Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko deset godina. Postupak se odnosio na izvršenje privremene mere, što zahteva hitnost. Nalaže se nadležnom sudu da postupak okonča u najkraćem roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2631/2010
23.05.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stojana Dunjića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stojana Dunjića i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 1002/00, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem I. 48750/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stojan Dunjić iz Beograda je 31. maja 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 1002/00. Podneskom od 1. marta 2011. godine podnosilac je obavestio Ustavni sud da se postupak čije trajanje osporava ustavnom žalbom sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 48750/10, dostavljajući istovremeno kopiju zaključka tog suda od 11. februara 2011. godine, kojim je određeno izvršenje privremene mere.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi da je izvršenje privremene mere koje je podnosilac zatražio kod Četvrtog opštinskog suda u Beogradu u predmetu I. 1002/00 obustavljeno rešenjem toga suda od 14. maja 2004. godine, a podnosilac j e tek deset godina kasnije, 29. aprila 2010. godine , dobio rešenje kojim je usvojen njegov prigovor protiv rešenja o obustavljanju postupka; da razuman rok trajanja postupka ne može biti rok od deset godina u kome sud ne postupa. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosilac nije stavio zahtev za naknadu nematerijalne štete o kome bi trebalo da odluči Ustavni sud.

2. Saglasno odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz ustavne žalbe, priložene dokumentacije i spisa predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 48750/10 (ranije predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1002/00), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 15. juna 2000. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podneo predlog za prinudno izvršenje privremene mere, na osnovu rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 88/00 od 9. juna 2000. godine, kojim je određena privremena mera zabrane useljenja dužnika (tužene u parnici) Gordane Radojičić u nadzidani deo bliže označenog tavanskog prostora iznad stana tužioca, tako što se vrši pečaćenje ulaznih vrata na potkrovlju iznad tužiočevog stana, u roku od 24 časa od dana donošenja rešenja, a do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka. Nakon što je po zahtevu suda, punomoćnik podnosioca uredio predlog, Četvrti opštinski sud u Beogradu je 23. juna 2000. godine doneo rešenje I. 1002/00 kojim je dozvolio predloženo izvršenje.

Službeno lice suda je izašlo na lice mesta 17. januara 2001. godine, kada je u stanu zateklo treće lice Snežanu Đurđić, koja se, prema sopstvenoj izjavi, uselila u sporni stan u septembru 2000. godine i koja je priložila fotokopiju rešenja Odeljenja za komunalne i građevinske poslove opštine Stari Grad na ime izvršnog dužnika Gordane Radojičić o odobrenju izvođenja radova na adaptaciji dela tavanskog prostora. Sledeći izlazak na lice mesta je izvršen 22. novembra 2001. godine, kada je isto treće lice priložilo rešenje Sekretarijata za imovinskopravne i građevinske poslove grada Beogada o odbijanju žalbe poverioca Stojana Dunjića na rešenje Odeljenja za imovinskopravne i građevinske poslove opštine Stari grad, koje je već priloženo sudu, a zatim 17. marta 2004. godine, kada izvršenje takođe nije sprovedeno, a u zapisniku je konstatovano da „ne može da se izvrši pečaćenje ulaznih vrata spornog stana koji je useljen“.

Nakon toga, Četvrti opštinski sud u Beogradu je 14. maja 2004. godine doneo rešenje I. 1002/00, kojim je obustavio izvršenje određeno rešenjem tog suda I. 1002/00 od 23. juna 2000. godine. Rešenje je dostavljeno punomoćniku poverioca 16. jula 2004. godine.

Protiv rešenja o obustavi izvršenja poverilac je izjavio prigovor 19. jula 2004. godine. Prigovor je posle više neuspelih pokušaja dostavljanja u toku 2004. i 2005. godine, dostavljen izvršnom dužniku 30. oktobra 2008. godine. Na sednici 19. novembra 2008. godine drugostepeno veće Četvrtog opštinskog suda u Beogradu je odlučilo da spise vrati postupajućem sudiji, kako bi se pribavila potrebna obaveštenja, što je trajalo do 22. jula 2009. godine, a o prigovoru je odlučeno rešenjem I. 213/2008 od 11. septembra 2009. godine. Drugostepenim rešenjem je usvojen prigovor poverioca izjavljen 19. jula 2004. godine i ukinuto rešenje tog suda I. 1002/00 od 14. maja 2004. godine, a predmet vraćen sudu na ponovni postupak. Ovo rešenje je dostavljeno punomoćniku poverioca 29. aprila 2010. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je dopisom od 2. jula 2010. godine pozvao poverioca da dostavi predlog o daljem toku izvršnog postupka, što je ovaj učinio podneskom od 29. oktobra 2010. godine. Službeno lice je izašlo na lice mesta 11. januara 2011. godine, kada je konstatovalo da je u spornom stanu zateklo i dalje isto treće lice, koje je izjavilo da poseduje novo rešenje o odobrenju za izgradnju od opštine Stari Grad koje će naknadno dostaviti sudu. Službeno lice je ponovo izašlo na lice mesta 15. marta 2011. godine, kada je u stanu zatečen izvršni dužnik, koji nije dozvolio ulazak u stan, a u zapisniku je konstatovano da izvršenje nije sprovedeno, pošto je nalog za asistenciju greškom poslat OUP Palilula, umesto OUP Stari Grad.

Izvršni dužnik je 24. marta 2011. godine podneo zahtev za obustavu izvršenja, uz koji je priloženo rešenje Odeljenja za građevinske poslove opštine Stari Grad broj 351-278/08 od 16. decembra 2010. godine. Prvi osnovni sud u Beogradu je, nakon pribavljanja obaveštenja od Odeljenja za građevinske poslove da je rešenje broj 351-278/08 od 16. decembra 2010. godine postalo konačno, rešenjem I. 48750/10 od 25. maja 2011. godine obustavio sprovođenje izvršenja određenog rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1002/00 od 23. juna 2000. godine.

Protiv navedenog rešenja, koje je izvršnom poveriocu dostavljeno 8. juna 2011. godine, poverilac je 13. juna 2011. godine izjavio prigovor, koji je veće Prvog osnovnog suda u Beogradu rešenjem I. 135/2011 od 9. septembra 2011. godine usvojilo, ukinulo ožalbeno prvostepeno rešenje i predmet vratio sudu na ponovni postupak.

Nakon toga, dužnik je 18. oktobra 2011. godine uložio prigovor protiv rešenja I. 135/2011. godine, koji je Prvi osnovni sud u Beogradu odbacio rešenjem I. 48750/10 od 1. decembra 2011. godine, kao nedozvoljen. Spisi predmeta su dostavljeni na uvid Ustavnom sudu 18. januara 2012. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, svakome je zajemčeno pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 15. juna 2000. godine, podnošenjem predloga za izvršenje privremene mere , a da do razmatranja ustavne žalbe izvršni postupak nije okončan.

Sa druge strane, iako je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je našao da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom okončan u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir ukupni period njegovog trajanja. Ovo iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja, u slučaju izvršnog postupka, započinje podnošenjem predloga za izvršenj e, a okončava se sprovođenjem izvršenja ili njegovom pravosnažnom obustavom.

U konkretnom slučaju sudski postupak je do momenta razmatranja ustavne žalbe trajao deset godina i četiri meseca i još uvek nije okončan, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog trajanja, tim pre kada se ima u vidu da se radi o izvršenju privremene mere. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predme tu, ponašanje stranaka u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i značaj predmeta postupka za podnosioca, trajanje sudskog postupka više od deset godina ne može biti opravdano ni jednim od ovih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Pri tome, treba imati u vidu da izvršni postupak predstavlja zakonom uređen postupak u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena izvršnim ispravama, te je i ranije važeći Zakon o izvršnom postupku, kao što to čini i sadašnji Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjujue od 17. septembra 2011. godine, propisivao izuzetno kratke rokove za preduzimanje procesnih radnji, kako bi se obezbedila delotvorna sudska zaštita navedenih prava poverioca, ali i kako se dužnik i drugi učesnici u postupku ne bi izlagali nepotrebnim neprijatnostima i troškovima. Ustavni sud posebno naglašava da neizvršavanje privremene mere u razumnom roku ima za posledicu da ona gubi svaki smisao.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba osnovana i da je u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1002/00, a sada predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 48750/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak u predmetu I. 48750/10 okončao u najkraćem roku.

5. Ustavni sud je, budući da podnosilac ustavne žalbe nije podneo zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ može postići adekvatna i pravična satisfakcija podnosioca ustavne žalbe, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti