Odbačena ustavna žalba kao neblagovremena zbog nedozvoljeno izjavljene revizije

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje ustavne žalbe ne produžava se izjavljivanjem nedozvoljene revizije. Kako je podnosilac reviziju izjavio lično, a ne preko advokata, rok se računao od pravnosnažne drugostepene odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-264/2008
17.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Milenkovića iz Gadžinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Milenkovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 3019/07 od 7. septembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Milenković iz Gadžinog Hana podneo je Ustavnom sudu 25. februara 2008. godine ustavnu žalbu, kojom osporava rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. 3019/07 od 7. septembra 2007. godine.
Podnosilac ustavne žalbe ne navodi Ustavom zajemčeno pravo za koje smatra da mu je povređeno ili uskraćeno osporenim rešenjem, već moli Ustavni sud da ukine „sramno" rešenje kojim je pravnosnažno odbačena njegova tužba podneta u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu, smatrajući da je takav ishod postupka „pokušaj da se prikrije kriminalno vođenje postupka, kako zbog načina vođenja (tako) i dužine trajanja postupka". Podnosilac ustavne žalbe navodi da je 10. oktobra 2007. godine, protiv osporenog rešenja Okružnog suda u Nišu, Vrhovnom sudu Srbije izjavio reviziju koja je rešenjem tog suda Rev. 3131/07 od 28. novembra 2007. godine odbačena kao nedozvoljena „samo iz razloga što je reviziju izjavilo lice koje nije advokat".
2. Ispitujući ispunjenost uslova za dopuštenost ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio sledeće:
Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine i koji u odredbi člana 170. utvrđuje da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu, pri čemu se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, postupak odlučivanja po ustavnoj žalbi uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 84. stav 1. Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. Istovremeno, prelaznim odredbama Zakona, i to člana 113. st. 2. i 3, data je mogućnost izjavljivanja ustavne žalbe i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa i organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje ako je taj akt donet ili radnja izvršena u periodu od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, s tim što je u ovom slučaju rok za izjavljivanje ustavne žalbe 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da su pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe, između ostalog, da su protiv osporenog akta iscrljena pravna sredstva i da je ustavna žalba podneta u Zakonom propisanom roku.
3. Ustavni sud je stanovišta da kada se ustavnom žalbom osporavaju sudske odluke donete u parničnom postupku, revizija predstavlja poslednje pravno sredstvo čijim iscrpljivanjem lice stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe. Međutim, Ustavni sud naglašava da se prethodno izneti stav može odnositi samo na slučajeve u kojima je u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe revizija bila dozvoljeno pravno sredstvo i bila izjavljena na zakonom dozvoljen način.
Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koje su od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari, propisano je da u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti stranku mora zastupati advokat (član 84. stav 2.), kao i da je jedan od slučajeva u kome revizija nije dozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat (član 401. stav 2. tačka 2)). Pravna posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije je, prema članu 401. stav 1. i članu 404. Zakona, njeno odbacivanje.
4. Kako iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosilac ustavne žalbe reviziju nije izjavio na Zakonom o parničnom postupku dozvoljen način, što je imalo za posledicu njeno odbacivanje rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 3131/07 od 28. novembra 2007. godine, to Ustavni sud ocenjuje da se iz ovih razloga rok za podnošenje ustavne žalbe ne može računati od dana kada je podnosiocu dostavljeno revizijsko rešenje Vrhovnog suda Srbije, jer je izjavljivanjem ovog pravnog sredstva na Zakonom nedozvoljen način sam podnosilac ustavne žalbe doveo do prekida u kontinuitetu meritornog odlučivanja o spornom pravnom pitanju i time onemogućio revizijski sud da mu pruži zaštitu prava. Stoga se u konkretnom slučaju rok za izjavljivanje ustavne žalbe može računati samo od dana donošenja pravnosnažne sudske odluke, a ta odluka je upravo osporeno rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. 3019/07 koje je doneto 7. septembra 2007. godine.
S obzirom na nesporno utvrđenu činjenicu da je akt koji se osporava ustavnom žalbom donet i dostavljen podnosiocu ustavne žalbe u periodu od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, a da je ustavna žalba izjavljena 25. februara 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je izjavljena posle isteka roka propisanog odredbom člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačena ustavna žalba kao neblagovremena zbog nedozvoljeno izjavljene revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti