Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak pokrenut zbog smrti ćerke podnosioca trajao je skoro 18 godina bez pravnosnažnog okončanja, što predstavlja neefikasno postupanje suda i povredu Ustava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Vasića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miodraga Vasića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 451/08 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se krivični postupak po optužnici podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Vasić iz Beograda izjavio je 23. decembra 2009. godine, preko punomoćnika mr Nemanje Jolovića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 451/08. Prema navodima podnosioca ustavne žalbe, 27. marta 1992. godine došlo je do smrti njegove ćerke O.V.V. nakon lekarske intervencije ubrizgavanjem ozona inekcionim ubodima na sedam mesta. Protiv doktorke L.S. koja je intervenciju sprovela, Treće opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu 15. aprila 1994. godine aktom Kt. 489/92-94 podiglo optužnicu zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 5. u vezi člana 126. stav 3. u vezi stava 1. tada važećeg Krivičnog zakona Republike Srbije. Krivični postupak je obustavljen 19. avgusta 2005. godine rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 989/05 usled odustanka javnog tužioca od daljeg krivičnog gonjenja okrivljene, nakon čega je krivično gonjenje okrivljene preuzeo oštećeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, 12. septembra 2005. godine. Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 1058/05 od 25. maja 2006. godine okrivljena je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo koje joj je stavljeno na teret, a podnosilac ustavne žalbe je pismeni otpravak presude dobio tek u februaru 2008. godine, godinu dana i devet meseci nakon što je glavni pretres završen. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je potom 14. februara 2008. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude koju je Okružni sud u Beogradu rešenjem Kž. 959/08 od 22. maja 2008. godine usvojio, ukinuo presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 1058/05 i predmet vratio na ponovno suđenje. Iako je od događaja koji se odigrao 27. marta 1992. godine, koji je predmet krivičnog postupka, proteklo 17 godina i devet meseci i uskoro će isteći rok za zastarelost vođenja postupka, krivični postupak nije okončan, jer su, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, vremenski razmaci između glavnih pretresa bili veliki, a njegove brojne urgencije bezuspešne.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji i utvrdi da je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo nematerijalnu štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

- Treće opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je aktom Kt. 489/92/94 od 15. aprila 1994. godine, nakon sprovedene istrage, podiglo pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu optužnicu protiv doktorke L.S. zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 5. u vezi člana 126. stav 3. u vezi stava 1. tada važećeg Krivičnog zakona Republike Srbije;

- optužnicom je okrivljenoj stavljeno na teret da je 27. marta 1992. godine, u Beogradu, u ulici Katanićevoj broj 24, u prostorijama preduzeća za pružanje medicinskih usluga DOO „MD-CENTAR“, kao lekar, pri pružanju medicinske pomoći primenila očigledno nepodoban način lečenja i time prouzrokovala pogoršanje zdravstvenog stanja, što je dovelo do nastupanja smrti pacijentkinje O.V.V, jer je u lečenju primenila nedovoljno ispitanu metodu lečenja ozonom, iako je bila svesna da može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držala da će je moći sprečiti ili da ona neće nastupiti, te je inekcionim ubodima na sedam mesta na telu oštećene ubrizgavala ozon, što je dovelo do prodiranja gasa u srčane šupljine, te prestanka rada srca, krvotoka i disanja;

- Treće opštinsko javno tužilaštvo je 10. avgusta 2005. godine odustalo od daljeg krivičnog gonjenja okrivljene, a Treći opštinski sud u Beogradu je rešenjem K. 989/05 od 19. avgusta 2005. godine protiv okrivljene obustavio krivični postupak;

- podnosilac ustavne žalbe je 12. septembra 2005. godine preuzeo krivično gonjenje okrivljene za krivično delo koje je bilo navedeno u optužnici u svojstvu oštećenog kao tužioca;

- Treći opštinski sud u Beogradu je 23. maja 2006. godine doneo presudu K. 1058/05 kojom je okrivljenu oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo koje joj je stavljeno na teret;

- punomoćnik oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, primio je prvostepenu presudu 4. februara 2008. godine i protiv iste je izjavio žalbu Okružnom sudu u Beogradu:

- Okružni sud u Beogradu je 22. maja 2008. godine doneo rešenje Kž. 959/08 kojim je uvažio žalbu, ukinuo presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 1058/05 od 22. maja 2006. godine i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- u obrazloženju navedenog rešenja Okružni sud u Beogradu, pored ostalog, navodi da prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri usaglasio nalaze veštaka dr N.D. i komisije veštaka Vojno medicinske akademije o odlučnoj činjenici – načinu na koji je gas dopro do desnog srca, te da će u ponovljenom postupku prvostepeni sud pre svega pokušati da usaglasi u potpunosti nalaze veštaka, pa ukoliko ne uspe, odrediće veštačenje putem sudsko-medicinskog odbora, da bi tek potom bio u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku;

- Treći opštinski sud u Beogradu je u ponovnom postupku doneo naredbu za veštačenje i odredio komisijsko veštačenje od strane veštaka medicinske struke i spise predmeta K. 451/08 dostavio Sudsko-medicinskom odboru Medicinskog fakulteta u Novom Sadu 15. januara 2009. godine;

- Sudsko-medicinski odbor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu je 24. aprila 2009. godine vratio Trećem opštinskom sudu u Beogradu spise predmeta K. 451/08, uz napomenu da nisu u mogućnosti da oforme relevantnu komisiju veštaka;

- Treći opštinski sud u Beogradu je 30. juna 2009. godine dostavio spise predmeta K. 451/08 na ponovno veštačenje.

Sledom iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu oštećenog kao tužioca, pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu, 12. septembra 2005. godine preuzeo krivično gonjenje protiv okrivljene L.S, nakon odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja, zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 4. u vezi člana 126. stav 3. u vezi stava 1. tada važećeg Krivičnog zakona Republike Srbije, zbog događaja koji se odigrao 27. marta 1992. godine, kao i da krivični postupak nije okončan.

4. Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) propisano je da ako javni tužilac nađe da nema osnova za pokretanje ili produženje krivičnog postupka, na njegovo mesto može stupiti oštećeni kao tužilac, pod uslovima određenim ovim zakonikom (član 19. stav 3.); da ako je javni tužilac odustao od optužnice, oštećeni može, preuzimajući gonjenje, ostati pri podignutoj optužnici ili podići novu (član 61. stav 3.); da oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima javni tužilac, osim onih koja pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu (član 64. stav 1.); da je oštećeni lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo, a da svojstvo tužioca u krivičnom postupku ima javni tužilac, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac (član 221. tač. 6) i 7)).

5. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 451/08, odnosno da je, saglasno zakonu, nakon odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja preuzeo krivično gonjenje okrivljene u tom krivičnom postupku, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac aktivno legitimisan za izjavljivanje ustavne žalbe u cilju zaštite Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku (član 32. stav 1.). Postojanje zakonom predviđene mogućnosti da podnosilac ustavne žalbe pokrene parnični postupak za naknadu štete protiv okrivljene, po oceni Ustavnog suda, ne dovodi u pitanje njegov interes da se u krivičnom postupku, koji je u svojstvu oštećenog kao tužioca nastavio da vodi pred nadležnim sudom, odluči o krivičnoj odgovornosti okrivljene. Sud je pri tome imao u vidu i odredbu člana 13. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04), kojom je propisano da je u parničnom postupku sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim.

6. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene razumnog roka suđenja treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 15. aprila 1994. godine, kada je nakon sprovedene istrage Treće opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu podiglo optužnicu.

Razumnost dužine trajanja postupka mora se procenjivati u svakom konkretnom slučaju, prvenstveno imajući u vidu sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca predstavke i ponašanje nadležnih organa vlasti, kao i koja je važnost predmeta raspravljanja za podnosioca predstavke.

Ceneći navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak do podnošenja ustavne žalbe, 23. decembra 2009. godine, neprekidno vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu zbog događaja koji se odigrao 27. marta 1992. godine i da još uvek nije pravnosnažno okončan. Postupak je nakon sprovedene istrage vođen po optužnici Trećeg opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu i nakon što je javni tužilac odustao od optužnice 19. avgusta 2005. godine, oštećeni, ovde podnosilac ustavne žalbe je preuzeo krivično gonjenje ostavši pri podignutoj optužnici. Za svo vreme trajanja postupka doneta je samo jedna presuda i to 25. maja 2006. godine, koja je otpravljena strankama nakon godinu i po dana od donošenja i ukinuta rešenjem Okružnog suda u Beogradu 22. maja 2008. godine. Podnosilac ustavne žalbe je imao nesporni interes da se u postupku utvrdi da li je smrt njegove ćerke 27. marta 1992. godine nastupila usled propusta i krivice okrivljene ili nije, što za njega nesporno ima posebnu važnost. Podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama nije doprineo dužem trajanju sudskog postupka, a nije imao na raspolaganju delotvorna pravna sredstva protiv neopravdano dugog trajanja krivičnog postupka. Iako u ovom krivičnom predmetu ima složenih pravnih i faktičkih pitanja o kojima sud treba da se izjasni, a činjenično stanje je kompleksno, jer treba da se utvrdi da li postoji uzročno-posledična veza između radnji okrivljene i posledice koja je nastupila - smrti pacijentkinje, Ustavni sud nalazi da se postupanje nadležnog prvostepenog suda ne može smatrati efikasnim i delotvornim. Dužnost suda je da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Po oceni Ustavnog suda, odugovlačenje postupka u ovom slučaju isključivo je prouzrokovano propuštanjem prvostepenog suda da pravovremeno i efikasno postupa, a kompleksno činjenično stanje ne može se smatrati valjanim razlogom koji bi mogao da opravda prekoračenje razumnog roka za donošenje sudske odluke.

Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog, a posebno činjenice da je krivični postupak pokrenut povodom smrti ćerke podnosioca ustavne žalbe nastale pre 18 godina prilikom pružanja medicinske pomoći, utvrdio da je u predmetnom krivičnom postupku povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Prilikom odlučivanja je konstatovano i to da podnosilac ustavne žalbe ima 90 godina, a da ni posle 16 godina od podizanja optužnice nije izvesno kada će se pravnosnažno okončati krivični postupak čije je vođenje preuzeo kao oštećeni i kakav će biti njegov ishod.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, a u tački 3. izreke je naloženo Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se krivični postupak po optužnici podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić