Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv presude kojom je usvojena tužba za pobijanje ugovora o kupoprodaji (Actio Pauliana). Sud je zaključio da tumačenje roka za podnošenje tužbe i prekida zastarevanja od strane redovnih sudova nije bilo proizvoljno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2633/2010
25.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Gajića iz Kragujevca, Jelene Radojević iz Jagodine i Predraga Radojevića iz Siokovca, opština Jagodina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Predraga Gajića, Jelene Radojević i Predraga Radojevića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1397/10 od 19. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Gajić iz Kragujevca, Jelena Radojević iz Jagodine i Predrag Radojević iz Siokovca, opština Jagodina su 1. juna 2010. godine, preko punomoćnika Vladana M. Kovačevića, advokata iz Jagodine, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1397/10 od 19. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije, te povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava u odnosu na Predraga Gajića i Jelenu Radojević .

Podnosioci su u ustavnoj žalbi naveli: da je tužba tužioca Dragana Jovanovića iz Jagodine po dneta neblagovremeno protiv podnosioca ustavne žalbe Predraga Gajića, a da podnosioci ustavne žalbe Jelena Radojević i Predrag Radojević nije ni treba lo da b udu tuženi; da su Predrag Gajić i Jelena Radojević zaključili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti 19. jula 2005. godine, a da je tužba protiv njih podneta 26. oktobra 2006. godine, dakle posle isteka roka od jedne godine, ali da je parnica po tužbi protiv ovih podnosilaca, shodno odredbi člana 314. Zakona o parničnom postupku, spojena sa parnicom koja je već tekla protiv Predraga Radojevića povodom iste stvari i da je u jedinstevenom postupku doneta i osporena presuda; da je Apelacioni sud u Kragujevcu prek ršio odredbe člana 283. stav 2. i člana 285. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i odredbu člana 361. stav 2. tačka 3) Zakona o parničnom postupku koja propisuje da sud uvek čini bitnu povredu parničnog postupka ako je odlučio o zahtevu po tužbi koja je podneta posle zakonom propisanog roka; da je nezakonitom odlukom suda podnosiocima ustavne žalbe Predragu Gajiću i Jeleni Radojević oduzeta imovina koju su stekli na zakonit način. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu podnosilaca i poništi osporenu presudu, kao i da odluči o predlogu podnosilaca za odlaganje izvršenja osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Opštinskog suda u Jagodini P. 1044/08 od 7. maja 2009. godine, u stavu prvom izreke delimično je usvojen zahtev tužioca, pa je utvrđeno da je u odnos u na tužioca bez pravne važnosti ugovor o kupoprodaji zaključen između Jelene Radojević i Predraga Gajića, overen pred Opštinskim sudom u Jagodini pod Ov.br. 2400/05 od 19. jula 2005. godine, do vrednosti neotpuštenog potraživanja tužioca utvrđenog pravnosnažnom presudom P. 591/97 od 10. septembra 1997. godine, u visini od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28. novembra 1994. godine do isplate i iznosa od 2.250,00 dinara na ime parničnih troškova , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10. septembra 2007. godine do isplate, tj. do iznosa od 20.399,88 e vra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate, pa se ovo potraživanje tužioca ima naplatiti iz 1/2 idealnog dela nepokretnosti označene u ugovoru, stambenog objekta na katastarskoj parceli broj 1377/1 u KO Voljavče, sa pravom trajnog korišćenja parcele, što je tuženi Predrag Gajić dužan da prizna i trpi. Stavom drugim izreke ove presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je u odnosu na njega bez pravne važnosti navedeni ugovor o kupoprodaji zaključen između Jelene Radojević i Predraga Gajića, i to od vrednosti opisane u stavu prvom izreke, preostalog neotpuštenog duga od 20.399,88 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, do ukupne vrednosti novčanog potraživanja tužioca utvrđenog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Jagodini P. 591/97 od 10. septembra 1997. godine, u visini od 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28. novembra 1994. godine do isplate i troškova postupka od 2.250,00 dinara, te da se do ove vrednosti, ovo novčano potraživanje ima naplatiti iz 1/2 idelanog dela nepokretnosti iz stava prvog izreke i da je tuženi Predrag Gajić dužan to da prizna i trpi. Stavom trećim izreke presude odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca kojom je tražio da se utvrdi da je u odnosu na njega bez pravne važnosti navedeni ugovor o kupoprodaji zaključen između Jelene Radojević i Predraga Gajića, i to do vrednosti novčanog potraživanja navedenog u stavu prvom i drugom izreke, te da se ovo potraživanje ima naplatiti iz vrednosti 1/2 idelanog dela opisane nepokretnosti takođe navedenoj u stavu prvom i drugom izreke, sa pravom trajnog korišćenja ove parcele , što su tuženi Predrag Radojević, Jelena Radojević i SZ „Elmosdom“ dužni da priznaju i trpe da se iz ove nepokretnosti naplati novčano potraživanje tužioca. Stavom četvrtim izreke presude obavezan je tuženi Predrag Gajić da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 107.380,00 dinara, a stavom petim izrke obavezan je tužilac da tuženima Predragu Radojeviću i Jeleni Radojević naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 171.000,00 dinara.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1397/10 od 19. marta 2010. godine, u stavu prvom izreke preinačena je presuda Opštinskog suda u Jagodini P. 1044/08 od 7. maja 2009. godine u stavu prvom izreke, a u stavu trećem izreke u odnosu na tužene Predraga Radojevića i Jelenu Radojević, kao i u stavu četvrtom i petom izreke, tako da glasi: u stavu prvom izrke usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno da je u odnosu na tužioca bez pravne važnosti ugovor o kupoprodaji zaključen između Jelene Radojević i Predraga Gajića, overen pred Opštinskim sudom u Jagodini pod Ov.br. 2400/05 od 19. jula 2005. godine, do vrednosti neotpuštenog potraživanja tužioca utvrđenog pravnosnažnom presudom P. 591/97 od 10. septembra 1997. godine, u visini od 50.000,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28. novembra 1994. godine do isplate i iznosa od 2.250,00 dinara na ime parničnih troškova , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10. septembra 2007. godine do isplate, te se ovo novčano potraživanje tužioca ima naplatiti iz vrednosti ½ idealnog dela nepokretnosti označene u ugovoru, stambenog objekta na katastarskoj parceli broj 1377/1 , u KO Voljavče, sa pravom trajnog korišćenja parcele, što su tuženi Predrag Radojević, Jelena Radojević i Predrag Gajić dužn i da prizna ju i trp e. Stavom drugim izreke ove presude ukinuta je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je utvrđeno da je u odnosu na tužioca bez pravne važnosti ugovor o kupoprodaji nepokretnosi overen kod Opštinskog suda u Jagodini pod Ov. br. 2400/05 od 19. jula 2005. godine, do vrednosti neotpuštenog dela potrživanja tužioca tj. do iznosa od 20.390,88 e vra, u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate, što je tuženi Predrag Gajić dužan da prizna i trpi. Stavom trećim izreke svoje presude drugostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Iz obrazloženja osporene presude proizlazi da tužilac pobija ugovor o kupoprodaji Ov.br. 2400/05 od 19. jula 2005. godine, odnosno raspolaganje iz člana 281. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, što znači da je tužbu za pobijanje morao da podnese u roku od godinu dana od dana kada je ugovor zaključen. Tužilac je tužbu podnetu protiv tuženih Predraga Radojevića i SZ „Elmosdom“, podneskom prvostepenom sudu od 26. maja 2006. godine proširio i na tužene Jelenu Radojević i Predraga Gajića, koji podnesak sadrži tužbeni zahtev da se prema Jeleni Radojević i Predragu Gajiću utvrdi da je u odnosu na tužioca bez pravne važnosti ugovor o kupoprodaji overen pred Opštinskim sudom u Jagodini pod Ov. br. 2400/05 dana 19. jula 2005. godine. Prvostepeni sud nije prihvatio predlog tužioca iz procesnih razloga zbog protivljenja tuženih Jelene Radojević i Predraga Gajića da stupe u parnicu, pa je rešenjem P. 314/05 od 28. avgusta 2006. godine, odlučio da se ne dozvoli proširenje tužbe na nove tužene. Tužilac je protiv prvostepenog rešenja podneo žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Okružnog suda u Jagodini Gž. 2588/06 od 9. oktobra 2006. godine, a po pravnosnažnosti ovog rešenja tužilac je protiv tuženih Jelene Radojević i Predraga Gajića, podneo novu tužbu istom sudu 23. oktobra 2006. godine, koja je zavedena pod brojem P. 1363/06 i združena spisima ove parnice radi jednovremenog suđenja. Drugostepeni sud je zaključio da je 26. maja 2006. godine , došlo do prekida zastarevanja u smislu člana 388. Zakona o obligacionim odnosima, te da je stoga tužba sa istim zahtevom pr otiv tuženih, koju je tužilac podneo sudu 23. oktobra 2006. godine, blagovremeno podneta u smislu člana 285. stav 1. u vezi člana 390. stav 1. i člana 392. st . 1. i 6. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo iz razloga što je rešenje prvostepenog suda P. 314/05 od 28. avgusta 2006. godine, kojim nije dozvoljeno proširenje tužbe na novooznačene tužene, doneto zbog protivljenja tuženih da stupe u parnicu, pa ta odluka nije odluka suda kojom je tužba ili tužbeni zahtev odbačen ili odbijen u smislu člana 389. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, već odluka koja je doneta iz uzroka koji se ne tiče suštine stvari, a u smislu člana 390. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pa kako je tužilac u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti navedenog rešenja, podneo tužbu, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom. Razlozi za podnošenje nove tužbe protiv novooznačenih tuženih, sa istim tužbenim zahtevom, koja je zatim združena istoj toj parnici radi jednovremenog suđenja, leže isključivo u protivljenju tuženih da prihvate prvu tužbu, pa zbog toga ne mogu ići na štetu tužioca, a u korist tuženih koji su stvorili razlog za podnošenje posebne tužbe. Tužilac je da bi naplatio svoje potraživanje u izvršnom postupku iz nepokretnosti dužnika, tuženog Predraga Radojevića, upućen na parnicu radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji. U postupku koji je prethodio donošenju odluke, utvrđeno je : da je tuženi Predrag Radojević sa tuženim SZ „Elmosdom“ zakučio ugovor o kupovini placa radi izgradnje individualnog stambenog objekta od 10. februara 1993. godine; da je tuženi sa SZ „Elmosdom“ 29. septembra 1993. godine zaključio ugovor o građenju kojim je ugovoreno izvođenje građevinskih radova na katastarskoj parceli broj 1371/3 i broj 1371/1 , KO Voljavče ; da je stambena zgrada izgrađena u toku trajanja bračne zajednice tuženih Predraga Radojevića i Jelene Radojević koji su se presudom Opštinskog suda u Jagodini P. 276/02 od 2. aprila 2002. godine razveli ; da su 22. juna 2002. godine Predrag Radojević i Jelena Radojević zaključili sporazum o deobi zajedničke im ovine, nakon čega je izvršena i deoba na taj način što su se sporazumeli da ugovarač Predrag Radojević prizna ugovaraču Jeleni Radojević 15% od zajedničke imovine, a da njemu na ime udela u zajedničkoj imovini bude isplaćen iznos od 10.000 evra, s tim da Jeleni Radojević prizna pravo svojine na celokupnoj nepokretnosti na katastarskoj parceli broj 1371/1, KO Voljavče. Na osnovu zahteva tuženog Predraga Radojevića Upravni odbor SZ „Elmosdom“ se saglasio da se pravo svojin e na stambenoj zgradi po ugovoru od 29. septembra 1993. godine prenese na tuženu Jelenu Radojević koji ugovor o prenosu prava svojine je zaključen 29. juna 200 5. godine između tuženih SZ „Elmosdom“ i Jelene Radojević. Tužena Jelena Radojević je sa tuženim Predragom Gajićem zaključila ugovor o kupoprodaji stambene zgrade 19. jula 2005. godine, koji je overen pred Opštinskim sudom u Jagodini istog dana pod Ov.br. 2400/05 . Sudovi su na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja utvrdili da tužena Jelena Radojević u toku postupka nije dokazala da je stambena zgrada njeno isključivo vlasništvo, niti da je u izgradnju iste uložila imovinu, i da je zbog toga njen udeo u sticanju veći od udela Predraga Radojevića, pa je zaključak sudova da su udeli bračnih drugova u sticanju ove nepokretnosti podjednaki i da imovinu dužnika, odnosno tuženog Predraga Radojevića čini 1/2 idealnog dela navedene stambene zgrade i prava korišćenja placa na kome je sagrađena, te da ni SZ „Elmosdom“ na osnovu ugovora o prenosu prava svojine od 29. juna 2005. godine sa tuženom Jelenom Radojević, nije mogla da prenese pravo svojine na stambenoj zgradi na tuženu, jer stambena zgrada nije bila vlasištvo stambene zadruge, već je samo izvodila građevinske radove, a pravo svojine po osnovu građenja stekli su bračni drugovi Predrag Radojević i Jelena Radojević. Pravne radnje koje je tuženi Predrag Radojević preduzeo posle dospelosti potraživanja tužioca, odnosno posle izvršnosti presude Opštinskog suda u Jagodini P. 591/97 od 10. septembra 1997. godine , koja je postala izvršna 10. januara 1998. godine , u iznosu od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kam atom počev od 28. novembra 1994. godine do isplate i iznosa od 2.250,00 dinara na ime parničnih troškova sa dosuđenom kamatom, preduzete su na štetu poverioca, a u nameri da se osujeti naplata njegovog dospelog potraživanja. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu Opštinskog suda u Jagodini P. 1044/08 od 7. maja 2009. godine, jer je utvrdio da je prvostepeni sud pogrešno izveo zaključak da Predrag Radojević i Jelena Radojević nisu pasivno legitimisani i prema njima je tužbu odbacio. Drugostepeni sud je utvrdio da se tužena Jelena Radojević nalazi u ulozi jedinstvenog suparničara sa tuženim Predragom Gajićem u smislu člana 204. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu postavljeni tužbeni zahtev tužioca, pa se pravne posledice utvrđivanja da je u odnosu na tužioca bez pravne važnosti ugovor o kupoprodaji koji je ona zaključila sa Predragom Gajićem , u svemu protežu i na nju , tako da se zbog prirode pravnog odnosa spor na jednak način mora rešiti i u odnosu na nju kao i na drugog ugovarača Predraga Gajića. Takođe je i tuženi Predrag Radojević pasivno legitimisan, budući da je dužnik u izvršnom postupku i da posledice ove presude mora i on da trpi.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i utvrđuje da pravo svojina može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu ko ja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine; te da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

Zakonom o obligacionim odnosima "Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i Službeni list SRJ", br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99, 44/99) je propisano : da s vaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverilaca; da se smatra da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja (član 280. st. 1. i 2.); da se teretno raspolaganje može pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima i ako je trećem licu sa kojim je ili u čiju je korist pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato (član 281. stav 1.); da se pobijanje može vršiti tužbom ili prigovorom, da se tužba za pobijanje podnosi se protiv trećeg lica sa kojim je, ili u čiju je korist preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih sledbenika, da ako je treći otuđio nekim teretnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija, tužba se može podići protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otuđio poslom bez naknade, tužba se može podići protiv pribavioca i ako on to nije znao (član 283. st. 1 , 2. i 3.); da se tužba za pobijanje može podneti u roku od jedne godine za raspolaganje iz člana 281. stav 1. a za ostale slučajeve u roku od tri godine; rok iz prethodnog stava računa se od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti propuštenu radnju (član 285.); da se zastarevanje prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveričevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja (član 388.); da se isto tako, smatra da nije bilo prekida ako poveričeva tužba ili zahtev bude odbačen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvršenja ili obezbeđenja bude poništena (389. stav 2.); da ako je tužba protiv dužnika odbačena zbog nenadležnosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne tiče suštine stvari, pa poverilac podigne ponovo tužbu u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke o odbacivanju tužbe, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom (član 390. stav 1.); da posle prekida zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre perekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost; zastarevanje koje počinje teći iznova posle prekida, navršava se kad protekne onoliko vremena koliko je zakonom određeno za zastarevanje koje je prekinuto (član 392 . st . 1. i 6.) .

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04 ) bilo je propisano: da tužilac može tužbom obuhvatiti dva ili više tuženih i to tako što će tražiti da tužbeni zahtev bude usvojen prema sledećem tuženom za slučaj da bude pravnosnažno odbijen prema onom koji je u tužbi naveden pre njega, te da na način predviđen u stavu 1. ovog člana može tužilac tužbom obuhvatiti dva ili više tuženih samo ako prema svakom od njih ističe isti zahtev ili ako prema pojedinim od njih ističe različite zahteve koji su u međusobnoj vezi, i ako je isti sud stvarno i mesno nadležan za svaki od zahteva (član 200.); da ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor može rešiti samo na jednak način prema svim suparničarima (jedinstveni suparničari), smatraju se oni kao jedna parnična stranka, tako da se kad pojedini suparničari propuste koju parničnu radnju, dejstvo parničnih radnji koje su izvršili drugi suparničari proteže i na one koji te radnje nisu preduzeli (član 204.); da ako pred istim sudom teče više parnica između istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tužilaca ili raznih tuženih, sve ove parnice mogu se rešenjem suda spojiti radi zajedničkog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje ili smanjili troškovi; za sve spojene parnice sud može doneti zajedničku presudu (član 314. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknute povred e prava na pravično suđenje zajemčen og odredb om člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti i navedenih zakonskih odredaba, Ustavni sud je našao da je osporenu presudu doneo zakonom ustanovljen sud, u granicama svojih nadležnosti, nakon postupka sprovedenog na osnovu odredaba važećeg procesnog zakona.

Ustavni sud konstatuje da tužbu za pobijanje dužnikovih radnji preduzetih na štetu poverilaca (A ctio Pauliana), saglasno odredbama člana 280. st . 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, može podneti svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverilaca i samo ako je pravna radnja koja je preduzeta na štetu poverilaca dovela do toga da usled njenog izvršenja dužnik više nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja. Poverilac može tužbu za pobijanje podneti protiv trećeg lica sa kojim je, ili u čiju je korist preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih sledbenika , ako je treći otuđio nekim teretnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija. Tužba se može podići protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otuđio poslom bez naknade, tužba se može podići protiv pribavioca i ako on to nije znao shodno odredbama člana 283. st . 1, 2. i 3. Zakona o obligacionim odnosima.

Ustavni sud je utvrdio da su osporenom presudom pored Predraga Radojevića, dužnik a u izvršnom postupku, obuhvaćeni i Predrag Gajić i Jelena Radojević, kao jedinstveni suparničari, koje suparničarstvo je zasnovano spajanjem parnica. Drugostepeni sud je imajući u vidu postavljeni tužbeni zahtev tužioca, našao da se pravne posledice utvrđivanja da je u odnosu na tužioca bez pravne važnosti ugovor o kupoprodaji koji je Jelena Radojević zaključila sa Predragom Gajićem, u svemu protežu i na nju, tako da se zbog prirode pravnog odnosa spor na jednak način mora rešiti i u odnosu na nju kao i u odnosu na drugog ugovarača Predraga Gajića. Ustavni sud je konstatovao da, saglasno navedenim odredbama čl ana 200. stav 2. i člana 204. Zakona o parničnom postupku, tužilac može tužbom obuhvatiti dva ili više tuženih samo ako prema svakom od njih ističe isti zahtev ili ako prema pojedinim od njih ističe različite zahteve koji su u međusobnoj vezi, i ako je isti sud stvarno i mesno nadležan za svaki od zahteva.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da se predmet spora zbog prirode pravnog odnosa morao rešiti na jednak način u odnosu na sve tužene, ovde podnosioce ustavne žalbe, primenom odredbe člana 204. Zakona o parničnom postupku, jer se o osnovanosti tužbenog zahteva ne može različito odlučiti, posebno jer su tuženi u ovom sporu više puta raspolagali nepokretnošću za koju su sudovi u toku postupka utvrdili da predstavlja bračnu tekovinu sa podjednakim udelima bračnih drugova iz koje bi tužilac mogao naplatiti svoje potraživanje po pravnosnažnoj presudi Opštinskog suda u Jagodini P. 591/97 od 10. septembra 1997. godine .

Ustavni sud je mišljenja da je Apelacioni sud u Kragujevcu dovoljno jasno obrazložio svoj u odluk u primenjujući relevantne odredbe materijalnog prava, Ustavni sud u navodima podnosi oca ustavne žalbe i dokumentaciji dostavljenoj Sudu, nije utvrdio da ima osnova za ocenu da su materijalnopravni propisi proizvoljno ili nepravično primenjeni na štetu podnosi laca.

Dakle, tvrdnja podnosilaca ustavne žalbe da im je osporenom drugostepenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava predstavlja izraz njihove subjektivne ocene , ali ne i stvarni dokaz o učinjenoj povredi Ustavom zajemčenog prava , pa je sud primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11), odlučio kao u izreci.

6. Ustavni sud konstatuje da rešavanje imovinskih sporova pred sudovima u parničnom postupku nužno ima za posledicu donošenje nepovoljne odluke za jednu od stranaka u sporu. Međutim, činjenica da je jedna od stranaka u imovinskoj parnici neizbežno neuspešna, sama po sebi, nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. Mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona koje se jemči odredbom člana 58. stav 1. Ustava, prvenstveno se odnosi na akte javne vlasti, odnosno mere koje preduzima država u cilju ograničenja ili oduzimanja imovine nekog lica. Za razliku od sporova koji se vode zbog mešanja države u nečiju imovinu, u imovinskim sporovima između pojedinaca, kao što je u ovom slučaju parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, povreda imovinskih prva koja nesporno spadaju u domen građanskih prava prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi sve troje podnosilaca o tome da im je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje, to su neosnovani i navodi podnosilaca Predraga Gajića i Jelene Radojević o povredi prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava .

7. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), 45. tačka 9), i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Rev 9967/2022: Zastarelost potraživanja za naknadu za oduzeto gradsko građevinsko zemljište
• Už 9623/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2104/2010: Odluka Ustavnog suda o odbacivanju tužbe za pobijanje pravnih radnji
• Už 4922/2010: Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku
• Už 2145/2013: Odluka Ustavnog suda o pobijanju dužnikovih pravnih radnji (paulijanska tužba)
• Už 713/2011: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 6494/2014: Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem parničnom postupku