Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za uređenje međa, koji traje preko osam godina. Nalaže se okončanje postupka, ali se odbija zahtev za naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2636/2010
04.04.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nazire Jašarević iz Novog Pazara , na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nazire Jašarević i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu R1. 1027/04, sada predmet Osnovnog suda u Novom Pazaru R1. 157/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nazira Jašarević iz Novog Pazara, podnela je 28. maja 2010. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu R1. 1027/04.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da u predmetnom vanparničnom postupku, koji je pokrenut 12. novembra 2004. godine, posle ročišta koje je održano u junu 2005. godine, nisu preduzimane nikakve radnje , zbog čega smatra da joj je povređeno pravo na s uđenje u razumnom roku. Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog ustavnog prava i naloži nadležnom sudu da preduzme mere kako bi se osporeni postupak o končao u najkraćem roku. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne štete , kao i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru R1. 157/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Novom Pazaru R1. 1027/04), pa je pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Predlagač Nazira Jašarević, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 12. novembra 2004. godine sa još četiri lica, podnela Opštinskom sudu u Novom Pazaru predlog za uređenje međa protiv protivnika predlagača B.R. i B.M.

Prvo ročište zakazano je i održano je 4. maja 2005. godine. U daljem toku postupka, održana su još tri ročišta – 3. juna 2005. godine, 2. marta 2006. godine i 3. aprila 2007. godine. Na ročištu održanom 2. marta 2006. godine odlučeno je da se sledeće ročište održi na licu mesta uz učešće geometra. Na sledećem ročištu koje je održano 3. aprila 2007. godine sud je odredio zastoj u postupku "do okončanja postupka pred Službom za katastar nepokretnosti na k.p. 122 KO Banja“.

Nakon donošenja rešenja o zastajanju , u postupku nije preduzeta nijedna radnja, niti su se stranke obraćale sudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Zakonom o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95, 18/05 i 85/ 12), propisano je da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.) .

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku (“ Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja predloga, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11 ), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da sud donosi rešenje o zastajanju sa postupkom po službenoj dužnosti kad odluči da zastane sa postupkom da bi sačekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pružio mogućnost da se preduzme neka radnja u postupku, da u rešenju o zastajanju sa postupkom sud određuje koliko će zastajanje trajati , kao i da sud nastavlja sa postupkom po službenoj dužnosti čim prestanu razlozi koji su izazvali zastajanje sa postupkom (član 219. st. 2, 3. i 5.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj vanparnični postupak pokrenut 12. novembra 2004. godine i da još uvek nije okončan, pri čemu je određen zastoj u postupku rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru R1. 1027/04, donetim na ročištu od 3. aprila 2007 . godine. Dakle, osporeni vanparnični postu pak do sada traje preko osam godina.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe pa nadalje .

U tom smislu, Ustavni sud je kod ocene navoda ustavne žalbe pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. S loženost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka.

Po oceni Ustavnog suda, ne radi se o složenoj pravnoj stvari.

Ispitujući zna čaj predmeta spora za podnositeljku ustavne ž albe, Ustavni sud je našao da, s obzirom na prirodu predloga kojim se traži uređenje međa, na strani podnositeljke postoji interes za efikasno vođenje postupka i donošenje odluke o njenom predlogu .

Analizirajući postupanje nadležnog suda, Ustavni sud konstatuje da je Opštinski sud u Novom Pazaru u periodu od dve godine i pet meseci , do donošenja rešenja o zastajanju sa postupkom, zakazao ukupno četiri ročišta. Pri tome, sud je prvo ročište zakazao šest meseci posle podnošenja predloga, a nakon ročišta koje je održano 3. juna 2005. godine, interval između zakazanih ročišta iznosio je devet, odnosno trinaest meseci, što se, po oceni Ustavnog suda, nikako ne m ože smatrati ažurnim postupanjem. Osim toga, u navedenom periodu nije preduzeta nijedna radnja u cilju utvrđivanja demarkacione linije koja razdvaja susedne parcele . Po oceni Ustavnog suda, prvostepeni sud je i posle donošenja rešenja o zastajanju sa postupkom ponovo ispoljio neefikasnost i nedelotvornost u postupanju. Naime, prvostepeni sud, na čijoj strani je zakonom ustanovljena obaveza da po službenoj dužnosti nastavi postupak čim prestanu razlozi koji su izazavali zastoj, posle donošenja rešenja od 3. aprila 2007. godine, nije preduzeo nijednu radnju kako bi utvrdio da li su prestali razlozi zbog kojih je zastoj određen.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe , Ustavni sud je utvrdio da se njen punomoćnik uredno odazivao pozivima na ročišta. S druge strane, Ustavni sud primećuje da se podnositeljka obratila Ustavnom sudu radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, a da se prethodno nije obraćala nadležnom sudu predlogom za nastavak osporenog vanparničnog postupka, niti bilo kakavim drugim podneskom kojim bi se manifestovala njena zainteresovanost za stadijum u kojem se vanparnični postupak nalazi. Međutim, i pored ovakvog ponašanja podnositeljke ustavne žalbe koja pred nadležnim sudom nije pokazala zainteresovanost za nastavak i okončanje vanparničnog postupka koji se vodi po njenom predlogu, Ustavni sud je našao da je na strani nadležnog suda dužnost da preduzme sve mere kako bi se predmet iz njegove nadležnosti okončao i time pružila sudska zaštita strankama u postupku. Ovo stoga, što je Zakonom o parničnom postupku utvrđena obaveza suda da po službenoj dužnosti nastavi postupak čim prestanu razlozi koji su izazvali zastajanje, što znači da je sud dužan da zatraži izveštaj od nadležnog organa o tome da li je postupak koji je bio razlog za zastoj okončan.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao tački 1. izreke.

6. Kako vanparnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se vanparnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od prirode spora i ispoljene zainteresovanosti podnositeljke ustavne žalbe za tok osporenog postupka pred nadležnim sudom, Ustavni sud smatra da je, u konkretnim okolnostima, samo utvrđivanje povrede prava dovoljno pravično zadovoljenje za podnositeljku u pogledu njenog zahteva za naknadu nematerijalne štete.

U pogledu zahteva za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe , Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti