajedničara (član 154.).

5. Ustavni sud ukazuje da je u konkretnom izvršnom postupku odlučivano o načinu deobe predmetnih nepokretnosti. U izvršnom postupku je osporenim rešenjima odlučeno da se vrši fizička deoba određenih nepokretnosti, pri čemu je istovremeno odlučeno da se obustavi postupak fizičke deobe u pogledu određenih nepokretnosti i da se u pogledu tih nepokretnosti sprovede postupak civilne deobe u izvršnom postupku, a na kraju je odlučeno i o stvarnim sezonskim službenostima. Podnosilac ustavne žalbe svoju tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje zasniva na tome da je sud u konkretnom slučaju trebalo da postupa po pravilima fizičke deobe u vanparničnom postupku i da je o žalbama podnosioca i izvršnih dužnika trebalo da odluči Viši sud u Užicu, kao stvarno nadležni žalbeni sud u vanparničnom postupku, a ne veće istog prvostepenog suda.

U vezi sa izloženim, Ustavni sud ukazuje da je u trenutku podnošenja predloga za izvršenje bio na snazi tadašnji Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine koji je u odredbi člana 222. stav 1. propisavao da sud pred kojim teče izvršni postupak odlučuje, po pravilima imovinskog prava, da li će se deoba izvršiti fizički ili prodajom, ako izvršnom ispravom način deobe nije određen. Iz navedene zakonske norme nesumnjivo proizlazi da je sud u izvršnom postupku mogao da odluči da li će se deoba stvari izvršiti fizički ili prodajom, ako je prethodno izvršnom ispravom određena deoba, ali ne i način deobe. U konkretnom slučaju, izvršnom ispravom – pravnosnažnom parničnom presudom je određena deoba stvari. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je u izreci parnične presude konstatovano da će suvlasnici putem fizičke deobe izdvojiti svoje suvlasničke udele, ali ocenjuje da je parnični sud u konkretnom slučaju suštinski odredio samo deobu stvari, ali ne i način deobe, što proizlazi iz obrazloženja same presude. U cilju određenja deobe nepokretnosti sprovedeno je građevinsko, poljoprivredno i geodetsko veštačenje, te su podnosilac ustavne žalbe i izvršni dužnici saslušani na ročištima. Navedeno ukazuje i na to da je podnosilac ustavne žalbe imao na raspolaganju sva ona procesna i materijalna prava koje ima i predlagač u navedenoj vrsti vanparničnog postupka.

U vezi tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je o žalbama podnosioca i izvršnih dužnika trebalo da odluči Viši sud u Užicu, kao stvarno nadležni žalbeni sud u vanparničnom postupku, a ne veće istog prvostepenog suda, Ustavni sud ukazuje da je u septembru mesecu 2011. godine na snagu stupio Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je imao trenutno dejstvo na sam izvršni postupak koji je u toku i da je navedeni zakon kao pravno sredstvo protiv rešenja sudije pojedinca predvideo prigovor o kojem odlučuje trojno veće prvostepenog suda, te da u predmetnom izvršnom postupku nisu mogla da se primenjuju pravila vanparničnog postupka koja regulišu postupak po žalbi. U skladu sa navedenim, u konkretnom slučaju u pouci o pravnom leku rešenja sudije pojedinca konstatovano da se žalba (treba prigovor) izjavljuje veću istog suda, da je u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju o pravnom sredstvu odlučivalo veće istog suda i da je povodom navedenog pravnog sredstva doneta jedna meritorna odluka u kojoj je, po oceni Ustavnog suda, dato jasno, dovoljno i ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje. Sa druge strane, podnosilac ustavne žalbe nije naveo koje konkretno procesne garancije nisu poštovane u postupku po njegovom pravnom sredstvu, a koje su mogle da imaju suštinski uticaj na pravičnost postupka u celini.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima Osnovnog suda u Prijepolju – Sudska jedinica u Novoj Varoši I. 367/10 od 18. jula 2013. godine i IPV (I). 101/13 od 13. januara 2014. godine nisu povređen a prav a na pravično suđenje i na imovinu iz člana 32. stav 1. i iz člana 58. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15).

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

• Už 59/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku
• Už 9203/2014: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku
• Už 4070/2014: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 3639/2012: Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrernog umanjenja potraživanja u izvršnom postupku