Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe protiv obaveštenja javnog tužilaštva

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao nedopuštenu, jer su osporeni akti javnih tužilaštava obaveštenja o postupanju po pritužbama, a ne pojedinačni akti protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba u smislu Ustava i zakona.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aranke Vujanić iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. septembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Aranke Vujanić izjavljena protiv akta Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu KTR. 286/10 od 15. marta 2010. godine i akta Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu KTR. 33/10 od 5. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Aranka Vujanić iz Novog Sada podnela je Ustavnom sudu 1. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv akta Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu KTR. 286/10 od 15. marta 2010. godine i akta Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu KTR. 33/10 od 5. maja 2010. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih odredbom člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede „prava na preuzimanje krivičnog gonjenja propisanog članom 61. st. 1. i 2. ZKP“.

Podnositeljka ustavne žalbe je zahtevala da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene akte i naloži Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu da podnositeljki „dostavi obaveštenje o odbacivanju krivične prijave Kt. 171/07 od 29. maja 2009. godine, shodno članu 61. stav 1. ZKP sa upućivanjem da može preuzeti krivično gonjenje u skladu sa članom 61. stav 2. ZKP u smislu člana 19. st. 1. i 3. ZKP pred Višim sudom u Novom Sadu“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim aktom Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu KTR. 286/10 od 15. marta 2010. godine, na osnovu člana 73. stav 1. Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima („Službeni glasnik RS“, broj 110/09), obaveštena podnositeljka ustavne žalbe da je njena predstavka na postupanje zamenika Višeg javnog tužioca u Novom Sadu u predmetima Kt. 171/07/09 i Kt. 624/06 neosnovana; da je osporenim aktom Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu KTR. 33/10 od 5. maja 2010. godine obaveštena podnositeljka ustavne žalbe o njenim pritužbama na postupanje Višeg javnog tužioca u Novom Sadu u predmetu KTR. 286/10.

4. Odredbama člana 61. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) propisano je: da kad javni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili kad nađe da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih saučesnika, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje, a da će ovako postupiti i sud ako je doneo rešenje o obustavi postupka usled odustanka javnog tužioca od gonjenja (stav 1.); da oštećeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obaveštenje iz stava 1. ovog člana (stav 2.).

Odredba člana 73. stav 1. Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima propisuje da je javni tužilac dužan da o osnovanosti predstavke ili pritužbe pismeno obavesti podnosioca pritužbe, odnosno predstavke.

Ustavni sud je ocenio da osporeni akti, po svojoj pravnoj prirodi, predstavljaju akte kojima Više javno tužilaštvo u Novom Sadu i Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu pismeno obaveštavaju podnositeljku ustavne žalbe o postupanju po njenim predstavkama, odnosno pritužbama, saglasno navedenoj odredbi Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, osporeni akti nisu pojedinačni pravni akti kojima se odlučuje o pravima, obavezama ili optužbi protiv nekog lica, a protiv kojih bi se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba mogla izjaviti. Ustavni sud je istovetan stav izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1578/2010 od 20. maja 2010. godine).

Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena protiv akata protiv kojih se ne može podneti, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić