Odbacivanje ustavne žalbe osuđenog lica zbog odbijanja molbe za premeštaj u drugi zatvor

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu osuđenog lica izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda, kojom je potvrđeno rešenje o odbijanju njegove molbe za premeštaj. Sud je utvrdio da premeštaj nije pravo, već mogućnost, te da osporenim aktom nisu povređena navedena ustavna prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubinka Košanina iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ljubinka Košanina izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 5513/09 od 4. novembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ljubinko Košanin iz Beograda, trenutno na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, podneo je Ustavnom sudu 17. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 5513/09 od 4. novembra 2009. godine, zbog povrede načela zaštite nacionalnih manjina, načela ograničenja ljudskih i manjinskih prava, načela zabrane diskriminacije, prava na život, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava na slobodu i bezbednost, prava zajemčenih u vezi sa postupanjem sa licem lišenim slobode, prava na pravično suđenje, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, slobode kretanja, prava na nepovredivost stana, prava na utočište i prava na imovinu, utvrđenih odredbama čl. 14, 20. i 21. i zajemčenih odredbama čl. 24, 25, 27, 28, 32, 34, 39, 40, 57. i 58. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedan od uslova za izjavljivanje ustavne žalbe da se ona podnosi zbog povrede ili uskraćivanja određenog ili određenih Ustavom zajemčenih prava ili sloboda do kojih je došlo pojedinačnim aktom koji se osporava i koje su, s obzirom na svoju Ustavom utvrđenu sadržinu, u vezi sa pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe o kojima je osporenim pojedinačnim aktom odlučivano.

3. Uvidom u presudu Vrhovnog suda Srbije U. 5513/09 od 4. novembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim aktom odbijena tužba podnosioca ustavne žalbe podneta u upravnom sporu protiv rešenja Ministarstva pravde broj 702-01-359/09-05 od 9. jula 2009. godine, kojim je kao neosnovana odbijena njegova žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja Ministarstva pravde – Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, a kojom je odbijena njegova molba za premeštaj iz Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici u kome izdržava kaznu zatvora u ustanovu za izvršenje kazni na teritoriji Kosova i Metohije. Vrhovni sud Srbije je u obrazloženju presude naveo da nalazi da je osporeno rešenje Ministarstva pravde zasnovano na zakonu, jer je tuženi organ u sprovedenom upravnom postupku pravilno ocenio da, u smislu člana 116. stav 3. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, ne postoje opravdani razlozi, uključujući i lične i porodične, za premeštaj tužioca u drugu ustanovu za izvršenje kazni.

Imajući u vidu predmet upravnog spora koji je okončan presudom koja se osporava ustavnom žalbom, te odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS“, broj 85/05), prema kojima osuđeno lice koje se nalazi na izdržavanju kazne zatvora nema pravo da bude premešteno u drugu ustanovu za izvršenje zavodskih sankcija, već samo mogućnost da podnese molbu za premeštaj, a da nadležni organ ceni da li postoje opravdani razlozi za premeštaj, Ustavni sud je, kao prvo, ocenio da se navodi ustavne žalbe da su „odbijanjem prebacivanja žalioca na teritoriju Kosova pod nadzor misije UNMIK-EULEKS“ osporenom presudom povređena njegova ljudska i manjinska prava i slobode, ne može smatrati ustavnopravnim razlogom, jer se ovaj navod ne može dovesti u pravnu vezu sa sadržinom Ustavom zajemčenih prava iz čl. 24, 25, 28. i 32. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva. Ovo posebno imajući u vidu što je sam podnosilac ustavne žalbe u tužbi podnetoj Vrhovnom sudu Srbije kao razlog zbog koga je tražio premeštaj iz Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici naveo da mu je prebivalište uništeno, da je prognan iz mesta prebivanja i da želi da se trajno iseli iz Republike Srbije.

Takođe, Ustavni sud je, polazeći od toga da je podnosilac ustavne žalbe lice koje je pravnosnažno osuđeno i nalazi se na izdržavanju kazne zatvora, utvrdio da osporenim aktom ni na koji način nisu mogla biti povređena njegova prava zajemčena odredbama čl. 27, 34, 39, 40. i 58. Ustava, kao ni pravo iz člana 57. Ustava, pošto se ono jemči samo stranim državljanima.

Konačno, Ustavni sud ukazuje da odredbe člana 14. Ustava ne predstavljaju zajemčeno pravo ili slobodu, već jedno od osnovnih načela na kojima počiva ustavni poredak Republike Srbije. Takođe, ni odredbe čl. 20. i 21. Ustava ne utvrđuju konkretna ljudska ili manjinska prava i slobode, već je reč o načelima u skladu sa kojima se sva zajemčena prava i slobode ostvaruju, te njihova povreda može nastupiti samo u vezu sa povredom određenog Ustavom garantovanog prava ili slobode.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi, te je stoga ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

4. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić