Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje više od sedam godina. Podnositeljki se dodeljuje naknada nematerijalne štete i nalaže se nadležnom sudu da postupak okonča.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nazire Jašarević iz Novopazarske banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nazire Jašarević i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 28/05 (kasnije pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 574/10) povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nazira Jašarević iz Novopazarske banje je 1. juna 2010. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 28/05 (kasnije broj P. 574/10).

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da postupak koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 28/05 nije okončan i da do podnošenja ustavne žalbe postupak traje pet godina i četiri meseca; da postupajući sudija u ovom predmetu nije preduzimao potrebne mere za ubrzanje postupka , saglasno Sudskom poslovniku i Zakonu o sudijama, i pored više usmenih pritužbi podnositeljke i njenog punomoćnika ; da je poslednje ročište održano 5. jula 2005. godine, da je odloženo na neodređeno vreme i da više nisu zakazivana ročišta. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakla je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11 ) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru P. 574/10 (ranije Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 28/05), te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka je 10. januara 2005. godine sa Bajrušom Rizović, Nedžibom Jašarevićem, Sadijom Nuhović, Safetom Jašarevićem i Muratom Jašarevićem podnela tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru protiv tuženih GP „Razvitak“ iz Novog Pazara i Bajra Mujanovića iz Novog Pazara , kojom je tražila da se prema tuženima utvrdi da su tužioci , na osnovu nasleđa iza smrti oca Aziza Mujanovića, stekli pravo susvojine na katastarskoj parceli broj 3853/2, na mestu Pašino guvno, po kulturi njiva treće klase, površine 9 ari i 49m2, upisano j u posedovnom listu broj 4221 , KO Novi Pazar , te da obaveže tužene da tužiocima predaju u faktičku državinu i na korišćenje navedenu katastarsku parcelu.

Na pripremnom ročištu održanom 12. aprila 2005. godine konstatovano je da je tužba tužilaca neuredna i da u istoj nedostaju adrese tužilaca, kao i adresa drugotuženog. Na istom ročištu sud je doneo rešenje kojim je naloženo punomoćnicima tužilaca da urede tužbu tako što će označiti tačne adrese tužilaca i potpunu adresu drugotuženog.

Tužioci su podneskom od 14. aprila 2005. godine postupili po rešenjeu suda sa ročišta održanog 12. aprila 2005. godine i dostavili adrese za sve tužioce , kao i za drugotuženog.

Ročište zakazano za 9. jun 2005. godine je odloženo radi izjašnjenja tužilaca o odgovor u na tužbu i radi pribavljanja spisa predmeta Okružnog suda u Novom Pazaru P. 255/73 .

Podneskom od 10. juna 2005. godine tužioci su povukli tužbu u odnosu na drugotuženog, a li se punomoćnik drugotuženog, u podnesku od 30. juna 2005. godine, protivio povlačenju tužbe.

Ročište zakazano za 5. jul 2005. godine je odloženo, jer Okružni sud u Novom Pazaru nije postupio po dopisu Opštinskog suda u Novom Pazaru za dostavljanje spisa predmeta P. 255/73.

Ročište zakazano za 19. septembar 2005. godine je odloženo na neodređeno vreme, s tim da se sledeće zakaže po pribavljanju spisa predmeta Okružnog suda u Novom Pazaru P. 255/73.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru P. 574/10 od 26. avgusta 2011. godine preki nut je postupak u ovoj pravnoj stvari usled smrti drugotuženog, s tim da se postupak nastavi kada naslednici drugotuženog preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da s tranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, te da je sud je dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da se postupak prekida kada stranka umre (član 214. tačka 1 )); da će se postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 214. tač. 1)-5) ovog zakona nastavi ti kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine (član 217. stav 1.) ; da će sud u rešenju o izvođenju dokaza odrediti rok do kog će se čekati izvođenje dokaza, ako se prema okolnostima može pretpostaviti da neki dokaz neće moći da se izvede ili da neće moći da se izvede u primerenom roku, ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu, a kad određeni rok protekne, rasprava će se sprovesti bez obzira što određeni dokaz nije izveden (član 226 .).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine. Ustavni sud nalazi da je za ocenu postojanja povrede navedenog ustavnog prava podnositeljke relevantan period od 10. januara 2005. godine, kada je podnela tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru, pa nadalje.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da osporeni parnični postupak do odlučivanja o ustavnoj žalbi traje već više od sedam godina i da se još uvek nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja. Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi , ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosi oca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se postupajući sud izjašnjavao.

Ustavni sud smatra da parnični sud, u ovom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se parnični postupak okončao u razumnom roku . Naime, kako je u toku ovog postupka trebalo da se izvrši uvid u spise drugog predmeta drugostepenog suda, to je prvostepeni sud bio dužan da odrediti rok do koga će se čekati izvođenje navedenog dokaza, a ako je prema okolnostima mogao pretpostaviti da ovaj dokaz neće moći da se izvede ili da neće moći da se izvede u primerenom roku, to je bio u obavezi da kada protekne određeni rok, raspravu sprove de bez obzira što određeni dokaz nije izveden i da okonča parnični postupak .

Prvostepeni sud je odložio na neodređeno vreme ročište za glavnu raspravu zakazano za 19. septembar 2005. godine, radi izvođenja dokaza uvidom u spise predmeta Okružnog suda u Novom Pazaru P. 255/73, a zatim nije preduzimao radnj e u postupku gotovo šest godina. U međuvremenu je umro drugotuženi, što je dovelo do donošenja rešenja o prekidu postupka 26. avgusta 2011. godine.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud nalazi da za nerazumno dugo trajanje osporenog postupka pretežnu krivicu snosi prvostepeni sud, zato što nije preduzeo sve radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se parnični postupak sproveo bez odugovlačenja.

Ustavni sud je ocenio da je i podnositeljka, kao jedna od tužilja u parničnom postupku, u izvesnoj meri doprinela produžavanju trajanja parničnog postupka , jer izuzev usmenih pritužbi nije pismenim podneskom zahtevala zakazivanje ročišta, niti se obraćala predsedniku prvostepenog suda i Nadzornom odboru Vrhovnog suda Srbije pismenim pritužbama na rad postupajućeg sudije. Pored toga, parnični postupak je na samom početku produžen za tri meseca, jer tužba nije sadržala sve neophodne podatke o parničnim strankama, zbog čega je sud naložio njeno uređenje.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Novom Pazaru, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

7 . Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka i fazu u kojoj se ovaj postupak nalazi . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpe la zbog neažurnog postupanja suda, a delimično i svojom krivicom. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenoj pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 42 b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević