Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i nedopuštene ustavne žalbe
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv pravnosnažnih krivičnih presuda je neblagovremen, jer je podnet nakon isteka roka od 30 dana. Deo žalbe protiv rešenja o odbacivanju zahteva za ponavljanje postupka je nedopušten, jer ti akti ne odlučuju o pravima i obavezama.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Zdravkovića iz Blaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. septembra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Gorana Zdravkovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kruševcu K. 77/06 od 23. juna 2008. godine, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 12/10 od 12. februara 2010. godine, rešenja Višeg suda u Kruševcu Kv. 99/10 od 17. marta 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2. 572/10 od 20. aprila 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Goran Zdravković iz Blaca podneo je Ustavnom sudu 28. maja 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Kruševcu K. 77/06 od 23. juna 2008. godine, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 12/10 od 12. februara 2010. godine, rešenja Višeg suda u Kruševcu Kv. 99/10 od 17. marta 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2. 572/10 od 20. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. stav 3. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji podnetu ustavnu žalbu, utvrdi da su mu Okružni sud u Kruševcu, Viši sud u Kruševcu i Apelacioni sud u Kragujevcu povredili označena ustavna prava i da poništi osporene akte. Predložio je i obustavu izvršenja osporenih akata do donošenja odluke o podnetoj ustavnoj žalbi.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Okružnog suda u Kruševcu K. 77/06 od 23. juna 2008. godine, okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine; da je navedenu presudu podnosilac ustavne žalbe primio, kako je navedeno u ustavnoj žalbi, 17. novembra 2008. godine; da su osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 12/10 od 12. februara 2010. godine odbijene kao neosnovane žalbe Okružnog javnog tužioca u Kruševcu i optuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljene protiv osporene presude Okružnog suda u Kruševcu, koja je i potvrđena; da je navedenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu podnosilac primio, kako je naveo, 3. marta 2010. godine; da je osporenim rešenjem Višeg suda u Kruševcu Kv. 99/10 od 17. marta 2010. godine odbačen zahtev osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje krivičnog postupka koji je završen pravnosnažnom presudom u predmetu Okružnog suda u Kruševcu K. 77/06; da je navedeno rešenje podnosilac primio, kako je sam naveo, 19. marta 2010. godine; da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2. 572/10 od 20. aprila 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv navedenog rešenja Višeg suda u Kruševcu.
4. Odlučujući o delu ustavne žalbe u kome su osporene presuda Okružnog suda u Kruševcu K. 77/06 od 23. juna 2008. godine i presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 12/10 od 12. februara 2010. godine, Ustavni sud je imao u vidu utvrđeni pravni stav da je rok za podnošenje ustavne žalbe prekluzivan i da je početak roka određen danom dostavljanja akta donetog po poslednjem iscrpljenom pravnom sredstvu. U krivičnom postupku, prema pravnom stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke po žalbi protiv prvostepene, odnosno drugostepene presude smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Kako je podnosilac ustavne žalbe naveo da mu je osporena drugostepena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 12/10 od 12. februara 2010. godine dostavljena 3. marta 2010. godine, to je Ustavni sud utvrdio da je ustavna žalba, koja je podneta 28. maja 2010. godine, izjavljena po isteku roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i žalbu je u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.
5. Odlučujući o delu ustavne žalbe u kome su osporeni rešenje Višeg suda u Kruševcu Kv. 99/10 od 17. marta 2010. godine i rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2. 572/10 od 20. aprila 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe osporava pojedinačne akte kojima je odlučeno o njegovom zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka pravnosnažno okončanog presudom donetom u predmetu Okružnog suda u Kruševcu K. 77/06. Ustavni sud ocenjuje da osporenim rešenjima nije odlučivano o pravima, obavezama ili o optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe ili o njegovoj krivičnoj odgovornosti, već su osporena rešenje doneta u postupku po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka, podnetom na osnovu odredaba čl. 404. do 414. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09).
Osporena rešenja su akti procesnog karaktera, a ne pojedinačni pravni akti protiv kojih se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti. Ustavni sud je, u konkretnom slučaju, odlučio da je ustavna žalba izjavljena protiv ovih rešenja nedopuštena. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už – 2145/2009 od 21. januara 2010. godine), a odlučujući u ovom predmetu Sud je imao u vidu i istovetan stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X. protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine), prema kome se član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne primenjuje na postupak povodom zahteva za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, jer takav postupak „ne utvrđuje osnovanost bilo kakve krivične optužbe protiv podnosioca“, već samo da li će biti odobreno ponovno suđenje ili ne.
Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić