Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji je trajao skoro četiri godine. Sud dosuđuje naknadu nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja nadležnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Holding kompanije „Koka hibro komerc“ d.o.o. „Brojler“, D. Sinkovce, Leskovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „Koka hibro komerc“ d.o.o. „Brojler“ i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u pre dmetu I. 4226/05 povređena prav a podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Holding kompanija „Koka hibro komerc“ d.o.o. „Brojler“, D. Sinkovce, Leskovac, je preko punomoćnika Miodraga Živkovića, advokata iz Leskovca 22. decembra 2009. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 4226/05 i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je izvršni postupak pokrenut pred Opštinskim sudom u Leskovcu 26. decembra 2005. godine radi naplate novčanog potraživanja i da nije okončan do maja 2009. godine , kada je nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak; da je u toku postupka izvršni poverilac tražio da njegovo potraživanje bude obezbeđeno privremenom merom, međutim, rešenje o određivanju privremene mere nije doneto. Zatim je podnosilac detaljno obrazložio činjenično stanje u osporenom postupku , navodeći da mu je pravo na imovinu povređeno jer nije uspeo da ostvari svoje potraživanje. Podnosilac traži „da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da mu je povređeno ustavno pravo iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava zbog dugog trajanja izvršnog postupka koji je prekinut otvaranjem stečaja nad izvršnim dužnikom i da naloži Trgovinskom sudu u Leskovcu da podnosiocu ustavne žalbe prizna razlučno pravo“. Traži i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu P. 4226/05, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 27. decembra 2005. godine podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika G.P. „Rad“, Grdelica, i predlog je usvojen rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 4226/05 od 19. januara 2006.godine.

Prigovor trećeg lica JKP „Grdelica“ na rešenje I. 4226/05 od 19. januara 2006. godine uložen je 27. marta 2008. godine i rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 4226/05 od 10. aprila 2008. godine taj prigovor je odbijen kao neosnovan; na ovo rešenje uložena je žalba trećeg lica i rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 1577/08 od 29. avgusta 2008. godine ukinuto je rešenje I. 4226/05 od 10. aprila 2008. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak; u ponovnom postupku Opštinski sud u Leskovcu je doneo rešenje I. 4226/05 od 10. oktobra 2008. godine; Okružni sud u Leskovcu je rešenjem Gž. 3256/08 od 19. decembra 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika i rešenje Opštinskog suda u Leskovcu I-4226/05 od 10. oktobra 2008. godine potvrdio.

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I-4226/05 od 10. februara 2009. godine izmenjeno je rešenje I . 4226/05 od 10. oktobra 2008. godine, tako što je utvrđena vrednost nepokretnosti izvršnog dužnika u iznosu od 108.654.410 dinara. Odlučujući o žalbi izvršnog dužnika Okružni sud u Leskovcu je rešenjem Gž . 620/09 od 5. marta 2009. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Leskovcu I. 4226/05 od 10. februara 2009. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Izvršni dužnik je zatražio prekid izvršenja usled pokretanja stečajnog postupka rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 6/09 od 20. marta 2009. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 4226/05 od 14. aprila 2009. godine odbijen je kao neosnovan predlog izvršnog dužnika za prekid izvršenja usled pokretanja stečajnog postupka. Izvršni dužnik je uložio žalbu na to rešenje i r ešenjem Gž. 1172/09 od 29. aprila 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika, tako da je rešenje prvostepenog suda I . 4226/05 od 14. aprila 2009. godine potvrđeno. Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem I. 4226/05 od 11. juna 2009. godine prekinuo izvršni postupak po predlogu izvršnog poverioca usled pokretanja stečajnog postupka pred Trgovinskim sudom u Leskovcu, rešenjem stečajnog veća St . 6/09 od 27. aprila 2009. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. stav 2. ); da je sud dužan da predmete uzima u rad redom kako ih je primio, osim ako priroda potraživanja ili posebne okolnosti zahtevaju da se postupi drugačije, da se više izvršnih poverilaca koji ostvaruju svoja novčana potraživanja prema istom izvršnom dužniku i na istom predmetu izvršenja, namiruju onim redom kojim su stekli pravo da se iz tog predmeta namire, osim u slučajevima u kojima je zakonom drugačije određeno (član 6. st. 1. i 2.); da se izvršenje na nepokretnosti sprovodi zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom (član 101.); da će se u javnoj knjizi izvršiti zabeležba rešenja o izvršenju, odnosno drugi odgovarajući upis predviđen propisima o upisu prava na nepokretnostima u javne knjige, da tim upisom izvršni poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine i da izvršni poverilac koji je predložio izvršenje, a nije ranije stekao založno pravo, stiče upisom rešenja o izvršenju pravo da se iz nepokretnosti namiri pre lica koje je docnije steklo na toj nepokretnosti založno pravo ili pravo na namirenje (član 104.); da se, posle upisa rešenja o izvršenju, ne može za namirenje drugog potraživanja istog ili drugog izvršnog poverioca sprovesti poseban postupak izvršenja na istoj nepokretnosti i da izvršni poverilac za čije je potraživanje kasnije određeno izvršenje na istoj nepokretnosti stupa u već pokrenut izvršni postupak (član 105. st. 1. i 2.); da se u postupku izvršenja na nepokretnosti namiruje i založni izvršni poverilac koji nije predložio izvršenje (član 107.); da će na predlog izvršnog poverioca, ako se nepokretnost nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, sud rešenjem dosuditi nepokretnost izvršnom poveriocu i da će se u slučaju iz stava 1. ovog člana smatrati da je izvršni poverilac namiren u visini koja odgovara dve trećine procenjene vrednosti nepokretnosti (član 136.); da se založni poverioci namiruju po redu sticanja založnog prava (član 143. stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud j e utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 26. decembra 2005. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Leskovcu i da do aprila 2009. godine, kada je nad izvršnim dužnikom otvoren postupak stečaja izvršni , postupak nije bio okončan.

S druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je on trajao skoro četiri godin e, do otvaranja stečajnog postupka, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaj a predmetnog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Razmatrajući prirodu zahteva podnosioca ustavne žalbe u ovo j pravno j stvari, Ustavni sud je zaključio da je on četiri godine bio onemogućen da ostvari značajna novčana sredstva koja potražuje od dužnika na osnovu pravnosnažne i izvršne parnične presude, što ukazuje na nesumnjiv materijalni značaj prava za podnosioca.

Ustavni sud smatra da je nedelotvorno postupanje sudova, koji su bili nadležni za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja, prvenstveno uticalo na neopravdano i nerazumno dugo trajanje ovog izvršnog postupka. Najpre, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinskom sudu u Leskovcu trebalo dvadeset dana da odluči o predlogu za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, iako je prema odredbi člana 5. stav 2. Zakona o izvršnom postupku bio dužan da to učini u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga. Analizirajući postupanje suda koji je bio nadležan za sprovođenje izvršenja, a pri tom e uzimajući u obzir da je u ovom postupku određeno prinudno izvršenje prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, Ustavni sud je ocenio da načelo hitnog postupanja iz člana 5. Zakona podrazumeva i dužnost suda da u najkraćem mogućem roku izvrši zabeležbu rešenja o izvršenju u javnu knjigu, jer tim upisom poverilac stiče založno pravo na nepokretnosti dužnika i dobija garanciju da će prodajom nepokretnosti namiriti svoje potraživanje pre drugih lica koja su kasnije stekla slična prava.

Iz iznetih razloga Ustavni sud je ocenio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 4226/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud smatra da navedeni propust sudova da sprovedu izvršenje u korist podnosioca ustavne žalbe u periodu od četiri godin e predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim pravnosnažnom presudom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Takođe, Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovanog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 eura, obračunat e po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnih prava Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi zahteva podnosioca ustavne žalbe „da se naloži Trgovinskom sudu u Leskovcu da podnosiocu prizna razlučno pravo u stečajnom postupku nad izvršnim dužnikom koji se vodi kod Trgovinskog suda u Leskovcu pod brojem St. 6/09“, Ustavni sud je utvrdio da nije nadležan da odlučuje o zahtevima stranaka u stečajnom postupku, te je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nenadležnosti , kao i drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9), Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 24/08, 27/08 i 76/11) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti