Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak zbog smetanja poseda, koji po prirodi treba da bude hitan, trajao je osam godina i dva meseca, što je posledica nedelotvornog postupanja sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2625/2010
07.02.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milomira Beševića iz Goračića, opština Lučani, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavne žalba Milomira Beševića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 1617/01 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milomir Bešević iz Goračića, opština Lučani, je 28. maja 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog člano m 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 1617/01.

U ustavnoj žalbi, pored ostalog, navedeno je da je Opštinskom sudu u Čačku bilo potrebno osam godina da utvrdi da je tužba podneta neblagovremeno, a drugostepenom sudu – godinu dana da potvrdi tu odluku. Podnosilac nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete prouzrokovane povredom Ustavom zajemčenog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P. 1617/01 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, podneo je 25. decembra 2001. godine Opštinskom sudu u Čačku tužbu protiv tužen og M.N, zbog smetanja poseda postavljanjem betonskih ivičnjaka uz ivice pristupnog put a 7. decembra 2001. godine , čime je tužilac onemogućen da vozilima ulazi na svoju parcelu u dužini od 35 metara . Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 1617/01.

U odgovoru na tužbu tuženi je istakao da je tužba neblagovremena, jer su ivičnjaci podignuti u avgustu i septembru mesecu. Tužilac je podneskom od 24. maja 2002. godine preinačio tužbu, navodeći da su sporni ivičnjaci postavljeni ranije, ali da je tuženi 7. decembra 201. godine vršio nive laciju pristupnog puta, te da taj put nije podigao do visine ivičnjaka , čime je izvršeno smetanje poseda.

Opštinski sud u Čačku je u ovom predmetu zakazao 32 ročišta, od kojih je 24 održano. U toku postupka izvedeni su dokazi: saslušanje parničnih stranaka, saslušanje svedoka, uviđaj na licu mesta i veštačenje.

Nakon zaključenja glavne rasprave, Opštinski sud u Čačku je 13. aprila 2009. godine doneo rešenje P. 1617/01, kojim je odbacio tužbu tužioca kao neblagovremenu. Protiv ovog rešenja tužilac je 22. maja 2009. godine izjavio žalbu.

Viši sud u Čačku, odlučujući o navedenoj žalbi, doneo je rešenje Gž. 1081/09 od 24. februara 2010. godine, kojom je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Čačku P. 1617/01 od 13. aprila 2009. godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/1977, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud oduči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je predmetni parnični postupak, od podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Čačku 25. decembra 2001. godine, do njegovog pravnosnažnog okončanja, donošenjem presude Višeg suda u Čačku od 24. februara 201 0. godine, trajao osam godina i dva meseca.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem tužbe, a završava donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka.

Navedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da taj postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. S tim uvezi, Ustavni sud ukazuje da je prvostepeni sud rešenjem od 13. aprila 2009. godine odbacio tužbu, nalazeći da je nakon preinačenja od 24. maja 2002. godine, dakle još pre sedam godina, ta tužba neblagovremena.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim postupnjem parničnih sudova u označenom parničnom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakon a o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe i u skladu sa usvojenim stavom o načinu otklanjanja štetnih posledica povrede prava zajemčenog Ustavom, a s obzirom na to da podnosilac nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti